Сунце

Сунце

Пречник Сунца је отприлике 109 пута већи од Земљиног. Углавном се састоји од водоника.

Географија

Ознаке

Сунце, Структура Сунца, Сунчев систем, Млечни пут, водоник, Хелијум, фузија, Солар Фларе, сунчева пега, фотосфера, хромосфера, круна, соларни ветар, гранулација, протуберанце, Свемирска сонда, астрономија, нуклеарна физика, физика честица, географија, физика

Повезани додаци

Сцене

Млечни пут

Сунце је централна звезда Сунчевог система. Удаљено је 25-28 хиљада светлосних година од центра Млечног пута. Налази се на половини свог животног века од 12 милијарди година. Кад престане напајање Сунца водоником, оно ће се претворити у црвеног џина. Удаљеност Земље од Сунца износи, отприлике 150 милиона километара (једна астрономска јединица). Сунчева светлост пређе ову удаљеност за 8,3 минута.

Пречник Сунца је 109 пута већи од пречника Земље. Готово три четвртине Сунчеве масе чини водоник, а он се фузијом у језгру претвара у хелијум, уз услобађање енергије. У унутрашњости Сунца влада притисак једнак притиску који маса од 150 милиона тона врши на један квадратни центиметар. Како је материја Сунца у облику плазме, слојеви на различитим географским ширинама ротирају различитом брзином; ротација слојева око екватора траје 25 а на половима 32 дана. Услед тога долази до јаких магнетних поремећаја што доводи до појаве соларних ерупција и сунчевих пега. Атмосфера Сунца је слојевита (фотосфера, хромосфера и корона), и постепено прелази у материјал интерпланетарног простора. Сунце изрвши једну орбиту око центра галаксије за 225-250 милиона година, брзином од 220 km/s.

Објашњење појмова:

Звезда: Небеско тело огромних димензија, зрачи сосптвеном слетлошћу, а његове саставне материје гравитација одржава у блиставом гасном, сфероидном облику. Зрачи огромну количину енергије ослобођену фузијом атомских језгара у своме језгру. (Површинска температура овог небеског тела износи више хиљада степени Целзијуса, а атмосфера му се састоји, углавном, од водоника). Унутрашња структура материје звезда је у облику сферних љуски.

Астрономска јединица: Јединица за удаљеност, употребљава се у астрономији, једнака је просечној удаљености Земље од Сунца, или дужини главне полуосе Земљине орбите око Сунца (149 600 000 km).

Соларна ерупција (флер): Краткотрајни бљесак у фотосфери и хромосфери Сунца, јавља се на местима где се у фотосфери налазе сунчеве пеге. Траје 10-45 минута, а јавља се 9-10 пута дневно.

Протуберанца: Гасна ерупција у облику петље или гејзира јавља се изнад површине Сунца; својом величином се може такмичити и са самим Сунцем. Састоји се од наелектрисаних честица које теку дуж линије магнетне силе.

Соларни ветар: Млаз наелектрисаних честица избачен из Сунчеве короне, састоји се само од електрона и протона.

Сунчева пега: Део Сунчеве површине са јачином магнетог поља много већом него у околним подручјима. Својом величином може достићи и 200 000 km у пречнику, а обично траје од неколико часова до неколико месеци.

Поларна светлост: Феномен привремене светлости ноћног неба у области Северног и Јужног пола, узроковане наелектрисаним честицама доспелим у атмосферу. Настаје услед емисије наелектрисаних атома кисеоника и азота. Учесталост поларне светлости зависи од појава које се одигравају на површини Сунца (сунчане пеге).

Сунце

Пресек

Подаци:

– пречник: 1 392 000 km (109 пута већи од пречника Земље)

– маса: 1,989 · 10³⁰ k (333 000 пута већа од масе Земље)

– просечна густина: 1,4 g/cm³

– температура површине:5 780 K

– период ротације око своје осе: 25,4 дана

– луминозност: 3,85 · 10²⁶ W (6300 W/cm²)

Фузија

Анимација

Соларни систем

Слике

Нарација

Народи великог броја древних цивилизација, сматрали су Сунце натприродним феноменом и величали су га попут бога. У Египту су га поштовали као Амона, у Месопотамији као Шамаша, а у Старој Грчкој као Аполона. Грчки филозоф Анагора, у 5. в. пне, први је дао научно објашњење: по његовом мишљењу, Сунце је усијани грумен гвожђа. Ово необично тумачење сматрано је богохуљењем, а Анагора је, због својих ставова, затворен у тамницу. Након конструисања телескопа, Галилео Галилеј је изучавао Сунце и открио сунчане пеге. Касније је Исак Њутн, користећи призму, разложио белу светлост Сунца на спектар њених компоненти. Вилијем Хершел је, уз помоћ овог поступка открио инфрацрвено зрачење, око 1800. године.

