Животињска и биљна ћелија, органеле

Животињска и биљна ћелија, органеле

У еукариотским ћелијама се налазе бројне органеле.

Биологија

Ознаке

mobilni, ћелија органеле, органеле, еуцариотиц, ćelijske membrane, Ćelijski zid, нуклеус, цитоплазма, Голџијев апарат, хлоропласт, ендоплазматични, Митоцхондрион, ендоплазматични ретикулум, цитоскелет, вакуола, ДНК, тилакоид, биљка ћелијског зида, везикула, гранум, међућелијска маса, склероцита, хроматински, хистон протеини, липидни омотач, нуклеарна мембрана, СЕР (smooth endoplasmic reticulum), Eндоплазматични ретикулум, рибозом, Организам, цитологија, биљка, животиња, биологија, _javasolt

Повезани додаци

Питања

  • Који организми НИСУ еукариотски организми?
  • Која органела представља извор енергије за ћелију?
  • Која се од наведених органела НЕ налази у животињским ћелијама?
  • Која се од наведених органела НЕ налази у животињским ћелијама?
  • Која се од наведених органела НЕ налази у животињским ћелијама?
  • Која је органела сложена мрежа међусобно повезаних мембранских система унутар ћелије и има важну улогу у синтези протеина?
  • У којој се органели обавља процес фотосинтезе?
  • У којој се ћелији врши процес разградње непотребних материја?
  • Која органела садржи хроматин?
  • У којој се органели одвијају метаболички процеси разлагања?
  • Да ли је тачно да ћелијску мембрану формира једнослојна мембрана изграђена од скроба?
  • Да ли је тачно да су хлоропласти омеђени двоструком мембраном?
  • Да ли је тачно да се на храпавој површини ендоплазматичног ретикулума налазе рибозоми?
  • Да ли је тачно да прокариотске ћелије имају право ћелијско једро?
  • Да ли је тачно да је свака животињска ћелија окружема ћелијским зидом формираним од целулозе?
  • Да ли је тачно да вакуола има важну улогу у одржавању ћелијског тургора унутар биљне ћелије?
  • Да ли је тачно да цитоскелет осигурава положај и кретање органела у ћелији?
  • Да ли је тачно да митохондрији учествују у метаболичким процесима изградње?
  • Од којег је материјала изграђен ћелијски зид биљке?
  • Од којих молекула је изграђен двоструки липидни слој ћелијске мембране?

Сцене

Ћелије

Животињска ћелија

Биљна ћелија

Ћелијска мембрана

Једро

Мембрана једра

Ендоплазматични ретикулум

Голџијев апарат

Пластид

Митохондрија

Хроматин

Анимација

Нарација

Два важна типа еукариотских ћелија су ћелије биљних и животињских врста. Васкуларне биљке се састоје од органа. То су, на пример, листови биљака. Органи се састоје од ткива, а ткива се састоје од ћелија сличних функција и структуре. Ова анимација приказује структуру мезофилне ћелије. Мезофилне ћелије се обично налазе у листовима биљака и врше интензивну фотосинтезу.

И ми, људи, спадамо у групу животињских вишећелијских организама. Анимација нам приказује структуру ћелије људске јетре.

Можемо уочити многе сличности, али и разлике у особинама типичних биљних и животињских ћелија. Обе врсте ћелија садрже ћелијско језгро. Такође, ове ћелије располажу и ендоплазматичним ретикулумом и Голџијевим апаратом. Можемо открити у њима и цитоскелет. Ћелију испуњава цитоплазма, обавијена ћелијском мембраном. Унутар биљне ћелије се налази вакуола, мехурић оивичен мембраном, испуњен цитоплазмом у којој се налази хлоропласт. У хлоропластима се одвија процес фотосинтезе. Ћелијску мембрану обавија ћелијски зид који садржи целулозу.

Једро ћелије је обавијено мембраном, а у њеној унутрашњости је смештено једарце у коме настају рибозоми. Главна материја једра ћелије је хроматин.

Хроматин се састоји од ДНК намотане око базичних протеина хистона. ДНК кодира протеине, што значи да формира особине ћелије, као и особине целог организма.

Мембрана једра ћелије је двострука липидна мембрана у којој се налазе поре, формиране од протеина. Кроз поре се врши пренос материја између цитоплазме и једра ћелије.

