Вулканска активност

Вулканска активност

Током вулканскe активности магма из Земљине коре избија на површину Земље.

Географија

Ознаке

вулкан, Магма механизам, ерупција вулкана, volcanoes, вулканска активност, магма, после вулканска активност, комора магме, плате тектоника, земљотрес, лава, планински формација, Везув, Свет око нас, географија, тектонска плоча, Земљина кора, катастрофа

Повезани додаци

Сцене

Вулкани и тектоника плоча

Вулканска активност је врста кретања тла која изазива избацивање магме из Земљине коре на њену површину. Вулкани у природи нису насумично распоређени, они формирају дугачке ланце на рубовима тектонских плоча. Значајна је улога вулканских активности у формирању планина.

Магма је врела, истопљена стенска маса испод површине Земље. Магма која тече по површини Земље се назива лава, а на месту њеног избијања настаје вулкан. Према типовима ерупције, вулкани могу бити експлозивнe, ефузивнe и мешовите ерупције.

Експлозивни вулкани производе велику количину гасова и паре и њихова ерупција на кратеру се одиграва уз снажне екслозије, праћене високим еруптивним стубом дима и значајном количином здробљеног пирокластичног материјала. Ветар може разнети облаке пепела на огромна пространства. Пирокластични материјал се великом брзином излива низ падину вулкана. Ово је најразорнији тип ерупције, а његови најпознатији примери су ерупције вулкана Каракатауа, Мон Пелеа и Сент Хеленса.

Ерупција ефузивних вулкана се јавља без експлозије и пирокластичних токова. При њиховој ерупцији на површину Земље се излива течна лава, а њеним стврдњавањем се формира вулканска купа. Примери вулкана са оваквим ерупцијама су Мауна Кеа и Мауна Лоа на Хавајима.

Мешовите ерупције су карактеристичне за стратовулкане. При овој врсти ерупције присутни су и експлозија и изливање лаве. Купа ових вулкана је слојевите конструкције, састоји се од наизменичних слојева тефре и очврсле лаве. У ову групу спада већина вулкана на Земљи. Најпознатији међу њима су: Стромболи, Етна и Котопакси.

Након вулканске активности можемо пратити поствулканске акитвности. Састоје се углавном од емисије паре и гасова.

Фумарола је заједнички назив за отворе из којих, током поствулканских активности, избијају водена пара и гасови различитог хемијског састава.

Солфатара је врста фумароле која емитује водену пару са сумпорним једињењима.

Мофета је такође, фумарола, која приликом поствулканске активности емитује угљен-диоксид. Мофета може бити сува, уколико из ње избија гас угљен-диоксида или влажна, ако на површину Земље избија газирана вода.

Гејзер је извор који периодично избацује врелу воду. Вода се улива у мале шупљине унутар Земљине коре и акумулира у њима, а затим, загрејана топлотом коју зраче коморе магме, ври и избија попут млаза фонтане.

Активност вулкана у глиненим подручјима праћена је избијањем муља на површину Земље. Из разређене глине непрекидно избијају мехурићи гасова.

Вулканске ерупције велике разорне моћи избацују огромну количину тефре.

Током ерупције Кракатое 1883. године избачено је 18 km³ тефре, а приликом једне од најснажнијих ерупција у историји, ерупције Тамборе 1815. године, 80 km³ овог вулканског материјала је прекрило околну територију.

Ерупције овако великих размера имају глобални утицај на атмосферу, климу и живи свет Земље.

Највеће вулканске ерупције

Вулканска активност је врста кретања тла која изазива избацивање магме из Земљине коре на њену површину. Вулкани у природи нису насумично распоређени, они формирају дугачке ланце на рубовима тектонских плоча. Значајна је улога вулканских активности у формирању планина.

Магма је врела, истопљена стенска маса испод површине Земље. Магма која тече по површини Земље се назива лава, а на месту њеног избијања настаје вулкан. Према типовима ерупције, вулкани могу бити експлозивнe, ефузивнe и мешовите ерупције.

Експлозивни вулкани производе велику количину гасова и паре и њихова ерупција на кратеру се одиграва уз снажне екслозије, праћене високим еруптивним стубом дима и значајном количином здробљеног пирокластичног материјала. Ветар може разнети облаке пепела на огромна пространства. Пирокластични материјал се великом брзином излива низ падину вулкана. Ово је најразорнији тип ерупције, а његови најпознатији примери су ерупције вулкана Каракатауа, Мон Пелеа и Сент Хеленса.

