Структура Земље (средњи степен)

Структура Земље (средњи степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Географија

Ознаке

Земља, структура Земље, геосфера, атмосфера, биосфера, хидросфера, литосфера, део Земље, егзосфера, термосфера, Мезосфера, стратосфера, тропосфера, кора, плашт, педосфера, астеносфера, језгро, планета, флора и фауна, континентална плоча, океанска кора, поларни светлост, метеор, ozonski omotač, континент, океан, геотермална нагиб, географија, _javasolt

Повезани додаци

Питања

  • Пре колико милијарди година је настала Земља?
  • На основу које особине материјала су се разне материје распоредиле у сферним слојевима око Земље?
  • Шта је утицало на распоред материја различитог агрегатног стања у сферне љуске око Земље?
  • Које су спољашње геосфере?
  • Које су унутрашње геосфере?
  • Да ли је хидросфера јединствени слој?
  • Шта је геотермални градијент?
  • Колико износи просечни геотермални градијент Земље?
  • Колико износи температура егзосфере?
  • На колико се слојева може поделити атмосфера на основу промене температуре?
  • Који слој може рефлектовати радио таласе?
  • Где се налази озонски слој?
  • Где се налази најхладнији део атмосфере?
  • У којем је слоју сконцентрисана већина атмосферске масе?
  • У којем се слоју одиграва већина метереолошких појава?
  • Која два сферна слоја чине литосферу?
  • Шта је астеносфера?
  • Да ли је тачно да су дебљине континенталне и океанске коре различите?
  • Да ли је тачно да атмосфера без прекида покрива остале Земљине љуске?
  • Да ли је тачно да хидросфера без прекида прекрива остале љуске Земље?
  • Да ли је тачно да је Земљин плашт у целини у чврстом агрегатном стању?
  • Да ли је тачно да се Земљино језгро састоји углавном од метала?
  • Да ли је тачно да је егзосфера најређи слој атмосфере?
  • Да ли је тачно да већина метеора изгори у тропосфери?
  • Како гласи други назив за ваздушни омотач?
  • Како гласи други назив за водени омотач?

Сцене

Структура сферичних слојева

Праземља је настала пре 4,6 милиона година. Хлађење и ротација материјала изазвала је раздвајање материје чврстог, течног и гасовитог агрегатног стања. Ове материје су се, у зависности од своје густоће распоредиле у слојевима формирајући сферне љуске или геосфере.

Сферне љуске делимо на спољашње и унутрашње. Спољашњи слојеви су ваздушни слој или атмосфера, затим слој живота или биосфера и слој воде или хидросфера. Унутрашњи слојеви су кора, плашт и језгро Земље.

Дефиниције:

Атмосфера (ваздушни омотач): Крајњи спољашњи Земљин омотач, мешавина гасова који прекривају све слојеве без празнина.

Хидросфера (водени омотач): Неповезани омотач који обухвата све облике воде на нашој планети. Овом слоју припадају подземне воде сакупљене или затворене у стенама, површинске воде у виду водене масе река, језера, мора и океана, као и водена пара у атмосфери.

Педосфера (слој тла): Крајња спољашња неповезана љуска Земљине коре (у слоју атмосферских утицаја, у тлу, у тропосфери и хидросфери). Лабав и плодан слој овог омотача биљкама обезбеђује воду и хранљиве материје.

Биосфера: Простор у коме се одвија живот на Земљи, средњи омотач спољашњег слоја, у нижој атмосфери и хидросфери.

Кора: Најудаљенија, чврста, стеновита љуска најмање масе. Просечна дебљина овог слоја износи 30 km. Океанска и континентална кора се разликују по структури и дебљини.

Плашт: Слој Земље дебљине 2900 km између коре и језгра. Горњи део овог плашта је чврст, испод њега се налази пластична растопљена стенска маса (астеносфера), а доњи део је у чврстом стању.

