Поређење монокотиледоних и дикотиледоних биљака

Поређење монокотиледоних и дикотиледоних биљака

Монокотиледоне и дикотиледоне биљке представљају две велике групе скривеносеменица.

Биологија

Ознаке

монокотиледона, дикотиледона биљка, лала, противак, паралелна нерватура листа, мрежаста нерватура листа, бочни коренови, главни корен, Ангиосперм, цвет, стабљика, прашник, латица, тепал, чашићни листић, корен, лист, биљних органа, гинецеј, проводни снопић, камбијум, ксилем, лисна основа, клицини листић, цветни омотач, биљка, биологија

Повезани додаци

Питања

  • Шаргарепа је...
  • Пшеница је ...
  • Цвет монокотиледона НЕ садржи:
  • За лист дикотиледоне НИЈЕ карактеристична/карактеристичан:
  • За лист монокотиледоне НИЈЕ карактеристична/карактеристичан:
  • Mак је ...
  • Кукуруз је ...
  • Храст је ...
  • За монокотиледоне је карактеристично:
  • За монокотиледоне је карактеристично:
  • Цвет дикотиледона НЕ садржи:
  • За дикотиледоне је карактеристично:
  • За монокотиледоне је карактеристично:
  • За дикотиледоне је карактеристично:
  • Да ли је тачно да монокотиледони имају секундарне жиле листова?
  • Да ли је тачно да је нерватура листова дикотиледона мрежаста?
  • Да ли је тачно да су проводни снопићи у стабиљци дикотиледона расуто распоређени?
  • Да ли је тачно да су проводни снопићи у стабиљци монокотиледона расуто распоређени?
  • Да ли је тачно да је нерватура листова монокотиледона паралелна?
  • Да ли је тачно да листови монокотиледона немају главну жилу?
  • Да ли је тачно да листови дикотиледона немају главну жилу?
  • Да ли је тачно да листови дикотиледона немају секундарну жилу?
  • Да ли је тачно да дикотиледони углавном имају по шест круничних листића?
  • Да ли је тачно да дикотиледони углавном имају по пет слободних круничних листића?
  • Да ли је тачно да монокотиледони углавном имају по шест слободних круничних листића?
  • Да ли је тачно да монокотиледони често имају по шест крунских листића?

Сцене

Биљке

Цветови

Пресек стабла

Проводни снопићи

Анимација

Нарација

Унутар групе скривеносеменица, дикотиледони и монокотиледони се разликују по броју клициних листића, котиледона у семену биљке.

За дикотиледоне биљке су карактеристични главни корени који се развијају у главни корен и бочне огранке. Монокотиледоне биљке имају споредно, односно, чупаво корење.

Ове две биљне групе се веома једноставно могу разликовати по листовима. Облик нерватуре листова дикотиледона је мрежаст: из главне жиле се гранају бочне, а листови су петељком спојени са стабиљком. Насупрот томе, листови монокотиледона имају паралелну нерватуру која се састоји од паралелних бочних жила, а са стабиљком су спојени лисним плочама.

Стабиљка дикотиледоних биљака је гранаста, док је за монокотиледоне карактеристична стабиљка која се не грана.

Монокотиледони и дикотиледони се разликују и по структури цвета. Цветни омотач дикотиледоних биљака је посебан: састоји се од чашичних и круничних листића. Цвет дикотиледона карактерише број 5 и његови умношци. Анимацијом је приказан цвет метиљеве траве који има пет крунских листића, пет чашићних листића и пет прашника. Цветни омотач монокотиледона је хомоген, састоји се само од слободног круничног листића, а цвет карактерише број 3 и његови умношци. На пример, цвет лале се састоји од шест слободних круничних листића и шест прашника.

Проводни снопићи су у стабиљци зељастих дикотиледона кружно распоређени, а у случају монокотиледона су расути. Ксилем проводних снопића транспортује воду и у води растворене минералне материје, а флоем врши транспорт органских материја. Проводни снопићи зељастих монокотиледона су отворени, што значи да се између спољашњег флоема и унутрашњег ксилема налази творно биљно ткиво, камбијум, одговоран за задебљање стабиљке. Проводни снопићи монокотиледона су углавном затворени, односно, не садрже камбијум, услед чега стабиљка ових биљака није способна за даље дебљање.

Дикотиледони су се јавили у ранијој фази еволуције. У ову групу спада око две стотине хиљада познатих зељастих и дрвенастих биљака, а око шездесет хиљада биљних врста нам је познато из групе монокотиледона.

Повезани додаци

Пролећне луковичасте биљке

Упознаћемо лалу, нарциса, висибабу и њихову анатомију.

Кукуруз

Један од најважнијих монокотиледоних биљака, која се гаји.

Вегетативни биљни органи

Органи од виталног значаја за опстанак и развој биљака.

Трска и шевар

Високо мочварско растиње рода монокотиледонских биљака.

Упоређење правих и псеудо плодова

Зид плода настаје из плодних листова, а зид псеудоплода од неког другог дела цвета.

Семе и клијање

Дикотиледоне биљке клију са два котиледона, монокотиледоне са једним котиледоном.

Дивљи кестен

Анимација нам приказује промене дивљег кестена током годишњих доба.

Житарице

Житарице су врсте гајених трава чији зрнасти плодови служе за исхрану.

Структура листа

Анимација приказује главне типове лишћа и разлику између листова монокотиледона и...

Јестиве биљке из породице помоћница

Међу важне јестиве усеве спадају и многе биљке из породице помоћница.

Цветови скривеносеменица

Анимација нам приказује различитe врстe цветова скривеносеменица.

Дрво јабуке

Јабука је воће са највећом потрошњом у свету.

Цвет

Анимација нам приказује структуру типичног цвета.

Ниша

Еколошка ниша је појам, која карактерише потребе гледе средине једне популације или живих...

Клорофил

Хлорофил је зелени пигмент у биљкама, где је као сакупљач светлости одговоран је за...

Полен

Полен служи за оплођење женског полног органа. Облик му је разноврстан, увек...

Фотосинтеза

Биљке могу од неорганских материја (угљен-диоксида и воде) направити органски шећер.

Храст

На примеру храста можемо видети промену дрвећа по годишњим добима.

Џиновска секвоја

Највећа жива бића на Земљи.

Животни циклус маховина и папрати

Анимација нам упоређује животни циклус маховина и папрати, и помаже у разумевању општег...

Печурка

Из спора се развија хифа, из њих се гради труп печурке.

Added to your cart.