Ерупција ефузивних вулкана се јавља без експлозије и пирокластичних токова. При њиховој ерупцији на површину Земље се излива течна лава, а њеним стврдњавањем се формира вулканска купа. Примери вулкана са оваквим ерупцијама су Мауна Кеа и Мауна Лоа на Хавајима.

Мешовите ерупције су карактеристичне за стратовулкане. При овој врсти ерупције присутни су и експлозија и изливање лаве. Купа ових вулкана је слојевите конструкције, састоји се од наизменичних слојева тефре и очврсле лаве. У ову групу спада већина вулкана на Земљи. Најпознатији међу њима су: Стромболи, Етна и Котопакси.

Након вулканске активности можемо пратити поствулканске акитвности. Састоје се углавном од емисије паре и гасова.

Фумарола је заједнички назив за отворе из којих, током поствулканских активности, избијају водена пара и гасови различитог хемијског састава.

Солфатара је врста фумароле која емитује водену пару са сумпорним једињењима.

Мофета је такође, фумарола, која приликом поствулканске активности емитује угљен-диоксид. Мофета може бити сува, уколико из ње избија гас угљен-диоксида или влажна, ако на површину Земље избија газирана вода.

Гејзер је извор који периодично избацује врелу воду. Вода се улива у мале шупљине унутар Земљине коре и акумулира у њима, а затим, загрејана топлотом коју зраче коморе магме, ври и избија попут млаза фонтане.

Активност вулкана у глиненим подручјима праћена је избијањем муља на површину Земље. Из разређене глине непрекидно избијају мехурићи гасова.

Вулканске ерупције велике разорне моћи избацују огромну количину тефре.

Током ерупције Кракатое 1883. године избачено је 18 km³ тефре, а приликом једне од најснажнијих ерупција у историји, ерупције Тамборе 1815. године, 80 km³ овог вулканског материјала је прекрило околну територију.

Ерупције овако великих размера имају глобални утицај на атмосферу, климу и живи свет Земље.

Експлозивне ерупције

Вулканска активност је врста кретања тла која изазива избацивање магме из Земљине коре на њену површину. Вулкани у природи нису насумично распоређени, они формирају дугачке ланце на рубовима тектонских плоча. Значајна је улога вулканских активности у формирању планина.

Магма је врела, истопљена стенска маса испод површине Земље. Магма која тече по површини Земље се назива лава, а на месту њеног избијања настаје вулкан. Према типовима ерупције, вулкани могу бити експлозивнe, ефузивнe и мешовите ерупције.

Експлозивни вулкани производе велику количину гасова и паре и њихова ерупција на кратеру се одиграва уз снажне екслозије, праћене високим еруптивним стубом дима и значајном количином здробљеног пирокластичног материјала. Ветар може разнети облаке пепела на огромна пространства. Пирокластични материјал се великом брзином излива низ падину вулкана. Ово је најразорнији тип ерупције, а његови најпознатији примери су ерупције вулкана Каракатауа, Мон Пелеа и Сент Хеленса.

Ерупција ефузивних вулкана се јавља без експлозије и пирокластичних токова. При њиховој ерупцији на површину Земље се излива течна лава, а њеним стврдњавањем се формира вулканска купа. Примери вулкана са оваквим ерупцијама су Мауна Кеа и Мауна Лоа на Хавајима.

Мешовите ерупције су карактеристичне за стратовулкане. При овој врсти ерупције присутни су и експлозија и изливање лаве. Купа ових вулкана је слојевите конструкције, састоји се од наизменичних слојева тефре и очврсле лаве. У ову групу спада већина вулкана на Земљи. Најпознатији међу њима су: Стромболи, Етна и Котопакси.

Након вулканске активности можемо пратити поствулканске акитвности. Састоје се углавном од емисије паре и гасова.

Фумарола је заједнички назив за отворе из којих, током поствулканских активности, избијају водена пара и гасови различитог хемијског састава.

Солфатара је врста фумароле која емитује водену пару са сумпорним једињењима.

Мофета је такође, фумарола, која приликом поствулканске активности емитује угљен-диоксид. Мофета може бити сува, уколико из ње избија гас угљен-диоксида или влажна, ако на површину Земље избија газирана вода.

Гејзер је извор који периодично избацује врелу воду. Вода се улива у мале шупљине унутар Земљине коре и акумулира у њима, а затим, загрејана топлотом коју зраче коморе магме, ври и избија попут млаза фонтане.

