Промена годишњих доба (средњи степен)

Промена годишњих доба (средњи степен)

Годишња доба се смењују због нагиба Земљине осе, услед чега се током године мења угао под којим Сунчеви зраци падају на Земљу.

Географија

Ознаке

промена годишњих доба, сезона, годишња доба, пролеће, лето, јесен, зима, равнодневница, Винтер Солстице, Суммер Солстице, краткодневница, осно тенд, угао, оса ротације, cirkulatorni sistem, кулминација, Земља, Сунце, сунчев сјај, година, Календар, Ракова обратница, Јарчева обратница, месец, месеци, ротација, Екватор, поларни круг, Свет око нас, астрономија, географија

Повезани додаци

Сцене

Кружење Земље

  • пролеће
  • 21. март (пролећна равнодневица)
  • лето
  • 22. јун (летња дугодневица)
  • јесен
  • 23. септембар (јесења равнодневица)
  • зима
  • 22. децембар (зимска краткодневица)

Годишња доба се смењују услед кретања Земље око Сунца, при чему је Земљина оса ротације нагнута. Због тога се угао Сунчевих зрака током године на различитим локацијама Земље непрекидно мења, што доводи до различите брзине загревања Земљине површине. Сунчеви зраци у подне допиру под правим углом на Земљу искључиво између повратника.

Услед нагиба Земљине осе максимални угао Сунчевих зрака (90°) није увек на Екватору, његова позиција се мења између 23,5° северне и 23,5° јужне географске ширине. На сваку од ових паралела, Сунчеви зраци падају под правим углом једанпут годишње, током летње дугодневнице и зимске краткодневнице, а на простору између ове две паралеле Сунце је у зениту два пута годишње. Зато ове паралеле спадају у основне паралеле и назване су Северним, односно Јужним повратником. Како Сунчеви зраци само између два повратника падају под правим углом на Земљу, ово подручје је најтоплије.

Последица аксијалног нагиба Земље је и појава да у подручјима изнад 66,5° северне и испод 66,5° јужне географске ширине најмање један пут годишње Сунце не излази и не залази. И ове две паралеле спадају у основне паралеле, а називају се Северни и Јужни поларник. Подручја ограничена поларним круговима су најхладнија, у њима је угао Сунчевих зрака најмањи, једном годишње у овим регијама ноћ траје 24 часа, а на половима пола године. На подручја између поларника и повратника Сунчеви зраци падају под углом мањим од 90°, али Сунце свакодневно излази и залази. Температура је у овим крајевима мања него у подручју између повратника, али већа него у поларним крајевима.

Током равнодневице, на свим тачкама на Земљи, Сунце излази тачно на истоку, а залази тачно на западу. Време које проведе изнад хоризонта једнако је времену које проведе испод њега. Тада су обданица и ноћ исте дужине, а Сунце је у подне у зениту тачно изнад Екватора.

Изнад сваког повратника је Сунце у зениту само једном годишње, у време солстиција, односно летње дугодневице и зимске краткодневице. Након тога повратници "враћају Сунце", а оно "иде" назад према Екватору крећући се све ниже на свом небеском путу. За обилазак Земље око Сунца потребна је једна година. Из тог разлога се годишња доба смењују истим редоследом сваке године.

Објашњење појмова:

Равнодневица: Два дана у години током којих су дужине обданице и ноћи једнаке. Тада је Сунце у подне у зениту изнад повратника. Пролећна равнодневица је 21. марта када на северној хемисфери Земље почиње астрономско пролеће. Јесења равнодневица је 23. септемра, тада на северној хемисфери почиње астрономска јесен.

Солстициј, или летња дугодневица и зимска краткодневица: време када Сунце током свог привидног кретања достиже највишу или најнижу тачку на свом небеском путу преко тропских крајева. 22. јуна Сунце је у подне у зениту тачно изнад Северног повратника и тада на северној хемисфери почиње астрономско лето (док на јужној почиње астрономска зима). 22. децембра Сунце је у подне зениту изнад Јужног повратника и тада на јужној полулопти почиње астрономско лето (а на северној астрономска зима).

Положај Сунца у зениту: Највиша тачка на којој се налази Сунце у току дана приликом његовог привидног кретања небеским сводом у посматраном опсегу географске дужине. Са променом годишњих доба, ова се тачка мења. Најнижа је зими, а највиша током лета.

Пролеће

  • 21. март
  • 22. јун
  • 23. септембар
  • 22. децембар
  • 23,5°
  • 66,5°
  • 90°
  • 66,5°
  • 23,5°
  • пролеће
  • лето
  • јесен
  • зима
  • северни пол
  • Ракова обратница
  • екватор
  • Јарчева обратница
  • јужни пол

На северној полулопти 21. марта почиње астрономско пролеће и траје до 22. јуна. 21. марта Сунчеви зраци падају под правим углом на Екватор. Али током времена Сунчеви зраци допиру на Земљу под углом од 90 степени све северније, а последњег дана пролећа, стижу под правим углом на северни повртаник. Северна хемисфера Земље постаје све топлија.

Истовремено, угао под којим Сунчеви зраци допиру на Земљу на јужној хемисфери је све мањи, а самим тим је овај део Земље све хладнији.

Лето

  • 21. март
  • 22. јун
  • 23. септембар
  • 22. децембар
  • 23,5°
  • 66,5°
  • 90°
  • 66,5°
  • 23,5°
  • пролеће
  • лето
  • јесен
  • зима
  • северни пол
  • Ракова обратница
  • екватор
  • Јарчева обратница
  • јужни пол

22. јуна на северној хемисфери је почело астрономско лето, а на јужној зима, јер је подневно Сунце у зениту изнад Северног повратника. На Јужном повратнику тада Сунчеви зраци допиру под малим углом. Како време одмиче, подневно Сунце у зениту се постепено удаљава од Северног повратника приближавајући се Екватору. Лети се северна хемисфера много јаче загрева него јужна, али током времена ова се појава помера према југу. До 23. септембра на северној полулопти траје лето, а на јужној зима.

