Живот и развој језера

Живот и развој језера

Стајаће воде, јављају се у депресијама на површини Земље под утицајем унутрашњих и спољашњих сила, као и услед активности човека.

Географија

Ознаке

језеро, језера, мртва вода, спољне силе, унутрашње снаге, мочвара, тектоника, Каспијско море, Бајкалско језеро, ветар, крш, заостао, море, вулкан, рударство, узгој риба, брана, хидрографија, вода, река, хидросфера, физичка географија, географија

Повезани додаци

Сцене

Типови језера

  • еолско језеро - Настаје као резултат активности ветра.
  • урвинско језеро - Настаје услед дејства клизишта или ерозије стена.
  • глацијално језеро - Језеро, формирано глацијалним активностима. Ово је најчешћи тип језера настао деловањем спољашњих сила.
  • крашко језеро - Ова језера обично настају у депресијама кречњачких области без површинске дренаже.
  • мртваја - Ово језеро настаје отсецањем дела реке помоћу природне или вештачки изведене преграде.
  • реликтно језеро - Остатак водених површина настао услед делимичног повлачења мора.
  • метеоритско језеро - Кратерски басен формиран услед удара великог космичког тела на површину Земље.
  • приморско језеро - Језеро формирано на морској обали под утицајем активности ветра и морских таласа.
  • тектонско језеро - Језеро настало испуњавањем тектонских удубљења у рељефу или у улегнућима између раседа.
  • вулканско језеро - Овај тип језера се налази у кратерима изумрлих вулкана.
  • рударско језеро - Језеро је настало попуњавањем напуштених рудника подземном водом или падавинама.
  • рибњак - Језеро намењено узгоју рибе.
  • акумулационо језеро (резервоар воде) - Акумулација настала изградњом бране.

Језера су удубљења на површини Земље испуњена стајаћом водом. На свету има више од 100 милиона језера. Њихова укупна површина чини мање од 4% укупне површине земљишта. Најчешће настају природним путем, мада су све присутнија и вештачка језера настала утицајем човека.

Природна језера могу настати деловањем било које силе која утиче на формирање рељефа. Глацијалне активности представљају најчешће спољашње, (егзогене) силе услед којих је формиран највећи број језера. Језера настају и услед утицаја ветра стварањем депресија у тлу и депонија седимената у којима се формирају плитки језерски басени. У крашким подручјима, језера обично настају у депресијама кречњачких области без површинске дренаже. Многа су језера у планинским крајевима формирана под утицајем клизишта или ерозивним дејством стена. Космичким утицајима, ударом метеорита о површину Земље, такође, настају језера. Она су препознатљива по свом кружном облику.

Језера настају и услед дејства унутрашњих сила. Најдубља језера на свету су формирана на граничним подручјима тектонских плоча, а настала су и у кратерима некадашњих вулкана.

Људи су створили вештачка језера, као што су рударска језера, акумулације или рибњаци. Међу њима су највеће вештачке акумулације настале изградњом брана.

Природна језера - Спољашње силе

  • еолско језеро - Настаје као резултат активности ветра.
  • урвинско језеро - Настаје услед дејства клизишта или ерозије стена.
  • глацијално језеро - Језеро, формирано глацијалним активностима. Ово је најчешћи тип језера настао деловањем спољашњих сила.
  • крашко језеро - Ова језера обично настају у депресијама кречњачких области без површинске дренаже.
  • мртваја - Ово језеро настаје отсецањем дела реке помоћу природне или вештачки изведене преграде.
  • реликтно језеро - Остатак водених површина настао услед делимичног повлачења мора.
  • метеоритско језеро - Кратерски басен формиран услед удара великог космичког тела на површину Земље.
  • приморско језеро - Језеро формирано на морској обали под утицајем активности ветра и морских таласа.

Природна језера - Унутрашње силе

  • тектонско језеро - Језеро настало испуњавањем тектонских удубљења у рељефу или у улегнућима између раседа.
  • вулканско језеро - Овај тип језера се налази у кратерима изумрлих вулкана.

Вештачка језера

  • мртваја - Ово језеро настаје отсецањем дела реке помоћу природне или вештачки изведене преграде.
  • рударско језеро - Језеро је настало попуњавањем напуштених рудника подземном водом или падавинама.
  • рибњак - Језеро намењено узгоју рибе.
  • акумулационо језеро (резервоар воде) - Акумулација настала изградњом бране.

