The Cassini-Huygens Mission (1997-2017)

The Cassini-Huygens Mission (1997-2017)

The Cassini spacecraft was exploring Saturn and its moons for nearly 20 years.

Географија

Ознаке

Сатурн, Свемирска сонда, Cassini, Сатурнови прстенови, Сунчев систем, Хајгенс, истраживање свемира, планета, гасни гигант, Спољни планета, Мимас, Енцелад, Тетис, Диона, Реја, Титан, Јапет, Месец, астрономија, географија, гравитација

Повезани додаци

Сцене

Сунчев систем

Сунце је једна од 200 милијарди звезда унутар Млечног Пута, налази се у диску наше спиралне галаксије, у Орионовом спиралном краку. Сунце (а са њим и цео планетарни систем) обилази орбиту на удаљености од око 27 000 - 28 000 светлосних година од центра диска, чији полупречник износи 50 000 светлосних година. Потребно је око 240 милиона година да Сунце изврши једну орбиту. Звездано окружење Сунчевог система је прилично оскудно - најближе звезде, Проксима Кентаури и двоструки систем Алфа Кентаури - удаљене су 4,2-4,4 светлосних година, и садрже свега 11 звезда у области од 10 светлосних година.

Под Сунчевим или Соларним системом сматрамо Сунце са свим, мањим и већим, небеским телима, која му припадају и круже око њега. Сунчев систем је област васионе у којој доминира Сунчева гравитациона сила. То је сферни простор пречника 2 светлосне године, на чијeм се граничном појасу утицај Сунца може упоредити са утицајем суседне звезде. Сунчев систем у потпуности прожима соларни ветар, континуирани ток наелкетрисаних честица, које емитује Сунце.

Небеска тела која припадају Сунчевом систему су: Сунце, планете и њихови природни сателити, патуљасте планете, астероиди и комете, метеориди, међупланетарне материје (прашина и гас). Осам планета кружи око Сунца, а међу њима шест планета има и своје природне сателите. Изузеци су Меркур и Венера.

По удаљености од Сунца, планете Сунчевог система су: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун. Планете се могу поделити у две одвојене групе: 4 терестричке планете, односно планете Земљиног типа и 4 гасовита џина, или планете Јупитеровог типа. Терестричке планете су ближе Сунцу, мањих су димензија, веће густине, спорије ротирају, њихов ваздушни слој је тањи, а јачина магнетног поља слабија.

Све планете се крећу око Сунца у готово истој равни и у истом смеру. Правац њиховог кретања називамо директним правцем (супротно од казаљке на сату, посматрано од тачке Северног пола Земље). Осим Венере и Урана, ротација свих планета је директна. Ротација Сунца се, такође, одвија у истом смеру.

Планете се налазе у својим елиптичним орбитама захваљујући гравитационом прилвачењу Сунца. Маса Сунца је 750 пута већа од укупне масе свих већих планета. Привлачне гравитационе силе делују и у међупланетарном простору и тако долази до утицаја на кретање међу самим планетама. Услед тога, у орбитама планета, може доћи до спорих измена, мањих димензија.

Осим планета, у Сунчевом систему се налазе и милијарде мањих небеских тела. Мала небеска тела, попут астероида крећу се посвуда, а путање многих пресецају и Земљину орбиту. Већина астероида се налазе у два, међусобно одвојена, појаса. Унутрашњи астероидни појас између Марса и Јупитера садржи најмање милион астероида, димензија пречника већих од 1 km. Спољашњи, такозвани Којперов појас се простире иза Нептунове орбите; у њему је откривено неколико хиљада ледених астероида, сличних Плутону.

Од 2006. године, Плутон, званично, није планета. Плутон, заједно са неколико мањих небеских тела, спада у патуљасте планете.

Кретање већине комета се прилично разликује од кретања осталих небеских тела: орбита им је у облику издужене елипсе, а раван кретања им се не подудара са орбиталним равнима планета. Приближавајући се Сунцу, ледено језгро комете, пречника 5-20 km испаравањем прелази у гас и формира се видљиви реп од ретког гасовитог материјала. Под утицајем соларног ветра, реп комете је окренут у супротном смеру од Сунца. У спољној области Сунчевог система, на растојању од 0,5-2 светлосне године, у такозваном Ортовом облаку кружи неколико милијарди комета.

Од 1955. године астрономи су открили више стотина звезда око којих круже планете или планетарни системи (вансоларне или егзопланете). Већином су то гасовити џинови који круже око своје свезде, чиме веома подсећају на наш Сунчев систем.

Орбита Сатурна

Сатурн је, по величини друга планета Сунчевог система, веома упадљива, спољашња планета; гасовити гигант (планета типа Јупитера). Услед изузетно брзе ротације и мале густине материјала, облик му је на половима спљоштен. Од свих планета Сунчевог система, он има најмању густину, једина је планета чија је густина мања од густине воде (0,69 g/cm³).

Подаци:

пречник: 120 536 km (9,45 пречника Земље)

маса: 5,6846 · 10²⁶ kg (95,2 масе Земље)

просечна густина: 0,69 g/cm³

површинска гравитација: 1,065 Земљине g

темппература површине: -180 °C

број природних сателита: 62

период ротације око своје осе: 10 часова и 48 минута

нагиб осе: 26,7°

просечна удаљеност од Сунца: 1 433 530 000 km = 9,58 СГ = 79,7 светлосних минута

орбитални ексцентрицитет: 0,054

орбитални период: 29,46 година

Сатурн

Сатурн је, по својој удаљености од Сунца шеста, а по величини друга планета Сунчевог система. Добио је име по једном од најстаријих римских богова. Сатурн је бог сетве, семена, симбол немилосрдног времена. У грчкој митологији био је идентификован са титаном Хроном.