Активност вулкана у глиненим подручјима праћена је избијањем муља на површину Земље. Из разређене глине непрекидно избијају мехурићи гасова.

Вулканске ерупције велике разорне моћи избацују огромну количину тефре.

Током ерупције Кракатое 1883. године избачено је 18 km³ тефре, а приликом једне од најснажнијих ерупција у историји, ерупције Тамборе 1815. године, 80 km³ овог вулканског материјала је прекрило околну територију.

Ерупције овако великих размера имају глобални утицај на атмосферу, климу и живи свет Земље.

Ефузивне ерупције

Вулканска активност је врста кретања тла која изазива избацивање магме из Земљине коре на њену површину. Вулкани у природи нису насумично распоређени, они формирају дугачке ланце на рубовима тектонских плоча. Значајна је улога вулканских активности у формирању планина.

Магма је врела, истопљена стенска маса испод површине Земље. Магма која тече по површини Земље се назива лава, а на месту њеног избијања настаје вулкан. Према типовима ерупције, вулкани могу бити експлозивнe, ефузивнe и мешовите ерупције.

Експлозивни вулкани производе велику количину гасова и паре и њихова ерупција на кратеру се одиграва уз снажне екслозије, праћене високим еруптивним стубом дима и значајном количином здробљеног пирокластичног материјала. Ветар може разнети облаке пепела на огромна пространства. Пирокластични материјал се великом брзином излива низ падину вулкана. Ово је најразорнији тип ерупције, а његови најпознатији примери су ерупције вулкана Каракатауа, Мон Пелеа и Сент Хеленса.

Ерупција ефузивних вулкана се јавља без експлозије и пирокластичних токова. При њиховој ерупцији на површину Земље се излива течна лава, а њеним стврдњавањем се формира вулканска купа. Примери вулкана са оваквим ерупцијама су Мауна Кеа и Мауна Лоа на Хавајима.

Мешовите ерупције су карактеристичне за стратовулкане. При овој врсти ерупције присутни су и експлозија и изливање лаве. Купа ових вулкана је слојевите конструкције, састоји се од наизменичних слојева тефре и очврсле лаве. У ову групу спада већина вулкана на Земљи. Најпознатији међу њима су: Стромболи, Етна и Котопакси.

Након вулканске активности можемо пратити поствулканске акитвности. Састоје се углавном од емисије паре и гасова.

Фумарола је заједнички назив за отворе из којих, током поствулканских активности, избијају водена пара и гасови различитог хемијског састава.

Солфатара је врста фумароле која емитује водену пару са сумпорним једињењима.

Мофета је такође, фумарола, која приликом поствулканске активности емитује угљен-диоксид. Мофета може бити сува, уколико из ње избија гас угљен-диоксида или влажна, ако на површину Земље избија газирана вода.

Гејзер је извор који периодично избацује врелу воду. Вода се улива у мале шупљине унутар Земљине коре и акумулира у њима, а затим, загрејана топлотом коју зраче коморе магме, ври и избија попут млаза фонтане.

Активност вулкана у глиненим подручјима праћена је избијањем муља на површину Земље. Из разређене глине непрекидно избијају мехурићи гасова.

Вулканске ерупције велике разорне моћи избацују огромну количину тефре.

Током ерупције Кракатое 1883. године избачено је 18 km³ тефре, а приликом једне од најснажнијих ерупција у историји, ерупције Тамборе 1815. године, 80 km³ овог вулканског материјала је прекрило околну територију.

Ерупције овако великих размера имају глобални утицај на атмосферу, климу и живи свет Земље.

Мешовите ерупције

Вулканска активност је врста кретања тла која изазива избацивање магме из Земљине коре на њену површину. Вулкани у природи нису насумично распоређени, они формирају дугачке ланце на рубовима тектонских плоча. Значајна је улога вулканских активности у формирању планина.

Магма је врела, истопљена стенска маса испод површине Земље. Магма која тече по површини Земље се назива лава, а на месту њеног избијања настаје вулкан. Према типовима ерупције, вулкани могу бити експлозивнe, ефузивнe и мешовите ерупције.

Експлозивни вулкани производе велику количину гасова и паре и њихова ерупција на кратеру се одиграва уз снажне екслозије, праћене високим еруптивним стубом дима и значајном количином здробљеног пирокластичног материјала. Ветар може разнети облаке пепела на огромна пространства. Пирокластични материјал се великом брзином излива низ падину вулкана. Ово је најразорнији тип ерупције, а његови најпознатији примери су ерупције вулкана Каракатауа, Мон Пелеа и Сент Хеленса.