Језгро: Најдубљи, врео и веома густи део Земље пречника 7000 km. Састоји се првенствено од гвожђа и никла. Може се поделити на два дела: спољашње језгро у течном стању и унутрашње, чврсто језгро.

Геотермални градијент: стопа раста унутрашње температуре, износи просечно 3 °C на сваких 100 метара

Исечак Земље

Пресек

Анимација

Геосфере

Нарација

Испитивање унутрашње структуре Земље је веoма тешко, јер и најдубље бушотине продиру свега неколико десетина километара у дубину Земље, што значи да само додирују сферну површину полупречника од 6371 km. Веома дуго се само на основу вулканских ерупција могло претпоставити да се испод чврсте Земљине коре крије истопљени материјал.

Приликом ископа руда је примећено да се температура и притисак постепено повећавају са дубином. Током сеизмичких испитивања 1919. године научници су открили да сеизмички таласи у одређеним дубинама мењају своју брзину и правац, што значи да пролазе кроз различите средине. Помоћу ове методе успели су мапирати унутрашњост Земље.

Праземља је настала пре 4,6 милиона година. Хлађење и ротација материјала изазвала је раздвајање материје чврстог, течног и гасовитог стања. Ове материје су се, у зависности од своје густоће распоредиле у слојевима формирајући сферне љуске или геосфере.

Сферне љуске делимо на спољашње и унутрашње. Спољашњи слојеви су ваздушни слој или атмосфера, затим слој живота или биосфера и слој воде, хидросфера. Унутрашњи слојеви су кора, плашт и језгро Земље.

Крајњи спољашњи и најлакши слој Земље је атмосфера. Састоји се од гасова. Горња граница атмосфере се не може прецизно дефинисати, неколико десетина километара овог слоја без оштро изражене границе залази у међупланетарни простор. На основу промене температуре атмосферу делимо на пет слојева. Граница између слојева се налази на местима где пораст или опадање температуре изазива процесе супротног смера.

Најудаљенији горњи слој атмосфере је егзосфера. Веома је редак, а температура му износи око 1000°C.

Следећи слој атмосфере је термосфера. Температура овог слоја се повећава са висином, а у просеку износи око 800-1000 °C. Састоји се од ретке материје коју чине јони, стога се назива и јоносфером. Рефлектује радиоталасе.

Слој испод термосфере је мезосфера којој са порастом висине температура опада. На граници мезосфере и термосфере се налази најхладнији део атмосфере са температуром од -100 °C. Већина метеора који доспеју у атмосферу Земље изгори управо у овом слоју. Температура на доњој граници мезосфере износи око +10 °C.

Следећи слој је стратосфера. Температура овог слоја са порастом висине расте, а разлог томе је присуство озонског слоја. Озонски слој апсорбује енергију, а последица тога је пораст температуре. Температура на доњој граници стратосфере износи око -56 °C.

Најнижи, а уједно и најважнији слој атмосфере је тропосфера. Овај слој дебљине свега 10-12 km садржи око 80% масе атмосфере и готово целокупан садржај воде. У овом се слоју одиграва велики део метереолошких појава. Са порастом висине, температура овог слоја значајно опада. Горњим делом овог слоја лете путнички авиони.

Ако посматрамо унутрашње слојеве Земље, можемо уочити да је први, површински слој Земљина кора. Континентална кора се по дебљини и саставу разликује од океанске. Горњи слој континенталне коре је богат силикатима, док се доњи састоји од стена велике густине са значајним садржајем метала. Доњу границу Земљине коре означава Мохоровичићев дисконтинуитет који се скраћено назива Мохо. То је површина у којој се дешавају промене брзине и смера пружања сеизмичких таласа.

Земљин плашт је подељен на два слоја. Горњи плашт се простире до дубине од 700 km. Горњи део овог слоја је чврст, а заједно са кором формира стеновити покривач Земље, литосферу. Слој који се налази на дну горњег плашта је житка маса, астеносфера. Доњи плашт се састоји од чврстих стена. Са порастом дубине, постепено расте састав тежих, металних делова у стенама. Доња граница плашта је Вихерт-Гутенбергов дисконтинуитет на дубини од 2900 km.