Нестанак језера

Језера су краткотрајне формације које релативно брзо нестају. Узрок њиховог нестанка може бити исушивање или, чешће, таложење.

Таложење или попуњавање језера почиње већ у периоду његовог формирања. То је прва фаза у животу језера. У другој фази, површина језера постаје неравна, дубина мања и јављају се острва настала таложењем изумрле вегетације. У трећој фази се подручја површинске воде и даље смањују, а у четвртој фази вегетација постаје толико густа да отворене водене површине потпуно нестају.

Највећа језера

  • Каспијско језеро - Површина језера: 371 000 km², дубина: 1025 m. Највеће језеро на свету. Реликтно језеро.
  • Горње језеро (Супериор) - Површина језера: 82 100 km², највеће језеро Северне Америке. Ледничко језеро.
  • Викторија језеро - Површина језера: 69 000 km², највеће језеро Африке. Тектонско језеро.
  • Језеро Хјурон - Површина језера: 60 000 km², једно од Великих језера. Ледничко језеро.
  • Језеро Мичиген - Површина језера: 58 000 km², једно од Великих језера. Ледничко језеро.
  • Језеро Тангањика - Површина језера: 33 000 km², дубина: 1470 m. Најдубље језеро Африке. Тектонско језеро.
  • Бајкалско језеро - Површина језера: 31 500 km², дубина: 1637 m. Најдубље језеро на свету. Тектонско језеро.
  • Велико медвеђе језеро - Површина језера: 31 000 km². Ледничко језеро.
  • Малави језеро (Њаса) - Површина језера: 29 600 km², дубина: 706 m. Друго најдубље језеро у Африци. Тектонско језеро.
  • Велико ропско језеро - Површина језера: 28 500 km², дубина: 614 m. Најдубље језеро у Северној Америци. Ледничко језеро.
  • Аралско језеро - Укупна површина овог језера тренутно износи око 3300 km², подељено у неколико делова. Све до 1960-их година било је по величини четврто језеро у свету, са површином од 68 000 km².

Већина језера са највећом површином је настала радом ледника, док су најдубља језера настала тектонским процесима. Међутим, највеће језеро на свету, познато као Касписјко море је остатак Паратетиса, праисторијског мора, док је најдубље језеро на свету, Бајкалско језеро, формирано дуж линије раздвајања тектонских плоча.

Анимација

  • еолско језеро - Настаје као резултат активности ветра.
  • урвинско језеро - Настаје услед дејства клизишта или ерозије стена.
  • глацијално језеро - Језеро, формирано глацијалним активностима. Ово је најчешћи тип језера настао деловањем спољашњих сила.
  • крашко језеро - Ова језера обично настају у депресијама кречњачких области без површинске дренаже.
  • мртваја - Ово језеро настаје отсецањем дела реке помоћу природне или вештачки изведене преграде.
  • реликтно језеро - Остатак водених површина настао услед делимичног повлачења мора.
  • метеоритско језеро - Кратерски басен формиран услед удара великог космичког тела на површину Земље.
  • приморско језеро - Језеро формирано на морској обали под утицајем активности ветра и морских таласа.
  • тектонско језеро - Језеро настало испуњавањем тектонских удубљења у рељефу или у улегнућима између раседа.
  • вулканско језеро - Овај тип језера се налази у кратерима изумрлих вулкана.
  • рударско језеро - Језеро је настало попуњавањем напуштених рудника подземном водом или падавинама.
  • рибњак - Језеро намењено узгоју рибе.
  • акумулационо језеро (резервоар воде) - Акумулација настала изградњом бране.
  • 1. фаза
  • 2. фаза - На дну језера се таложе изумрли биљни остаци формирајући острва која се постепено шире умањујући водену површину језера.
  • 3. фаза - Услед таложења материјала и ширења вегетације водена површина језера постаје све мања.
  • 4. фаза - Последња фаза попуњавања језера талогом. Отворене водене површине су потпуно нестале због густе вегетације.
  • Каспијско језеро - Површина језера: 371 000 km², дубина: 1025 m. Највеће језеро на свету. Реликтно језеро.
  • Горње језеро (Супериор) - Површина језера: 82 100 km², највеће језеро Северне Америке. Ледничко језеро.
  • Викторија језеро - Површина језера: 69 000 km², највеће језеро Африке. Тектонско језеро.
  • Језеро Хјурон - Површина језера: 60 000 km², једно од Великих језера. Ледничко језеро.
  • Језеро Мичиген - Површина језера: 58 000 km², једно од Великих језера. Ледничко језеро.
  • Језеро Тангањика - Површина језера: 33 000 km², дубина: 1470 m. Најдубље језеро Африке. Тектонско језеро.
  • Бајкалско језеро - Површина језера: 31 500 km², дубина: 1637 m. Најдубље језеро на свету. Тектонско језеро.
  • Велико медвеђе језеро - Површина језера: 31 000 km². Ледничко језеро.
  • Малави језеро (Њаса) - Површина језера: 29 600 km², дубина: 706 m. Друго најдубље језеро у Африци. Тектонско језеро.
  • Велико ропско језеро - Површина језера: 28 500 km², дубина: 614 m. Најдубље језеро у Северној Америци. Ледничко језеро.
  • Аралско језеро - Укупна површина овог језера тренутно износи око 3300 km², подељено у неколико делова. Све до 1960-их година било је по величини четврто језеро у свету, са површином од 68 000 km².