Ерупција ефузивних вулкана се јавља без експлозије и пирокластичних токова. При њиховој ерупцији на површину Земље се излива течна лава, а њеним стврдњавањем се формира вулканска купа. Примери вулкана са оваквим ерупцијама су Мауна Кеа и Мауна Лоа на Хавајима.

Мешовите ерупције су карактеристичне за стратовулкане. При овој врсти ерупције присутни су и експлозија и изливање лаве. Купа ових вулкана је слојевите конструкције, састоји се од наизменичних слојева тефре и очврсле лаве. У ову групу спада већина вулкана на Земљи. Најпознатији међу њима су: Стромболи, Етна и Котопакси.

Након вулканске активности можемо пратити поствулканске акитвности. Састоје се углавном од емисије паре и гасова.

Фумарола је заједнички назив за отворе из којих, током поствулканских активности, избијају водена пара и гасови различитог хемијског састава.

Солфатара је врста фумароле која емитује водену пару са сумпорним једињењима.

Мофета је такође, фумарола, која приликом поствулканске активности емитује угљен-диоксид. Мофета може бити сува, уколико из ње избија гас угљен-диоксида или влажна, ако на површину Земље избија газирана вода.

Гејзер је извор који периодично избацује врелу воду. Вода се улива у мале шупљине унутар Земљине коре и акумулира у њима, а затим, загрејана топлотом коју зраче коморе магме, ври и избија попут млаза фонтане.

Активност вулкана у глиненим подручјима праћена је избијањем муља на површину Земље. Из разређене глине непрекидно избијају мехурићи гасова.

Вулканске ерупције велике разорне моћи избацују огромну количину тефре.

Током ерупције Кракатое 1883. године избачено је 18 km³ тефре, а приликом једне од најснажнијих ерупција у историји, ерупције Тамборе 1815. године, 80 km³ овог вулканског материјала је прекрило околну територију.

Ерупције овако великих размера имају глобални утицај на атмосферу, климу и живи свет Земље.

Поствулканска активност

Вулканска активност је врста кретања тла која изазива избацивање магме из Земљине коре на њену површину. Вулкани у природи нису насумично распоређени, они формирају дугачке ланце на рубовима тектонских плоча. Значајна је улога вулканских активности у формирању планина.

Магма је врела, истопљена стенска маса испод површине Земље. Магма која тече по површини Земље се назива лава, а на месту њеног избијања настаје вулкан. Према типовима ерупције, вулкани могу бити експлозивнe, ефузивнe и мешовите ерупције.

Експлозивни вулкани производе велику количину гасова и паре и њихова ерупција на кратеру се одиграва уз снажне екслозије, праћене високим еруптивним стубом дима и значајном количином здробљеног пирокластичног материјала. Ветар може разнети облаке пепела на огромна пространства. Пирокластични материјал се великом брзином излива низ падину вулкана. Ово је најразорнији тип ерупције, а његови најпознатији примери су ерупције вулкана Каракатауа, Мон Пелеа и Сент Хеленса.

Ерупција ефузивних вулкана се јавља без експлозије и пирокластичних токова. При њиховој ерупцији на површину Земље се излива течна лава, а њеним стврдњавањем се формира вулканска купа. Примери вулкана са оваквим ерупцијама су Мауна Кеа и Мауна Лоа на Хавајима.

Мешовите ерупције су карактеристичне за стратовулкане. При овој врсти ерупције присутни су и експлозија и изливање лаве. Купа ових вулкана је слојевите конструкције, састоји се од наизменичних слојева тефре и очврсле лаве. У ову групу спада већина вулкана на Земљи. Најпознатији међу њима су: Стромболи, Етна и Котопакси.

Након вулканске активности можемо пратити поствулканске акитвности. Састоје се углавном од емисије паре и гасова.

Фумарола је заједнички назив за отворе из којих, током поствулканских активности, избијају водена пара и гасови различитог хемијског састава.

Солфатара је врста фумароле која емитује водену пару са сумпорним једињењима.

Мофета је такође, фумарола, која приликом поствулканске активности емитује угљен-диоксид. Мофета може бити сува, уколико из ње избија гас угљен-диоксида или влажна, ако на површину Земље избија газирана вода.

