Ваздушни балон Цепелин, ЛЗ 129 Хинденбург

Ваздушни балон Цепелин, ЛЗ 129 Хинденбург

Цепелин је ваздушни балон круте конструкције којим се може управљати.

Техника, домаћинство

Ознаке

Хинденбург, Баласевиц, дирижабл, Лакехурст, водоник подизање гаса, немачки, катастрофа, кабина, мотор нацелле, пилотска кабина, резервоар за гас, резервоар за гориво, техника, историја

Повезани додаци

Сцене

Ваздушни балон Хинденбург

Историја цепелина

Цепелин је дирижабл, или ваздушни брод круте конструкције, којим се може управљати. Име је добио по пројектанту, немачком грофу Фердинанду фон Цепелину. (За развој свог пројекта, Цепелин је користио патенте мађара Давида Шварца.) Његов први ваздушни брод се 1900. године винуо у ваздух. Нова конструкција је постала популарна још пре Првог светског рата, првенствено у путничком саобраћају (за превоз људи и поште). Касније су се појавиле и војне варијанте ове летелице (бомбардери и извиђачи). Након Првог светског рата цепелини произведени за цивилне сврхе су доживели своју ренесансу. Врхунац њихове употребе био је током тридесетих година прошлог века, када су огромни немачки ваздухоплови (као што су Гроф Цепелин и Хинденбург) прелетели и океан.

Након катастрофе ваздухоплова Хинденбург 1937. године у Лејкхерсту, употреба цепелина је на дуже време прекинута. Вредности ових летелица су поново откривене током 1990-тих година. Данас се користе за научна истраживања и луксузна путовања.

Поглед од горе

Облик и карактеристике Цепелина

Први цепелини су имали облик сличан дугом ваљку са купастим крајевима. Њиховом карактеристичном изгледу доприноси и унакрсни реп. За време Првог светског рата цепелин је добио свој типичан изглед у облику капи са унакрсним репом на крају трупа и то, првенствено захваљујући инжењерима немачке компаније Schütte-Lanz Luftschiffbau.

Релативно малих димензија кабина је била смештена у доњем делу оквира, а због равномерне расподеле тежине и мање отпорности ваздуха, у другим деловима трупа налазила су се складишта и кабине посаде.

На предњем доњем делу трупа истурена гондола је била "пилотска кабина" задужена за управљање, комуникацију и надзирање над погонским моторима. Највеће предности цепелина биле су изврсна маневарска способност, велики капацитет и могућност великог домета.

Цепелини из 20-тих и 30-тих година прошлог века су били дугачки око 200-250 метара, имали су око 100 хиљада m³ запремине. Могли су носити 50-60 тона корисног терета, а њихова висина летења је била око 7000-8000 метара. Распон лета Цепелина је могао достићи и 10 хиљада километара.

Конструкција

Конструкција и погон

Најважнији део конструкције цепелина била је крута метална конструкција која се састојала од подужних носача и металних прстенастих оквира. Цепелини су, захваљујући овој конструкцији могли понети већи терет него традиционални ваздухополови (балони, без круте конструкције), а имали су и већи број јачих мотора. У унутрашњости спољашњег омотача било је смештено више балона (ћелија) напуњених гасом водоника. (Због облика унутрашњости летелице, сам Цепелин је свој изум у почетку назвао "возом који се креће у ваздуху, а којим се може управљати.") Веома важну улогу су имале осовине за издувавање гасова кроз које је - из сигурносних разлога - излазио вишак водоника. (Касније је водоник замењен сигурнијим гасом, хелијумом.) Погон цепелина је већ у време Првог светског рата био обезбеђен са најмање четири мотора од по 260 коњских снага (на пример, 4 мотора типа Мајбах од 195 kW). Њиховина брзина је тада износила 130 km/h.

