Једрењаци

Једрењаци

Шкуна је углавном употребљавана као трговачки једрењак, потиче из Холандије, из 16-17. века.

Техника, домаћинство

Ознаке

једрилица, брод, барк, шкуна, Špedicija, Модерн Аге, водни превоз, једро, једра, трговачки брод, војни брод, сидро, парапет, кобилица, труп, кормило, крма, лестве од ужета, Миззен Саил, задњи јарбол, главни јарбол, троугласто једро, предњи јарбол, квадрат Саил, крак, Сприт смичка, сошно једро, горње једро, правац ветра, једрење, трговина, трговац, саобраћај, ратовање, техника

Повезани додаци

Сцене

Шкуна

Шкуне су се вероватно први пут појавиле током 16-17. века у Холандији. У 18. веку су имале процват у Сједињеним Америчким Државама, током 19. века су постале популарне у Енглеској, а тада су биле и на врхунцу популарности. Коришћене су претежно као трговачки бродови, мада су због брзине и једноставног управљања, нашле своје место и међу ратним бродовима.

Првобитне шкуне су биле витке једрилице просечних димензија. Дужина ових бродова (без јарбола) је била 30-40, ширина 7-10 метара, а носивост им обично није прелазила 200 тона. У почетку су грађене шкуне са два јарбола, док су каснији типови имали и до шест. Предњи јарбол код каснијих типова је био много краћи од осталих. Прамац и крма су били само незнатно уздигнути од тела брода.

Једрење и управљање шкунама је било веома једноставно. На два јарбула су била пришвршћена непотпуна једра, а изнад њих су била затегнута горња једра. На предњем делу брода, на прамачном јарболу било је причвршћено карактеристично троугласто једро.

Анимација

  • прамац
  • сидро
  • парапет
  • кобилица
  • труп
  • прозор кабине
  • кормило
  • крма
  • лестве од ужета
  • врх
  • крмено једро
  • крмени јарбол
  • ужад
  • велики јарбол
  • троугласто једро
  • предњи јарбол
  • четвртасто једро
  • попречни јарбол
  • прамчано (предње) једро
  • прамчани јарбол
  • прамчани јарбол
  • прамац
  • сидро
  • парапет
  • кобилица
  • труп
  • кормило
  • крма
  • управљач
  • сошно једро
  • лестве од ужета
  • стуб јарбола
  • косно једро
  • велики јарбол
  • ужад
  • предњи јарбол
  • врх
  • прамчано (предње) једро

Једрењаци

  • барк - Ова врста једрењака се вероватно појавила у 18-19- веку, а постали су популарни на прелазу између 19. у 20. век. То је последњи тип великих трговачких једрењака.
  • шкуна - Оавј тип једрењака је највероватније настао током 16-17. века у Холандији. Процват је доживео као трговачки једрењак у 19. веку.

Рани једрењаци, попут оних које су градили стари Египћани, Грци, Римљани, или Викинзи су били опремљени само крстастим једрима. Ова једра су била ефикасна само при деловању стражњег ветра, а највећа брзина коју су бродови постизали била је брзина ветра. Није било могуће пловити брзином већом од брзине ветра. Уколико ветрови нису били повољни за пловидбу, веслање је био једини начин за кретање бродова.

Сложенија једра и опрема модерних једрењака омогућавају кретање бродова и у случају бочног ветра, а и брзину већу од брзине ветра.

Ови бродови могу напредовати чак и у случају да се крећу на супрот ветру. Уколико се брод у потпуности креће у смеру супротном од ветра, треба да се креће у цик-цак линији.

Барк

Барк се појавио у 18. веку. На почетку је овај термин у Британској ратној морнарици коришћен за све једрењаке који се нису могли уврстити ни у једну категорију. Бродови ове врсте су постали популарни на прелазу између 19. и 20. века, заменили су клипере који се на океанима нису могли такмичити са паробордима. Захваљујући облику трупа и дизајна једра били су брзи и могли су превозити велику количину терета. Првенствено су коришћени као трговачки бродови.

Барке су били релативно витки бродови, по димензијама много већи од шкуна. Дужина им је варирала од 40 до 80 метара, без јарбола. Просечна дужина им је била 50-60, а ширина 8-14 метара. Носивост им је могла досећи и до неколико хиљада тона. Барке су биле опремљене са најмање три јарбола. Као и код шкуна, и у баркама су прамац и крма били незнатно уздигнути у односу на тело брода.

Систем једара на барку је био прилично сложен. На јарболима су била постављена карактеристична попречна једра чија се ширина са висином смањивала. На прамцу барка су, слично као код шкуне, била постављена троугласта прамена једра, а на крми крмена једра.

Једрење у супротном ветру

  • смер ветра

Силе

  • притисна сила - Сила притиска којом ветар делује на једра.
  • бочна сила - Компонента аеродинамичке силе нормална на правац једра.
  • покретна снага - Компонента аеродинамичке силе која делује у правцу кретања брода.
  • отпор воде - Компензује компоненту аеродинамичке силе нормалну на једрењак спречавајући бочно кретање једрењака.

Са модерним једрима бродови могу да се крећу у напред при разним смеровима ветра, чак и у случају супротног ветра мале јачине. Бродови могу да се крећу према напред јер је притисак струјања ваздуха на заштићеној страни једра мањи од притиска ваздуха на страни једра изложеној ветру. Сви једрењаци функционишу на овом принципу. Разлика ова два притиска ствара силу која увек делује управно на површину једра. Овај се правац углавном не поклапа са жељеним смером кретања, али то не представља проблем јер се ова притискујућа сила може поделити у две компоненте: једну компоненту паралелну са правцем кретања и другу која је на њу нормална. Паралелна компонента која делује према прамцу помиче брод у напред, док друга компонента усмерена према страни брода делује отпором на силу воде, спречавајући бочно кретање брода. Разлика притиска на супротним странама једра се јавља услед тога што једро својим кретањем мења брзину и смер струјања ветра.

