Вертикални климатски појасеви

Вертикални климатски појасеви

У зависности од промене надморске висине, у планинским областима се мењају клима, врста земљишта и разноликост биљног и животињског света.

Географија

Ознаке

зоне, клима, климатске зоне, регије вегетације, планински венац, планина, хладно зона, умерена зона, тропска зона, планине, снежна граница, сунчана светлост, угао, вегетација, тобоган, падавина, ветар фен, protok vazduha, Свет око нас, географија, _javasolt

Повезани додаци

Сцене

Климатске зоне

  • Северни пол
  • северни поларни круг - Значајна паралела на 66,5° северне географске ширине. У подручјима северно од ње, један дан годишње прође без изласка, а један без заласка Сунца.
  • Северни повратник - Значајна паралела на 23,5° северне географске ширине. То је најудаљенија северна ширина на којој Сунчеви зраци могу да достигну угао од 90° (годишње једанпут, за време летње дугодневнице, 22. јуна).
  • Екватор - Почетна географска ширина на 0°.
  • Јужни повратник - Значајна паралела на 23,5° јужне географске ширине. То је најудаљенија јужна ширина на којој Сунчеви зраци могу да достигну угао од 90° (једном годишње, за време зимске краткодневнице, 22. децембра).
  • јужни поларни круг - Значајна паралела на 66,5° јужне географске ширине. У подручјима јужно од ње, један дан годишње прође без изласка, а један без заласка Сунца.
  • Јужни пол

Услед сферног облика Земље, Сунчеви зраци падају на њену површину под различитим угловима. Посматрајући од екватора према половима, угао падања Сунчевих зрака се постепено смањује. Док на екватору највећи угао износи 90°, односно, Сунчеви зраци падају на екватор под правим углом, на половима овај угао може износити и . Услед тога, од екватора према половима се брзина загревања постепено смањује, а тиме опада и температура. Сходно томе, формиране су различите климатске зоне на површини Земље, као што су тропска, умерена и поларна зона. Климатска зона утиче на својства тла, развој биљног и животињског света, као и на водна богатства и формирање рељефа. Сви ови елементи су, такође распоређени по зонама. Зоне у којима су карактеристике једнаке, називамо географским зонама.

Вертикални климатски појасеви (графикон)

  • m
  • 0
  • 1000
  • 2000
  • 3000
  • 4000
  • 5000
  • 6000
  • 7000
  • Тропска зона
  • Умерена зона
  • Поларна зона
  • Хоризонталне климатске зоне
  • Вертикални климатски појасеви
  • снежна линија
  • 23,5°
  • 66,5°
  • 90°

У планинским крајевима се климатски елементи који дефинишу зоне мењају у зависности од надморске висине: са порастом надморске висине, температура пада, док количина падавина углавном расте. Смањење температуре формира климатске зоне, како хоризонтално, удаљавањем од екватора, тако и вертикално, са повећавањем надморске висине у планинама. Својства тла, формирање површине, као и биљни и животињски свет, су такође распоређени у одређеним зонама. То су вертикални климатски појасеви.

Вертикални климатски појасеви (вегетација)

  • Тропска зона
  • Умерена зона
  • Поларна зона

Ако посматрамо планине на разним географским ширинама, приметићемо да се границе појединих вертикалних појасева налазе на различитим висинама. Разлог томе је полазна температура у подножју планине, која је различита на разним географским ширинама. Најнижи ниво висинских појасева одговара зони дате географске ширине, а број висинских појасева зависи од висине планине. Планине које се налазе на мањим географским ширинама, односно у близини Екватора располажу највећим бројем вертикалних појасева, као на пример, Анди у Јужној Америци. Поједине висинске зоне су ограничене снежном линијом, изнад које се снежни покривач простире током целе године, или линијом дрвећа, испод које расте усамљено дрвеће.