Гејзер је извор који периодично избацује врелу воду. Вода се улива у мале шупљине унутар Земљине коре и акумулира у њима, а затим, загрејана топлотом коју зраче коморе магме, ври и избија попут млаза фонтане.

Активност вулкана у глиненим подручјима праћена је избијањем муља на површину Земље. Из разређене глине непрекидно избијају мехурићи гасова.

Вулканске ерупције велике разорне моћи избацују огромну количину тефре.

Током ерупције Кракатое 1883. године избачено је 18 km³ тефре, а приликом једне од најснажнијих ерупција у историји, ерупције Тамборе 1815. године, 80 km³ овог вулканског материјала је прекрило околну територију.

Ерупције овако великих размера имају глобални утицај на атмосферу, климу и живи свет Земље.

Нарација

Вулканска активност је врста кретања тла која изазива избацивање магме из Земљине коре на њену површину. Вулкани у природи нису насумично распоређени, они формирају дугачке ланце на рубовима тектонских плоча. Значајна је улога вулканских активности у формирању планина.

Магма је врела, истопљена стенска маса испод површине Земље. Магма која тече по површини Земље се назива лава, а на месту њеног избијања настаје вулкан. Према типовима ерупције, вулкани могу бити експлозивнe, ефузивнe и мешовите ерупције.

Експлозивни вулкани производе велику количину гасова и паре и њихова ерупција на кратеру се одиграва уз снажне екслозије, праћене високим еруптивним стубом дима и значајном количином здробљеног пирокластичног материјала. Ветар може разнети облаке пепела на огромна пространства. Пирокластични материјал се великом брзином излива низ падину вулкана. Ово је најразорнији тип ерупције, а његови најпознатији примери су ерупције вулкана Каракатауа, Мон Пелеа и Сент Хеленса.

Ерупција ефузивних вулкана се јавља без експлозије и пирокластичних токова. При њиховој ерупцији на површину Земље се излива течна лава, а њеним стврдњавањем се формира вулканска купа. Примери вулкана са оваквим ерупцијама су Мауна Кеа и Мауна Лоа на Хавајима.

Мешовите ерупције су карактеристичне за стратовулкане. При овој врсти ерупције присутни су и експлозија и изливање лаве. Купа ових вулкана је слојевите конструкције, састоји се од наизменичних слојева тефре и очврсле лаве. У ову групу спада већина вулкана на Земљи. Најпознатији међу њима су: Стромболи, Етна и Котопакси.

Након вулканске активности можемо пратити поствулканске акитвности. Састоје се углавном од емисије паре и гасова.

Фумарола је заједнички назив за отворе из којих, током поствулканских активности, избијају водена пара и гасови различитог хемијског састава.

Солфатара је врста фумароле која емитује водену пару са сумпорним једињењима.

Мофета је такође, фумарола, која приликом поствулканске активности емитује угљен-диоксид. Мофета може бити сува, уколико из ње избија гас угљен-диоксида или влажна, ако на површину Земље избија газирана вода.

Гејзер је извор који периодично избацује врелу воду. Вода се улива у мале шупљине унутар Земљине коре и акумулира у њима, а затим, загрејана топлотом коју зраче коморе магме, ври и избија попут млаза фонтане.

Активност вулкана у глиненим подручјима праћена је избијањем муља на површину Земље. Из разређене глине непрекидно избијају мехурићи гасова.

Вулканске ерупције велике разорне моћи избацују огромну количину тефре.

Током ерупције Кракатое 1883. године избачено је 18 km³ тефре, а приликом једне од најснажнијих ерупција у историји, ерупције Тамборе 1815. године, 80 km³ овог вулканског материјала је прекрило околну територију.

Ерупције овако великих размера имају глобални утицај на атмосферу, климу и живи свет Земље.

Повезани додаци

Набор (напредни степен)

Латерална сила притиска проузрокује набор стеновитих слојева. На...

Регија краса (средњи степен)

Крас се може препознати по типичним облицима, који могу бити...

The atmosphere

The atmosphere surrounds us everywhere on this planet. We take its...

Where all water disappears - The Desert

Deserts cover nearly one-seventh of the Earth's land surface.

The Wallace line

The Wallace line divides the fauna of Asia and Australia.

How are rocks made?

You can follow the process of the formation of rocks.

Озонски слој

Озонски омотач апсорбује Сунчеву светлост високих фреквенција...

Седиментне стене

Да ли сте знали да је скоро 75 % површине наше планете покривено...

Added to your cart.