У својим експериментима, у 19. веку, Јожеф фон Фраунхофер, први је посматрао апсорпционе линије сунчевог спектра, уз помоћ којих се може утврдити хемијски састав атмосфере око Сунца. Ханс Бете је, 1939. године, развио теорију нуклеарне фузије, што је дало објашњење производње соларне енергије. Прве свемирске летелице послате на посматрање Сунца биле су сонде из програма Пионир, агенције НАСА, између 1959. и 1968. године. Сонде ротирају око Сунца на растојању идентичним са растојањем до Земље. Захваљујући њима, поред детаљног проучавања соларног ветра, омогућено нам је и откривање Сунчевог магнетног поља.

Западнонемачка-америчка свемирска сонда Хелиос-1, лансирана 1974. године, већ је вршила истраживања унутар Меркурове орбите. Са свемирске станице Скајлаб, телескопима је вршена анализа радиоактивног зрачења Сунца.

Свемирска летелица Улисес је, напуштајући планетарне орбите, проучавала Сунце и обезбедила много информација о Сунчевим поларним областима. Једна од најважнијих свемирских станица за истраживање Сунца је СОХО, налази се између Сунца и Земље. Снимци, снимљени са ове свемирске станице од 1995. године, видљиви су у ултраљубичастом спектру. Од велике важности су и истраживања нових сонди које су се задњих година прикључиле посматрању наше звезде, јер активности Сунца утичу на временске прилике на Земљи. Све је више у употреби Сунчева светлосна енергија: користи се за производњу електричне енергије уз помоћ соларних панела, колектора, као и електрана на соларни погон.

Сунце је просечна звезда, жути патуљак. Старости од 4,6 милијарди година, налази се отприлике, на половини свог развојног периода 12 милијарди година. Готово три четвртине Сунчеве масе чини водоник, а он се фузијом у језгру претвара у хелијум, уз услобађање енергије, односно високо-енергичних фотона. По престанку снабдевања горивом, Сунце ће се смањити, а језгро ће му се загрејати толико, да ће се хелијум, присутан у језгру претворити у угљеник. Ова појава ће изазвати веће стварање енергије, што утиче на вишеструко повећање везде (вероватне ће тада Сунце прогутати Земљу). Површински слој Сунца ће тада бити мање врео, и звезда ће се претворити у такозваног цвеног џина. Ово је релативно краткотрајно стање.

Након престанка фузије, унутрашњи притисак Сунца ће се смањити, а услед дејства сопствене гравитације, звезда ће се урушити и формираће се веома густ, врео бели патуљак величине Земље, који ће се хладити током милијарди година.

Сунце се не састоји од чврстог материјала; материја Сунца је у облику плазме, те слојеви на различитим географским ширинама ротирају различитом брзином. Ротација слојева око екватора траје 25, а на половима 32 дана. Атмосфера Сунца је слојевита, чине је: фотосфера, хромосфера и корона, и постепено прелази у материјал интерпланетарног простора. Корона је видљива за време помрачења Сунца.

99,87% масе Соларног система је концентрисано у централној звезди. Захваљујући огромној маси, Сунце има велику гравитацију која одржава систем у целини и управља кретањем свих планета и небеских тела у њему. Сунце емитује огромну количину енергије, углавном у облику видљивог, ултравиолетног и инфрацрвеног зрачења, али постоји и мала количина зрачења друге врсте, као што су гама зраци, Х-зраци, све до радио таласа.

Сунце зрачи и елементарне соларне честице (углавном протоне и електроне); ту појаву називамо соларним ветром. Према прорачунима, температура језгра Сунца износи 14-15 милиона К, ваздушни притисак је 3 · 10¹¹ атмосфера, а густина језгра 155 g/cm³.

Језгро Сунца функционише као нуклеарни реактор на простору дугачком до око једне четвртине пречника, где се ослобоађа енергија у виду високoфреквентних фотона, гама- и Х-зрака приликом фузије лаких елемената и њихове трансформације у теже елементе.