Температурне промене

  • Југ
  • Север
  • зрачење Сунца

Положај падине

Као што границе хоризонталних климатских зона нису паралелне са круговима који повезују географске ширине, тако се ни границе вертикалних климатских појасева не налазе на једној висинској линији. На њих утичу топографија, ветрови и положај падине. Сунчеви зраци под различитим углом падају на северну и јужну падину. На јужној падини Сунчеви зраци падају на тло под већим углом, услед чега је количина топлоте акумулирана на јединици површине, већа, што значи да је загревање на јужној падини веће.

Висина

Са порастом висине планине, температура ваздуха опада за 1 °C на сваких 100 метара. Садржај водене паре у ваздуху је мањи, уколико је ваздух хладнији. Када температура ваздуха достигне тачку росе, на којој постаје засићен воденом паром, почиње формирање облака, а затим и падавине. На температури изнад 0 °C пада киша, а испод 0 °C, снег. Након достизања тачке росе, температура опада за само 0,5 °C, на 100 метара повећања надморске висине, јер топлота, ослобођена приликом падавина, умањује хлађење ваздуха. Након што ваздух стигне до врха планине, он се на супротној страни спушта, при чему његова температура расте за 1 °C на сваких 100 метара. На овој страни нема падавина, а услед загревања, ваздух може да апсорбује већу количину водене паре, стварна количина водене паре се не мења. Стога је ваздух на овој страни сув и топлији.

Анимација

  • Северни пол
  • северни поларни круг - Значајна паралела на 66,5° северне географске ширине. У подручјима северно од ње, један дан годишње прође без изласка, а један без заласка Сунца.
  • Северни повратник - Значајна паралела на 23,5° северне географске ширине. То је најудаљенија северна ширина на којој Сунчеви зраци могу да достигну угао од 90° (годишње једанпут, за време летње дугодневнице, 22. јуна).
  • Екватор - Почетна географска ширина на 0°.
  • Јужни повратник - Значајна паралела на 23,5° јужне географске ширине. То је најудаљенија јужна ширина на којој Сунчеви зраци могу да достигну угао од 90° (једном годишње, за време зимске краткодневнице, 22. децембра).
  • јужни поларни круг - Значајна паралела на 66,5° јужне географске ширине. У подручјима јужно од ње, један дан годишње прође без изласка, а један без заласка Сунца.
  • Јужни пол
  • m
  • 0
  • 1000
  • 2000
  • 3000
  • 4000
  • 5000
  • 6000
  • 7000
  • Тропска зона
  • Умерена зона
  • Поларна зона
  • Хоризонталне климатске зоне
  • Вертикални климатски појасеви
  • снежна линија
  • 23,5°
  • 66,5°
  • 90°
  • Тропска зона
  • Умерена зона
  • Поларна зона
  • линија дрвећа - Горња линија усамљеног дрвећа.
  • снежна линија - Гранична линија изнад које се налази подручје прекривено снегом током целе године.
  • Југ
  • Север
  • зрачење Сунца
  • узлазна ваздушна струјања - Температура ваздуха опада за 1 °C на сваких 100 метара повећања надморске висине. Међутим, након достизања тачке росе, на сваких 100 метара повећања надморске висине, температура ваздуха опада за само 0,5 °C.
  • опадајућа ваздушна струјања - Температура вздуха у спуштању расте за 1 °C на сваких 100 метара пада надморске висине.
  • формирање облака
  • кондензација
  • суво време
  • 600 m = 22 °C
  • 2600 m = 2 °C
  • 3000 m = 0 °C
  • 4600 m = – 8 °C
  • 3000 m = 8 °C
  • 600 m = 32 °C
  • тачка росе - Температура на којој ваздух постаје засићен, односно достиже највећу количину водене паре коју може да апсорбује.
  • фенски ветар - Сув ветар који се спушта низ планину.

Нарација

Услед сферног облика Земље, Сунчеви зраци падају на њену површину под различитим угловима. Посматрајући од екватора према половима, угао падања Сунчевих зрака се постепено смањује. Док на екватору највећи угао износи 90°, односно, Сунчеви зраци падају на екватор под правим углом, на половима овај угао може износити и . Услед тога, од екватора према половима се брзина загревања постепено смањује, а тиме опада и температура. Сходно томе, формиране су различите климатске зоне на површини Земље, као што су тропска, умерена и поларна зона. Климатска зона утиче на својства тла, развој биљног и животињског света, као и на водна богатства и формирање рељефа. Сви ови елементи су, такође распоређени по зонама. Зоне у којима су карактеристике једнаке, називамо географским зонама.