На основу Бернулијевог закона промена брзине изазива промену притиска. Међутим, ово једноставно правило само по себи не објашњава принцип рада једра, и неки други фактори имају важну улогу у овом процесу, а то су: трење између слојева ваздуха, настанак вртлога или њихово изостајање, као и међусобни положај једара. Ова појава је слична аеродинамичкој сили узгона која се јавља на крилима авиона. Међутим, проток ветра поред једара је веома сложен процес, могу га моделирати само најсавременији рачунари. Чак су и крајем 20. века важили неки принципи аеродинамике који су оповргнути рачунарским моделима заснованим на најпрецизнијим мерењима спроведеним савременим технологијама. Морнари су се вековима могли ослањанати само на своје практично искуство које није било засновано на научним теоријама.

Нарација

Шкуне су се вероватно први пут појавиле током 16-17. века у Холандији. У 18. веку су имале процват у Сједињеним Америчким Државама, током 19. века су постале популарне у Енглеској, а тада су биле и на врхунцу популарности. Коришћене су претежно као трговачки бродови, мада су због брзине и једноставног управљања, нашле своје место и међу ратним бродовима.

Барк се појавио у 18. веку. На почетку је овај термин у Британској ратној морнарици коришћен за све једрењаке који се нису могли уврстити ни у једну категорију. Бродови ове врсте су постали популарни на прелазу између 19. и 20. века, заменили су клипере који се на океанима нису могли такмичити са паробордима. Захваљујући облику трупа и дизајна једра били су брзи и могли су превозити велику количину терета. Првенствено су коришћени као трговачки бродови.

Првобитне шкуне су биле витке једрилице просечних димензија. Дужина ових бродова (без јарбола) је била 30-40, ширина 7-10 метара, а носивост им обично није прелазила 200 тона. У почетку су грађене шкуне са два јарбола, док су каснији типови имали и до шест. Предњи јарбол код каснијих типова је био много краћи од осталих. Прамац и крма су били само незнатно уздигнути од тела брода.

Барке су били релативно витки бродови, по димензијама много већи од шкуна. Дужина им је варирала од 40 до 80 метара, без јарбола. Просечна дужина им је била 50-60, а ширина 8-14 метара. Носивост им је могла досећи и до неколико хиљада тона. Барке су биле опремљене са најмање три јарбола. Као и код шкуна, и у баркама су прамац и крма били незнатно уздигнути у односу на тело брода.

Једрење и управљање шкунама је било веома једноставно. На два јарбула су била пришвршћена непотпуна једра, а изнад њих су била затегнута горња једра. На предњем делу брода, на прамачном јарболу било је причвршћено карактеристично троугласто једро.

Систем једара на барку је био прилично сложен. На јарболима су била постављена карактеристична попречна једра чија се ширина са висином смањивала. На прамцу барка су, слично као код шкуне, била постављена троугласта прамена једра, а на крми крмена једра.

Повезани додаци

Енглески бојни брод (18. век)

Енглези су били најбољи на свету у градњи бојних бродова-једрењака у 17-19. веку.

Једрењак у древном Египту

Речни и морски бродови древних Египћана су били једрењаци са веслима и једним јарболом.

Миграције народа кроз историју

Анимација ће нас упознати са највећим миграцијама људи, од праисторије до данашњег времена.

Нафтни танкер

Нафтни танкери су се појавили крајем 19. века, спадају међу највеће бродове данашњице.

Дарвиново легендарно путовање

Дарвиново легендарно путовање једрењаком "Бигл" током 19. века je имало важну улогу у...

Полинезијски катамаран

Становници Полинезије су прешли велике раздаљености на својим специјално дизајнираним...

Њутнови закони кретања

Анимација нам приказује три Њутнова закона кретања који представљају темеље класичне...

Битка код Трафалгара (1805)

У бици за време Наполеонових ратова је енглеска флота предвођена адмиралом Нелсоном...

Опера (Сиднеј, 1973)

Због дизајна и локације, зграда Опере у Сиднеју сматра се једном од најинтересантнијих...

Санта Марија (15. век)

Kарака са три јарбола, названа по Богородици је била адмиралски брод Кристофора Колумба...

Бродски топ (17. век)

После копнених успеха топови су се појавили и у морским биткама.

Квинквереме (3. век пре нове ере)

Једрењаци са више реда веслача су били типични бојни бродови античке Грчке.

Navigational instruments of the past

Several ingenious instruments have been invented over the centuries to help in navigating...

Бирема (антички ратни брод)

Бирема је била једрењак са по два реда весала, главно наоружање је била кљун, окован...

Традиционални арапски једрењак (самбук)

Највећи арапски једрењак је пловио водама Персијског залива, користили су га за превоз робе.

Трговачки једрењак у Античкој Грчкој

Уз помоћ једрењака Грци су преузели од Феничана улогу "морских превозника" у старом веку.

Викиншки брод (10. век)

Викинзи су били одлични бродоградитељи и морепловци, путовали су на велике удаљености...

Land reclamation in the Netherlands, 17th century

Inhabitants of the northern part of the Netherlands have successfully fought the sea...

Колонизација Америчког континента (до 1763.)

У колонизацију Новог света се укључило више европских држава, тако је карта Америке...

Пароброд Кишфалуди (1846)

Први мађарски пароброд са бочним лопатицама који је пловио по језеру Балатон 1846. године.

Титаник (1912)

РМС Титаник је на почетку 20. века био највећи путнички брод на свету.

Added to your cart.