Спољашњи слој језгра чини ендоплазматични ретикулум. Храпави део ендоплазматичног ретикулума је ближи ћелијском једру, а његова површина садржи рибозоме, задужене за синтезу протеинских молекула. Синтеза протеинских молекула се обавља помоћу информационих РНК молекула које су копије ДНК молекула из језгра. Глатки део ендоплазматичног ретикулума, ендоплазматска мрежица, има важну улогу у синтези липида и детоксидацији: у овом делу се одвија разградња неких штетних материја.

Рибозоми храпавог ендоплазматичног ретикула стварају протеине који пролазе кроз Голџијев апарат, што значи да он има значајну улогу у спровођењу протеина до циља.

Ћелијска мембрана се састоји од молекула фосфатида. Глава фосфатидне молекуле је поларна, односно хидрофилна, док је реп ове молекуле неполаран, односно хидрофобан. Хидрофобни делови се, након истискивања воде окрећу један према другоме формирајући двоструки слој. Молекуле фосфатида се унутар слоја могу кретати слободно, али ретко напуштају слој, стога је липидна мембрана дводимензионална течност. У ћелијској мембрани налазимо и мембранске протеине који могу имати променљиву функцију: могу формирати канале, или могу имати улогу рецептора који вежу сигналне молекуле.

Важне органеле биљних ћелија су хлоропласти који врше фотосинтезу. Обавијени су двоструком мембраном. Набори унутрашње мембране обликују тилакоидне дискове. Тилакоиди су стубне структуре, формирају гранум, а садрже протеинске комплексе, веома важне за процес фотосинтезе.

И биљне и животињске ћелије садрже митохондрије. Митохондрије током процеса метаболизма, разбијањем органских молекула производе велику количину АТП-а, материје одговорне за пренос ћелијске енергије, те их можемо назвати и ћелијском енергетском централом.

Живе организме карактерише ћелијска организација. Ћелије су основне јединице живота. Оне имају биолошке процесе, али ћелијске органеле саме по себи нису жива бића.

Повезани додаци

Амеба

Слатководни, хетеротрофни једноћелијски организам, чији се облик непрестано мења.

Фотосинтеза

Биљке могу од неорганских материја (угљен-диоксида и воде) направити органски шећер.

Нивои биолошке организације

Ова анимација приказује организацију живог света од нивоа јединке до нивоа ћелије.

Папучица (парамецијум)

Папучица или парамецијум је врста трепљава, еукариота.

Структура прокариотских и еукариотских ћелија

Постоје две основне врсте ћелија: прокариотске и еукариотске ћелије.

Организација генома

У централном делу сваке наше ћелије пречника од неколико хиљадитих делова милиметра,...

Зелена еуглена (Euglena viridis)

Једноћелијски, слатководни организам, који је способан да се храни на аутотрофан и...

Структура протеина

Састав и структура полипептидних ланаца ствара просторну структуру протеина.

Мејоза

Мејоза је ћелијска деоба у којој се број хромозома у новонасталим ћелијама редукује на...

ДНК

Носилац генетичких информација у ћелији.

Вегетативни биљни органи

Органи од виталног значаја за опстанак и развој биљака.

Митоза

Митоза је ћелијска деоба у којој се број хромозома не мења.

Процеси транспорта

Анимација нам приказује пасивне и активне процесе транспорта који се одвијају кроз...

Клорофил

Хлорофил је зелени пигмент у биљкама, где је као сакупљач светлости одговоран је за...

Житарице

Житарице су врсте гајених трава чији зрнасти плодови служе за исхрану.

Bacteria (advanced)

Bacteria are unicellular organisms that have no nuclei and are a few micrometres in length

Фотосинтеза (основни ниво)

Од неорганских материја (угљен-диоксида и воде) биљке могу да направе органски шећер.

Молекул уља

Триглицериди који садрже незасићене масне киселине су текући на собној температури.

Везивна ткива

Садрже влакнасто, масно, хрскавичаво и коштано ткиво, као и крв.

Цвет

Анимација нам приказује структуру типичног цвета.

Бактерије (коке, бацили, спиралне)

Бактерије можемо распоредити и на основу облика.

Семе и клијање

Дикотиледоне биљке клију са два котиледона, монокотиледоне са једним котиледоном.

Мишићна ткива

У нашем организму имамо три врсте мишићних ткива: глатко, скелетно и срчано.

Молекул масти

Глицерину се прикључују три засићене масне киселине.

Целулоза (C₆H₁₀O₅)n

Материја ћелијског зида и влакана биљке.

Упоређење јестивих и отровних гљива

Неке гљиве могу бити опасне по живот, док су друге важни делови наше трпезе.

Вируси

Састоје се од беланчевина и ДНК или РНК, заражене ћелије програмирају да производе вирус.

Added to your cart.