Процес фузије обухвата фузију језгара изотопа водоника: деутеријума и трицијума. Атомско језгро деутеријума се састоји од једног протона и једног неутрона, а језгро трицијума од једног протона и два неутрона. Реакцијом фузије ствара се атомско језгро хелијума, које се састоји од два протона и два неутрона, при чему се ослобађа један неутрон и енергија у облику слободних фотона. Током судара ствара се електрична сила одбијања међу протонима. Ову силу је могуће савладати само веома брзим кретањем атома водоника, при чему је температура екстремно висока.

Садашњи ниво зрачења Сунце може да одржи наредних 6-7 милијарди година. Језрго је окружено радијационом зоном која захвата отприлике 70% дужине полупречника Сунца. У овој зони, фотони се често сударају, апсорбују и емитују. Понекад је фотонима потребно и до десет хиљада година да доспеју на површину. У простору близу површине Сунца, у спољној регији која обухвата 25-30% Сунчевог полупречника одвијају се веома интензивне конвекције. Овај простор је конвективна зона. Протоком материјала кроз ову зону, топлота доспева у фотосферу, а одатле се емитује у свемир.

Атмосфера Сунца се углавном састоји од лаких елемената: 71 % водоника, 27% хелијума и 2% тежих елемената. Само језгро се састоји од 35% водоника.

Повезани додаци

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Фузиони реактор

Фузија атомског језгра ће постати еколошки прихватљив и практично неограничен извор енергије.

Планете, величине

Око Сунца круже унутрашње стеновите планете, и спољашњи, гасовити џинови.

Астрономски суседи

Представљање ближих и даљих астрономских суседа од Соларног система до галаксија.

Врсте звезда

Ова анимација показује процес развоја просечне и масивне звезде.

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Древни египатски богови

Духовни живот старих Египћана почивао је на веровању у огроман број божанстава.

Сунчев пут изнад главних паралела Земље

Привидно кретање Сунца је последица ротације Земље око своје осе.

Елементарне честице

Кваркови и лептони су елементарне честице које граде материју, а интеракције међу њима...

Фотосинтеза

Биљке могу од неорганских материја (угљен-диоксида и воде) направити органски шећер.

Кеплерови закони

Кеплерови закони описују кретање планета око Сунца.

Магнетно поље Земље

Северно и јужно магнетно поље Земље у близини је географског Северног и Јужног пола.

Млечни пут

Наша галаксија има пречник од око 100.000 светлосних година; у њој се налази више од 100...

Структура Земље (средњи степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Помрачење Сунца

Када се Сунце, Месец и Земља нађу на истој линији, Месец може делимично или потпуно...

Настанак Земље и Месеца

Анимација приказује настанак Земље и Месеца.

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Како делују соларна ћелија и соларни колектор?

Сунчану енергију можемо користити уз помоћ соларних ћелија и колектора.

Сунчане електране

Сунчане електране енергију сунчевих зрака претварају у електричну енергију.

Занимљиве географске чињенице - Астрономија

Наш Сунчев систем располаже бројним занимљивостима.

Types of waves

Waves play an extremely important role in many areas of our lives.

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по пута већа од свих...

Формирање молекула водоника

Атоме водоника у молекули везује ковалентна веза.

Марс

На црвеној планети се траже трагови воде и живота.

Свемирски телескоп Хабл

На рад свемирског телескопа Хабл не утичу атмосферске промене.

Венера

Венера је друга планета по удаљености од Сунца. По сјају је друго небеско тело на ноћном...

Нептун

Нептун је осма, наудаљенија планета Соларног система, а уједно и најмањи од гасовитих џинова.

Сатурн

Друга планета Соларног система по величини, препознатљива по типичним прстеновима.

Меркур

Меркур је најмања планета Соларног система, а уједно је и најближи Сунцу.

Како ради плазма телевизор?

Анимација нам приказује конструкцију и рад плазма телевизора.

Комете

Комете су спектакуларна небеска тела која се крећу по својим орбитама око Сунца.

Уран

Седма планета од Сунца, једна од гасовитих џинова.

Плутон-Харонов систем

Највећи пратилац патуљасте планете Плутон је Харон.

Месец

Месец је Земљин једини сателит

Рефлексија и преламање светлости.

На граничним површинама између две средине различитих оптичких густина се светлост одбија...

Нуклеарна електрана

Нуклеарна електрана у градићу Пакш производи 40% од укупно произведене елекричне енергије...

Added to your cart.