Тектонске плоче

Тектонске плоче

Тектонске плоче се крећу независно једна од друге.

Географија

Ознаке

тектонска плоча, плате тектоника, литосфера, кора, плашт, језгро, астеносфера, вулканска активност, магма, преломна линија, Оцеаниц Ридге, Оцеаниц ров, наборна планина, земљотрес, океан, Свет око нас, географија

Повезани додаци

Сцене

Тектонске плоче

  • Афричка плоча
  • Евроазијска плоча
  • Арабијска плоча
  • Индијска плоча
  • Северноамеричка плоча
  • Јужноамеричка плоча
  • Карипска плоча
  • Кокос плоча
  • Наска плоча
  • Антарктичка плоча
  • Аустралијска плоча
  • Филипинска плоча
  • Тихоокеанска плоча

Чврст, спољни омотач Земље је литосфера. Литосфери припада највиши, чврст део коре и горњег мантла. Просечна дебљина литосфере испод океана је 50 km, а испод континената је 70-100 km. Континентална и океанска литосфера се разликује и у саставу. Континентална кора плови на астеносфери, која је растегљиви део горњег мантла испод литосфере.

На многим местима можемо посматрати процесе кретања на Земљиној литосфери, које доводе до вулканских активности и земљотреса. Ови покрети се не врше случајно, већ дуж уздужних појаса. Вулканска активност и земљотреси се углавном јављају на ивици континената, код океанских острвских лука, у дубокоморским рововима и на средњоокеанским гребенима. Ови процеси кретања обележавају границе тектонских плоча.

Литосфера није јединствена, већ се састоји од неколико већих и мањих тектонских плоча. Данас познајемо седам већих и неколико мањих тектонских плоча које се крећу у поређењу са другим. Седам великих тектонских плоча су: Афричка плоча, Евроазијска плоча, Северноамеричка плоча, Јужноамеричка плоча, Тихоокеанска плоча, Индоаустралијска плоча и Антарктичка плоча.

Теорија кретања тектонских плоча се зове тектоника плоча. Разликујемо три типа кретања: удаљавање, приближавање и клизање. Код средњоокеанских гребена можемо посматрати удаљавање плочних ивица. Магма, која је истопљена стена, уздиже се из астеносфере, разбија океанску литосферу, достиже површину где се охлади и угради у ивицу пукотине. Овако се формирају средњоокеански гребени. Маса истопљене стене - у захтеву за место - растеже океанско дно након чега се тектонске плоче са обе стране пукотине удаљавају, тако повећавши површину океана. Атлански океан је на овај начин настао.

Међутим, површина океана се не може непрекидно повећавати, јер Земљина површина се не повећава. Супротна ивица океанске плоче се приближава другој плочи. Током судара једна плоча се подвлачи испод друге плоче. То се зове субдукција. Плоча се подвлачи скроз до астеносфере где се топи и уграђује у мантл.

На местима субдукције се јављају дубокоморски ровови, вулканска активност и наборне планине.

Тако су настале на пример веначне планине Анди и Хималаји.

Ретко се деси да две суседна плоча клизе једна поред друге на једном разлому, што доводи до земљотреса. Овај случај се може видети у Калифорнији где је разлом Сан Андреас.

Океанска литосфера се непрекидно формира дуж гребена и пропада у рововима. Тиме се величина тектонских плоча и локација континената стално мења.

Пресек Земље

  • кора - Океанска кора је тања (5-15 km), састоји се од стене богате силикатима и магнезијума, са густином од 3,2 g/cm³. Континентална кора је дебља (30-65 km), састоји се од стене богате силикатима и алуминијума, са густином од 2.7-3 g/cm³.
  • горњи мантл - Простире се на дубини до 700 km, са густином од 3.3-4 g/cm³.
  • доњи мантл - Чврст слој, простире се на дубини до 2900 km, са густином од 4-5.5g/cm³.
  • спољашње језгро - Течни слој, простире се на дубини до 5150 km, са густином од10.5-12.3 g/cm³.
  • унутрашње језгро - Чврст слој, простире се на дубини до 6371 km, са густином од 13.3 g/cm³.
  • литосфера - Литосфера: највиши, чврст део коре и горњег мантла, са дебљином од 50-100 km и густином од 3,3 g/cm³.
  • астеносфера - Растегљиви део горњег мантла, са дебљином од 550-600 km и густином од 3.4-4 g/cm³. Тектонске плоче плове на њој.

Границе тектонских плоча

  • Тихоокеанска плоча

Тектонски покрети

  • океански гребен са централним процепом - Уздизућа истопљена стена (магма) растеже океанског дна након се чега тектонске плоче удаљавају и настају океански гребени.
  • океан
  • океанска тектонска плоча
  • астеносфера - Растегљиви део горњег мантла, са дебљином од 550-600 km и густином од 3.4-4 g/cm³. Тектонске плоче плове на њему.