Испод ове границе се налази Земљино језгро, такође подељено на два дела. Спољашње језгро је у течном агрегатном стању, састоји се од истопљених метала, а чврсто, унутрашње језгро се састоји од гвожђа и никла. Ова два језгра су на дубини од 5150 km међусобно раздвојена Лемановим дисконтинуитетом.

Са повећањем дубине Земље повећавају се и густина, притисак и температура. Док се притисак равномерно повећава, повећање густине је неравномерно, нагло се мења на местима где се мењају сеизмички таласи, односно, на граничним површинама или дисконтинуитетима. Брзина повећања температуре се назива геотермалним градијентом, који у просеку износи 3°C на сваких 100 метара. Са повећањем дубине се смањује, тако да на дубини од 200 km износи свега 0,5 °C. У средишту Земље температура износи око 5000-6000 °C. Топлота Земље потиче од радиоактивног распада материјала у њеној унутрашњости и постепено опада према површини.

Повезани додаци

Структура Земље (основни степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Типови земљишта (профили)

Анимација приказује различите типове земљишта.

Загађење ваздуха

Анимација нам приказује главне изворе загађења ваздуха: пољопривреду, индустрију,...

Типови вештачких сателита

Вештачки сателити око Земље се употребљавају за цивилне и војне потребе.

Мапа морског дна

На дну мора су видљиве границе тектонских плоча.

Набор (средњи степен)

Латерална сила притиска проузрокује набор стеновитих слојева. На тај начин настају...

Настанак Земље и Месеца

Анимација приказује настанак Земље и Месеца.

Хидротермални извори у дубинама океана

Хидротермални извори, или вентили, су пукотине на дну океана из којих еруптира...

Торнадо

Краткотрајни, али веома снажни вртложни ветрови имају веома велику разорну моћ.

Топографија Земље

Анимација приказује највеће планине, низије, реке, језера и пустиње на Земљи.

Земљотрес

Земљотрес је једна од најразорнијих природних појава.

Географске занимљивости – Физичка географија

Анимација приказује занимљиве чињенице са којима се можемо срести у оквиру физичке...

Планете, величине

Око Сунца круже унутрашње стеновите планете, и спољашњи, гасовити џинови.

Магнетно поље Земље

Северно и јужно магнетно поље Земље у близини је географског Северног и Јужног пола.

Кретање континената током геолошког времена

Током геолошке прошлости Земље, континенти су били у сталном покрету. Тај процес траје и...

Глобални позициони систем (ГПС)

Од 24 вештачких сателита нам је потребно 4 за одређивање тренутне позиције.

Сунце

Пречник Сунца је отприлике 109 пута већи од Земљиног. Углавном се састоји од водоника.

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Географски координатни систем

Географски координатни систем омогућава прецизно лоцирање сваке тачке на Земљи.

Озонски слој

Озонски омотач апсорбује Сунчеву светлост високих фреквенција (ултраљубичасто зрачење)...

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Ефекат стаклене баште

Ефекат стаклене баште утиче на глобално загревање, а човек га, својим деловањем, повећава.

Тектонске плоче

Тектонске плоче се крећу независно једна од друге.

Венера

Венера је друга планета по удаљености од Сунца. По сјају је друго небеско тело на ноћном...

Марс

На црвеној планети се траже трагови воде и живота.

Меркур

Меркур је најмања планета Соларног система, а уједно је и најближи Сунцу.

Мисија Зора (Dawn)

Проучавање астероида Весте и Цереса помоћи ће нам да боље упознамо рану историју Соларног...

How does it work? - Vacuum cleaner

The vacuum cleaner creates a partial vacuum and sucks up dust with the help of the...

Added to your cart.