Сатурн је најудаљенија планета видљива голим оком. Његов овални облик, први је запазио Галилео Галилеј, примитивним телескопом, те није могао приметити да је прстен узроковао тај облик.
Кристијан Хајгенс је био први који је приметио да је Сатурн окружен прстеном.

1675. године Ђовани Доменико Касини је утврдио да се Сатурнов прстен састоји од неколико тањих прстенова и празнина између њих; касније је највећа празнина добила име Касинијева пукотина.

Планету Сатурн први је посетио Пионир-11, у септембру 1979. године. У новембру 1980. године свемирска летилица Војаџер-1 је стигла у Сатурнов систем. Послала је прве слике високе резолуције о планети, њеним прстеновима и месецима. Први пут смо били у могућности да посматрамо површинске карактеристике различитих сателита. Готово годину дана касније, у августу 1981. године Војаџер-2 је наставио изучавање система Сатурна. Првог јула 2004. године, свемирска летелица Касини је ушла у орбиту Сатурна и послала обиље нових информација о планети и њеним сателитима. Почетком 2005. године са Касинија се одвојила сонда Хајгенс, кроз атмосферу од азота се спустила на површину огромног месеца Титана, где је открила језера метана и етана.

Сатурн је, по величини друга планета Сунчевог система, веома упадљива, спољашња планета. Услед изузетно брзе ротације и мале густине материјала, облик му је на половима спљоштен. Од свих планета Сунчевог система, он има најмању густину, једина је планета чија је густина мања од густине воде (0,69 g/cm³).Унутрашњи састав Сатурна је сличан саставу Јупитера: каменито језгро у средишту, окружује га слој течног металног водоника, а спољашњи слој се састоји од молекуларног водоника. Атмосфера му се претежно састоји од водоника који се јавља у виду проточних вртложних појасева са великом брзином струјања. Ветрови Сатурна су најбржи у Сунчевом систему, судећи према подацима добијеним са Војаџера, достижу брзину од 400 m/s. Попут Јупитера, и Сатурн има слојевиту структуру атмосфере, али су Сатурнови атмосферски слојеви слабији, а у близини екватора, много шири. Просечна температура је -180 °C. Унутрашња температура Сатурна у подручју језгра достиже и 12 000 K. Планета зрачи у свемир много више енергије него што је добије од Сунца; разлог овој појави нам је још увек непознат. Магнетно поље Сатурна је јако, а оса магнетног поља се готово поклапа са осом ротације. Повремено се, на снимцима телескопа Хабла, може видети и поларна светлост.

Сатурнови сателити

Сатурн је, пре свега, познат по свом систему прстенова, што га чини најспектакуларнијим објектом Сунчевог система. Прстенови су видљиви и кроз мањи телескоп. Материјал прстенова се састоји од стеновитих елемената и честица леда чије се димензије крећу од величине зрна прашине, до величине аутомобила. Атрактиван изглед прстенова потиче од велике способности рефлексије многобројних честица воденог леда. Десетине сателита круже празнинама између више стотина прстенова, а њихова гравитација одржава прстенове у близини (пастирски сателити).

Сатурн има 62 позната природна сателита. Само седам од њих има довољну величину за сферичан облик (сферичан облик настаје само изнад одређене величине и границе густине, због сопствене гравитације и унутрашње толпоте приликом настанка).

Једини џиновкси месец Сатурна је Титан, откривен 1655. године. Орбитални период му износи 16 дана. Материјал овог месеца такође садржи много воденог леда.

У непосредној близини Сатурна, на месецу Енцелад, примећени су парни гејзири чије ерупције достижу велике висине. Пречник већине Сатурнових сателита износи 4-8 километара.

Пут летелице

Титан

Резултат

Повезани додаци

Сатурн

Друга планета Соларног система по величини, препознатљива по типичним прстеновима.

Свемирске сонде Војаџер

Свемирске сонде Војаџер су напустиле Сунчев систем. Врше разна испитивања, осим тога носе...

Мисија Нових хоризоната

Свемирска летелица Нови хоризонти (енг. New Horizons) је лансирана 2006. године са циљем...

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Планете, величине

Око Сунца круже унутрашње стеновите планете, и спољашњи, гасовити џинови.

Занимљиве географске чињенице - Астрономија

Наш Сунчев систем располаже бројним занимљивостима.

Мисија Зора (Dawn)

Проучавање астероида Весте и Цереса помоћи ће нам да боље упознамо рану историју Соларног...

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по пута већа од свих...

Венера

Венера је друга планета по удаљености од Сунца. По сјају је друго небеско тело на ноћном...

Нептун

Нептун је осма, наудаљенија планета Соларног система, а уједно и најмањи од гасовитих џинова.

Марс

На црвеној планети се траже трагови воде и живота.

Уран

Седма планета од Сунца, једна од гасовитих џинова.

Меркур

Меркур је најмања планета Соларног система, а уједно је и најближи Сунцу.

Added to your cart.