Зигурат (Ур, 3. миленијум пре нове ере)

Зигурат (Ур, 3. миленијум пре нове ере)

Зигурати су терасасте степенасте пирамиде које су се користиле као храмови у древној Месопотамији.

Историја

Ознаке

Зигурат, зигурат, Месопотамија, Ур, црква, цивилизација, грађевина, светилиште, Верска настава, церемонија, Сумерци, град, 3. миленијум пре нове ере, историја, антика, астрономија, архитектура, област храма, свештенство, богови

Повезани додаци

Сцене

Зигурат

Сумерске степенасте пирамиде

Зигурати (акадски ziqqurat ,,саграђен на узвишици'') су били масивне терасасте пирамиде грађене у древној Месопотамији. Пирамидални облик је био резултат чисте случајности, али су каснији градитељи намерно користили овај облик. Зигурати су грађени усред светилишта у градовима. Њихова примарна улога била је верске природе, али коришћени су и у научне сврхе.

Зигурати су биле чврсте грађевине направљене од глинених опека (опека од сушеног блата унутра, печена опека споља). Зигурати су такође имали и дренажне системе против поплава. Сви нивои су били окружени зидинама.

Постојале су спољашње степенице ка храму који се налазио на врху. Статуа бога заштитника храма стајала је у светилишту, наспрам улаза. Према мишљењу Месопотамаца, храм је био „станиште“ божанства.

На врху зигурата обављале су се и астрономске опсервације.

Велики Зигурат града Ура данас

Храм

Сумерска религија

Сумери су имали богату митологију, поједини извори говоре о томе да су обожавали на хиљаде божанстава. Они су изједначавали своје богове са силама Природе. Три главна бога била су Ану (отац и краљ богова, бог неба), Енлил (бог ваздуха, даха и ветрова) и Енки (бог воде). Уту (бог Сунца), Нана (богиња Месеца) и Инин (богиња плодности) такође су били веома поштовани.

Како су верске церемоније постајале све сложеније, утицај класе свештеника се повећавао. Монарси су били и верске вође. Прорицање (гледање у будућност на основу астрономије) је било уобичајено. Сумерски научници су били посвећени и религији и науци.

Сумери су веровали у загробни живот, у рај и пакао. Њихови богови су били сурови и хировити, стога су им они често приносили жртве у светилиштима.

Степенице

Храм и свештенство

Највећи културни подвиг Треће династије Ура (основао ју је краљ Ур-Наму) била је градња зигурата.

Велики зигурат Ура изграђен је у славу Нане, богиње Месеца. Висина грађевине је 30 м, дужина 64 м, а ширина 46 м. Постојала су три степеништа; централне степенице водиле су ка светилишту.

Сложени систем степеница и просторија намењених обредним радњама симболизовао је хијерархију свештеника и божанстава. Свештеници, који су били вође верског живота, посредници између божанстава и људи, и видовњаци, веома су били цењени.

Свештеници и писари су живели у одајама храма. Храм је такође имао и једну велику просторију за чување списа.

Нарација

Град Ур

Путовање кроз време

Нарација

Народи древне Месопотамије дали су велики допринос светској култури захваљујући бројним вредним изумима. У њих се убрајају и грађевине, које су најчешће подизане из верских разлога.

Зигурати су типичне месопотамске грађевине у облику терасастих степенастих пирамида, са неколико нивоа који се пропорционално смањују, a са храмом на врху. У почетку је овај облик настао услед непрестаних обнављања и проширивања старијих храмова. Зигурати су били део ограђеног подручја храма у градским средиштима.

Најпознатија оваква грађевина је Велики Зигурат Ура. Иако су се зигурати обично састојали од седам нивоа, овај има само четири, од којих је сваки ограђен зидовима. Грађевина је била висока 30 м, дуга 64 м и широка 46 м. Унутрашњи зидови су били од опека од сушеног блата, а спољашњи од печене опеке.

До првог нивоа водила су три спољашња степеништа, која су се потом спајала и водила до последњег нивоа грађевине, до храма. Овде су свештеници одржавали најзначајнија жртвовања и церемоније. Овај ниво није коришћен само у верске сврхе, већ и у научне: свештеници и астрономи (или астролози) одавде су посматрали небо.

Централно, ограђено светилишно подручје, и структура зигурата осликавају хијерархију месопотамијског друштва. Куле су служиле као капије између људи и света богова.

Повезани додаци

Град Ур (3. миленијум пре нове ере)

Древни град на обали реке Еуфрат био је важно средиште Сумера.

Проналасци из Месопотамије (3. миленијум пре нове ере)

Ти проналасци су једноставни али и револуционарни у исто вријеме, већину њих користимо и...

Мерење времена

Први календари и инструменти за мерење времена користили су се у древним источним...

Светска чуда старог света

Од седам светских чуда старог века опстала је само Пирамида у Гизи.

Хамурабијев законик

Законик, који се састоји од 282 прописа уклесаних у базалтну камену плочу је најпознатији...

Од каменог до гвозденог доба

Анимација нам приказује еволуцију секире кроз археолошке епохе.

Џосерова пирамида (Сакара, 27. век пре нове ере)

Џосерова степенаста пирамида је била прва пирамида у древном Египту.

Египатске пирамиде (Гиза, 26. век пре нове ере)

Од античких светских чуда данас постоје само пирамиде у Гизи.

Град Вавилон (6. век п. н. е.)

Древни град Вавилон се налазио у Месопотамији, на обалама реке Еуфрат.

Теотивакан (4. век)

И у рушевинама величанствен, био је један од највећих и најнасељенијих градова у...

Legendary ancient empires

Numerous legendary empires were built (and destroyed) in the course of history.

Неолитско насеље

Као резултат револуционарних достигнућа новог неолитског доба, појавила су се прва трајна...

Теночтитлан (15. век)

Величанственом главном граду царства Астека дивили су се чак и шпански освајачи.

Чичен Ица (12. век)

Легендарни главни град мајанско-толтечког царства налазио се на територији данашњег Мексика.

Стоунхенџ (Велика Британија, бронзано доба)

Светски позната камена грађевина у Енглеској, изграђена у бронзаном добу и данас је, за...

Ранохришћанска некропола Софијане (Печуј, Мађарска, 4. век)

Ранохришћанска некропола у Печују је изванредан историјски споменик.

Ранохришћанска некропола Софијане (Печуј, Мађарска, 4. век)

Ранохришћанска некропола Софијане је споменик изузетне важности.

Катедрала Светог Василија Блаженог (Москва, 16. век)

Московску катедралу Светог Василија Блаженог је наручио руски цар Иван ИВ Грозни.

Капела Нотр Дам (Рошан, Француска, 1950)

Капелу је пројектовао Ле Корбизје, изузетни представник француске архитектуре 20. века.

Соломонов Храм у Јерусалиму (10. век пре нове ере)

Јерусалимски Храм је постао један од најзначајнијих симбола јеврејске грађевине.

Готска катедрала (Клермон-Феран, 15. век)

Катедрала Нотр Дам је својим розетама и ребрастим сводовима један од бисера француске...

Саборна џамија (Исфахан, 15. век)

Архитектонска решења и декорација убрајају је у ремек-дела исламске уметности.

Пантеон (Рим, 2 век)

Пантеон или Храм свих богова је саграђен током владавине цара Хадријана.

Added to your cart.