У планинским крајевима се климатски елементи који дефинишу зоне мењају у зависности од надморске висине: са порастом надморске висине, температура пада, док количина падавина углавном расте. Смањење температуре формира климатске зоне, како хоризонтално, удаљавањем од екватора, тако и вертикално, са повећавањем надморске висине у планинама. Својства тла, формирање површине, као и биљни и животињски свет, су такође распоређени у одређеним зонама. То су вертикални климатски појасеви.

Ако посматрамо планине на разним географским ширинама, приметићемо да се границе појединих вертикалних појасева налазе на различитим висинама. Разлог томе је полазна температура у подножју планине, која је различита на разним географским ширинама. Најнижи ниво висинских појасева одговара зони дате географске ширине, а број висинских појасева зависи од висине планине. Планине које се налазе на мањим географским ширинама, односно у близини Екватора располажу највећим бројем вертикалних појасева, као на пример, Анди у Јужној Америци. Поједине висинске зоне су ограничене снежном линијом, изнад које се снежни покривач простире током целе године, или линијом дрвећа, испод које расте усамљено дрвеће.

Положај падине

Као што границе хоризонталних климатских зона нису паралелне са круговима који повезују географске ширине, тако се ни границе вертикалних климатских појасева не налазе на једној висинској линији. На њих утичу топографија, ветрови и положај падине. Сунчеви зраци под различитим углом падају на северну и јужну падину. На јужној падини Сунчеви зраци падају на тло под већим углом, услед чега је количина топлоте акумулирана на јединици површине, већа, што значи да је загревање на јужној падини веће.

Висина

Са порастом висине планине, температура ваздуха опада за 1 °C на сваких 100 метара. Садржај водене паре у ваздуху је мањи, уколико је ваздух хладнији. Када температура ваздуха достигне тачку росе, на којој постаје засићен воденом паром, почиње формирање облака, а затим и падавине. На температури изнад 0 °C пада киша, а испод 0 °C, снег. Након достизања тачке росе, температура опада за само 0,5 °C, на 100 метара повећања надморске висине, јер топлота, ослобођена приликом падавина, умањује хлађење ваздуха. Након што ваздух стигне до врха планине, он се на супротној страни спушта, при чему његова температура расте за 1 °C на сваких 100 метара. На овој страни нема падавина, а услед загревања, ваздух може да апсорбује већу количину водене паре, стварна количина водене паре се не мења. Стога је ваздух на овој страни сув и топлији.

Повезани додаци

Климатске зоне

Земља се дели на географске и климатске зоне.

Локални ветрови

Најважнији типови локалних ветрова су горско-долинки, морско-копнени и слаповити.

Нивои шума

Нивои разних типова шума могу бити различити.

Сунчев пут изнад главних паралела Земље

Привидно кретање Сунца је последица ротације Земље око своје осе.

Рељефна мапа Кине

Анимација нам приказује рељеф и хидрографију Кине.

Формирање облака и падавина, типови облака

Вода, која испарава, се формира у облаке различитих облика, из којих вода у виду падавина...

Рељефна географска карта Мађарске

Анимација нам приказује географске и хидрографске регије Мађарске и Панонске низије.

Географски координатни систем

Географски координатни систем омогућава прецизно лоцирање сваке тачке на Земљи.

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Ледник (средњи степен)

Ледник је покретна ледена маса, ледена река, која се полако али непрестано помера.

Планетарна циркулација ваздуха

Разлика у температури између полова и екватора проузрокује планетарну циркулацију...

Scots pine

One of the most common tree of the pine family, native to Eurasia.

Прадомовина узгајаних биљака и домаћих животиња

Тренутно узгајане биљке и наше домаће животиње потичу из најразноврснијих крајева Земље.

Топографија Земље

Анимација приказује највеће планине, низије, реке, језера и пустиње на Земљи.

Added to your cart.