Нарација

Језера су удубљења на површини Земље испуњена стајаћом водом. На свету има више од 100 милиона језера. Њихова укупна површина чини мање од 4% укупне површине земљишта. Најчешће настају природним путем, мада су све присутнија и вештачка језера настала утицајем човека.

Природна језера могу настати деловањем било које силе која утиче на формирање рељефа. Глацијалне активности представљају најчешће спољашње, (егзогене) силе услед којих је формиран највећи број језера. Језера настају и услед утицаја ветра стварањем депресија у тлу и депонија седимената у којима се формирају плитки језерски басени. У крашким подручјима, језера обично настају у депресијама кречњачких области без површинске дренаже. Многа су језера у планинским крајевима формирана под утицајем клизишта или ерозивним дејством стена. Космичким утицајима, ударом метеорита о површину Земље, такође, настају језера. Она су препознатљива по свом кружном облику.

Језера настају и услед дејства унутрашњих сила. Најдубља језера на свету су формирана на граничним подручјима тектонских плоча, а настала су и у кратерима некадашњих вулкана.

Људи су створили вештачка језера, као што су рударска језера, акумулације или рибњаци. Међу њима су највеће вештачке акумулације настале изградњом брана.

Језера су краткотрајне формације које релативно брзо нестају. Узрок њиховог нестанка може бити исушивање или, чешће, таложење.

Таложење или попуњавање језера почиње већ у периоду његовог формирања. То је прва фаза у животу језера. У другој фази, површина језера постаје неравна, дубина мања и јављају се острва настала таложењем изумрле вегетације. У трећој фази се подручја површинске воде и даље смањују, а у четвртој фази вегетација постаје толико густа да отворене водене површине потпуно нестају.

Већина језера са највећом површином је настала радом ледника, док су најдубља језера настала тектонским процесима. Међутим, највеће језеро на свету, познато као Касписјко море је остатак Паратетиса, праисторијског мора, док је најдубље језеро на свету, Бајкалско језеро, формирано дуж линије раздвајања тектонских плоча.

Повезани додаци

Географски појмови

Анимација нам приказује значајне површинске форме, површинске воде и њихове ознаке.

Топографија Земље

Анимација приказује највеће планине, низије, реке, језера и пустиње на Земљи.

Кружење воде (средњи степен)

Вода на Земљи непрестано кружи кроз преоцес испаравања, кондензација, топљења и смрзавања.

Загађење вода

Главни извори загађења вода су насељена места, индустрија и пољопривреда.

Реке и обликовање рељефа

Реке играју важну улогу у обликовању Земљине површине: изазивају ерозију, наносе и таложења.

Трска и шевар

Високо мочварско растиње рода монокотиледонских биљака.

Обликовање рељефа пустиње еолским утицајима

Ветар, као спољна сила, има важну улогу у обликовању пустиње.

Глацијација

Последња ледена доба се завршила пре 13 хиљада година.

Хидроелектрана (Хуверова брана, САД)

Огромна брана на америчкој реци Колорадо, која је име добила по једном од америчких...

Регија краса (средњи степен)

Крас се може препознати по типичним облицима, који могу бити површински и подземни:...

Тектонске плоче

Тектонске плоче се крећу независно једна од друге.

Расед (средњи степен)

Раседи настају услед вертикалног напрезања у стенској маси.

Ледник (средњи степен)

Ледник је покретна ледена маса, ледена река, која се полако али непрестано помера.

Added to your cart.