Анимација

  • континентална тектонска плоча
  • вулканска активност
  • дубокоморски ров - Зона субдукције, односно место подвлачења текстонских плоча.
  • подвлачење океанске тектонске плоче - Океанска плоча са већом густином се подвлачи испод континенталне плоче.
  • наборна планина
  • сеизмичка зона - Клизање тектонских плоча једна поред друге има појачану сеизмичка активност.

Нарација

Чврст, спољни омотач Земље је литосфера. Литосфери припада највиши, чврст део коре и горњег мантла. Просечна дебљина литосфере испод океана је 50 km, а испод континената је 70-100 km. Континентална и океанска литосфера се разликује и у саставу. Континентална кора плови на астеносфери, која је растегљиви део горњег мантла испод литосфере.

На многим местима можемо посматрати процесе кретања на Земљиној литосфери, које доводе до вулканских активности и земљотреса. Ови покрети се не врше случајно, већ дуж уздужних појаса. Вулканска активност и земљотреси се углавном јављају на ивици континената, код океанских острвских лука, у дубокоморским рововима и на средњоокеанским гребенима. Ови процеси кретања обележавају границе тектонских плоча.

Литосфера није јединствена, већ се састоји од неколико већих и мањих тектонских плоча. Данас познајемо седам већих и неколико мањих тектонских плоча које се крећу у поређењу са другим. Седам великих тектонских плоча су: Афричка плоча, Евроазијска плоча, Северноамеричка плоча, Јужноамеричка плоча, Тихоокеанска плоча, Индоаустралијска плоча и Антарктичка плоча.

Теорија кретања тектонских плоча се зове тектоника плоча. Разликујемо три типа кретања: удаљавање, приближавање и клизање. Код средњоокеанских гребена можемо посматрати удаљавање плочних ивица. Магма, која је истопљена стена, уздиже се из астеносфере, разбија океанску литосферу, достиже површину где се охлади и угради у ивицу пукотине. Овако се формирају средњоокеански гребени. Маса истопљене стене - у захтеву за место - растеже океанско дно након чега се тектонске плоче са обе стране пукотине удаљавају, тако повећавши површину океана. Атлантски океан је на овај начин настао.

Међутим, површина океана се не може непрекидно повећавати, јер Земљина површина се не повећава. Супротна ивица океанске плоче се приближава другој плочи. Током судара једна плоча се подвлачи испод друге плоче. То се зове субдукција. Плоча се подвлачи скроз до астеносфере где се топи и уграђује у мантл.

На местима субдукције се јављају дубокоморски ровови, вулканска активност и наборне планине.

Тако су настале на пример веначне планине Анди и Хималаји.

Ретко се деси да две суседна плоча клизе једна поред друге на једном разлому, што доводи до земљотреса. Овај случај се може видети у Калифорнији где је разлом Сан Андреас.

Океанска литосфера се непрекидно формира дуж гребена и пропада у рововима. Тиме се величина тектонских плоча и локација континената стално мења.

Повезани додаци

Набор (средњи степен)

Латерална сила притиска проузрокује набор стеновитих слојева. На тај начин настају...

Набор (напредни степен)

Латерална сила притиска проузрокује набор стеновитих слојева. На тај начин настају...

Набор (основни степен)

Латерална сила притиска проузрокује набор стеновитих слојева. На тај начин настају...

Вруће тачке

Вруће тачке су места на земљиној кори, где магма често долази на површину.

Вулканска активност

Током вулканскe активности магма из Земљине коре избија на површину Земље.

Топографија Земље

Анимација приказује највеће планине, низије, реке, језера и пустиње на Земљи.

Живот и развој језера

Стајаће воде, јављају се у депресијама на површини Земље под утицајем унутрашњих и...

Живи свет карбона

Анимацијом су приказани организми који су живели у периоду између девона и перма (пре...

Тиктаалик

Прелазни облик живота између риба и тетрапода, копнених кичмењака.

Земљотрес

Земљотрес је једна од најразорнијих природних појава.

Структура Земље (основни степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Мапа морског дна

На дну мора су видљиве границе тектонских плоча.

Расед (средњи степен)

Раседи настају услед вертикалног напрезања у стенској маси.

Кретање континената током геолошког времена

Током геолошке прошлости Земље, континенти су били у сталном покрету. Тај процес траје и...

Формирање и рад стратовулкана

Стратовулкан се састоји од великог броја слојева очврсле лаве, дробљеног камена и...

Цунами

Цунами означава појаву великих морских таласа (до 10 метара висине) велике кинетичке...

Хидротермални извори у дубинама океана

Хидротермални извори, или вентили, су пукотине на дну океана из којих еруптира...

Расед (основни степен)

Раседи настају услед вертикалног напрезања у стенској маси.

Глацијација

Последња ледена доба се завршила пре 13 хиљада година.

Структура Земље (средњи степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Тираносаурус (гуштер-тиранин)

Огромни прагмизавац, најпознатији диносаурус.

Added to your cart.