Пресек

Конструкција и погон

Најважнији део конструкције цепелина била је крута метална конструкција која се састојала од подужних носача и металних прстенастих оквира. Цепелини су, захваљујући овој конструкцији могли понети већи терет него традиционални ваздухополови (балони, без круте конструкције), а имали су и већи број јачих мотора. У унутрашњости спољашњег омотача било је смештено више балона (ћелија) напуњених гасом водоника. (Због облика унутрашњости летелице, сам Цепелин је свој изум у почетку назвао "возом који се креће у ваздуху, а којим се може управљати.") Веома важну улогу су имале осовине за издувавање гасова кроз које је - из сигурносних разлога - излазио вишак водоника. (Касније је водоник замењен сигурнијим гасом, хелијумом.) Погон цепелина је већ у време Првог светског рата био обезбеђен са најмање четири мотора од по 260 коњских снага (на пример, 4 мотора типа Мајбах од 195 kW). Њиховина брзина је тада износила 130 km/h.

Нарација

Цепелини су ваздушни балони круте конструкције којима се може управљати. Име су добили по пројектанту и конструктору летелице, немачком грофу Фердинанду фон Цепелину.

Употребљавани су како за цивилне, тако и за војне циљеве. Врхунац су достигли током тридесетих година прошлог века. Први цепелини су имали цилиндричан облик, а касније су конструисани у облику цигаре или капи. Били су специфични по крутој металној конструкцији која се састојала од подужних металних носача и попречних прстенастих оквира.

У унутрашњости оквирне конструкције били су смештени резервоари (ћелије), напуњени углавном гасовима хелијума или водоника. Захваљујући овим гасовима, лакшим од ваздуха, летелице су одржаване на висини. Цепелине су покретале елисе мотора причвршћених у гондолама на спољашњој страни трупа летелице.

На предњем доњем делу трупа, такође у једној гондоли била је смештена пилотска кабина. Управљање је било решено вертикалним и хоризонталним кормилима. У унутрашњости цепелина су се налазили резервоар за гориво, путничке кабине и остале услужне просторије.

Ваздушни брод LZ 129 Хинденбург је први пут полетео 1936. године. Име је добио у знак сећања на председника Немачке који је изгубио живот 1934. године, а име ове летелице је постало синоним за целу класу ваздушних бродова. У то време владајућа партија нациста је цепелин користила у пропагандне сврхе. Нацистичка обележја, кукасти крстови били су видљиви на репу, а на трупу летелице су биле видљиве ознаке берлинске олимпијаде.

Четири дизел мотора су покретала монструма дужине 245 метара. У резервоарима смештеним у конструкцији запремине 200 хиљада кубних метара налазио се гас водоника. У кабине овог ваздушног брода који је могао да лети брзином од 125 km/h могло се сместити 70 путника. Међутим, Хинденбург није познат само због својих изузетних техничких карактеристика.

Током једног од летова изнад Атланског океана, приликом слетања у град Лејкхерст, Хинденбург се запалио, а затим пао. 36 путника од 97 је том приликом изгубило живот. Околности ове трагедије из 1937. године ни до данас нису расветљене. Ова катастрофа је означила крај ере цепелина.

Повезани додаци

Ваздушни балон Цепелин ЛЗ 17 Захсен (1913)

Цепелин је управљив ваздушни балон круте конструкције.

Носач авиона Тарава ЛХА-1 (1976)

Од 1940-их година господари океана постају све већи носачи авиона.

Светионик

Светионик помаже бродовима у приобалној навигацији.

Ратни брод (ХМС Дреднот, 1906)

ХМС Дреднот је извршио револуционарни утицај на градњу ратних...

Пароброд Клермонт (1807)

Амерички инжењер Роберт Фултон је изградио први пароброд са бочним...

Изградња и конструкција аутопута

На аутопуту путујемо на подељеној коловозној траци.

Еколошки аутомобили

Комбинацијом бензинског и електричног погона аутомобила може се...

Авион Рајт Флајер I (1903)

Браћа Рајт су творци прве моторне летелице теже од ваздуха којом...

Added to your cart.