Јесен

  • 21. март
  • 22. јун
  • 23. септембар
  • 22. децембар
  • 23,5°
  • 66,5°
  • 90°
  • 66,5°
  • 23,5°
  • пролеће
  • лето
  • јесен
  • зима
  • северни пол
  • Ракова обратница
  • екватор
  • Јарчева обратница
  • јужни пол

23. септембра Сунце је поново у зениту изад Екватора, овог пута на јужној страни. Како се на северној хемисфери угао Сунчевих зрака постепено смањује, сваким даном је све хладније, све до 22. децембра. Насупрот томе на јужној хемисфери се дешава супротно, температура сваким даном расте.

Зима

  • 21. март
  • 22. јун
  • 23. септембар
  • 22. децембар
  • 23,5°
  • 66,5°
  • 90°
  • 66,5°
  • 23,5°
  • пролеће
  • лето
  • јесен
  • зима
  • северни пол
  • Ракова обратница
  • екватор
  • Јарчева обратница
  • јужни пол

22. децемра Сунце је у подне у зениту изнад Јужног повратника. Тада на јужној полулопти почиње астрономско лето, а на северној зима. Како време одмиче, подневно Сунце у зениту се постепено удаљава од Јужног повратника и "враћа" се ка Екватору. Зими се јужна хемисфера много јаче загрева него северна, али током времена ова се појава помера према северу. Од 23. децембра до 21. марта на јужној Земљиној полулопти траје лето, а на северној зима.

Изузетни дани

  • пролеће
  • 21. март (пролећна равнодневица)
  • лето
  • 22. јун (летња дугодневица)
  • јесен
  • 23. септембар (јесења равнодневица)
  • зима
  • 22. децембар (зимска краткодневица)

Анимација

  • пролеће
  • 21. март (пролећна равнодневица)
  • лето
  • 22. јун (летња дугодневица)
  • јесен
  • 23. септембар (јесења равнодневица)
  • зима
  • 22. децембар (зимска краткодневица)

Нарација

Просечна температура посматрана на датој тачки Земље није константа током године. Ова појава се приписује промени годишњих доба, узрокованом кретањем Земље око Сунца, сферичном облику Земљине кугле, као и нагибу осе ротације наше планете.

Своју елиптичну орбиту око Сунца Земља изврши током једне године. Како је сферичног облика, Сунчеви зраци доспевају на њену површину под различитим угловима што утиче на степен загревања ваздуха.

Крећући се од Екватора према половима, угао Сунчевих зрака се постепено смањује. Док на Екватору угао Сунчевих зрака може достићи максималних 90°, односно, прав угао, на половима тај угао може бити и 0°. Уколико је угао Сунчевих зрака већи, утолико се јаче загрева Земљина површина и ваздух је топлији. Значи, степен загревања према половима је мањи, а тиме је и нижа температура ваздуха у овим пределима.

Међутим, Земљина елиптична орбита око Сунца и њен сферичан облик нису једини фактори који утичу на промену годишњих доба. Када би оса ротације Земље била управна на орбиталну раван, тада би посматрано на једној одређеној географској ширини, Сунчева енергија која допире на Земљу током целе године била константна.

У стварности, на простору између Северног поларног круга (Арктичког круга) и Северног повратника у децембру, а између Јужног поларног круга (Антарктичког поларног круга) и Јужног повратника у јуну је угао Сунчевих зрака мали, те је и количина примљене Сунчеве енергије у тим крајевима мала. То је зимско годишње доба.

Супротно, у јуну на простору између Северног поларног круга (Арктичког круга) и Северног повратника, а у децембру између Јужног поларног круга (Антарктичког круга) и Јужног повратника се угао Сунчевих зрака приближава правом углу. Стога је количина примљене Сунчеве енергије веома велика. То је летње годишње доба.

На територијама између повратника као и између поларника и полова угао Сунчевих зрака је веома уједначен, стога нема значајних промена температуре током године.

Повезани додаци

Сенке

Промена услова осветљења у зависности од годишњег доба. Мерење висине уз помоћ сенке.

Колико је сати?

Уз помоћ игре можемо вежбати употребу аналогних и дигиталних часовника.

Дрво јабуке

Јабука је воће са највећом потрошњом у свету.

Географске занимљивости – Физичка географија

Анимација приказује занимљиве чињенице са којима се можемо срести у оквиру физичке...

Географски координатни систем

Географски координатни систем омогућава прецизно лоцирање сваке тачке на Земљи.

Храст

На примеру храста можемо видети промену дрвећа по годишњим добима.

Дивљи кестен

Анимација нам приказује промене дивљег кестена током годишњих доба.

Климатске зоне

Земља се дели на географске и климатске зоне.

Ефекат стаклене баште

Ефекат стаклене баште утиче на глобално загревање, а човек га, својим деловањем, повећава.

Временске зоне

Земља је подељена на 24 временске зоне, свака покрива подручје Земље која је изабрала...

Мерење времена

Први календари и инструменти за мерење времена користили су се у древним источним...

Глацијација

Последња ледена доба се завршила пре 13 хиљада година.

Сунчев пут изнад главних паралела Земље

Привидно кретање Сунца је последица ротације Земље око своје осе.

Промена годишњих доба (основни степен)

Годишња доба се смењују због нагиба Земљине осе, услед чега се током године мења угао под...

Нивои шума

Нивои разних типова шума могу бити различити.

Настанак Земље и Месеца

Анимација приказује настанак Земље и Месеца.

Added to your cart.