Планета Земља

Планета Земља

Земља је планета стеновитог типа, која има атмосферу са кисеоником и чврсту кору.

Географија

Ознаке

Земља, планета, каменита планета, Месец, Сунчев систем, Сунце, оса ротације, геоид, ротација, орбита, cirkulatorni sistem, геосфера, кора, литосфера, плашт, језгро, атмосфера, биосфера, Северни Поларни Круг, Ракова обратница, Екватор, Јарчева обратница, Јужни поларни круг, плима и осека, годишња доба, географија

Повезани додаци

Питања

  • Колико је времена потребно да Месец обиђе једну орбиту око Земље?
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nМеђу терестричким планетама Земља има највећи пречник.
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nМеђу терестричким планетама Земља има највећу масу.
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nМеђу терестричким планетама Земља има најмању густину.
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nЗемља је настала пре 2 милијарде година.
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nТерестричке планете располажу својим извором светлости.
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nПовршина теристричких планета је чврста.
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nГустина теристричких планета је мала.
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nОсовина обтања Земље је управна на орбиталну раван?
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nДебљина океанског и копненог слоја се разликује.
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nТоком једне године, на једном истом месту, угао упадног угла Сунчеве светлости је променљив.
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nБез ефекта стаклене баште, температура Земљине површине била би минус 15°C?
  • Да ли је следећа изјава тачна?\n70% Земљине површине чини копно.
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nМесец је увек истом страном окренут према Земљи.
  • Да ли је следећа изјава тачна?\nРастојање између Месеца и Земље је константно?
  • Која је просечна удаљеност Месеца од Земље?
  • Које су две главне компоненте Земљине атмосфере?
  • Који проценат Земљине површине покрива копно?
  • Да ли је тачно да Земља и Месец имају заједнички центар гравитације?
  • Које године је човек закорачио на површину Месеца?
  • Земља је која планета по реду, посматрано од Сунца?
  • Земља је која по величини међу планетама Сунчевог система?
  • Пре колико милијарди година је настала Земља?
  • За које време Земља направи круг око Сунца?
  • Колико износи просечна дебљина Земљине коре?
  • Шта је главни узрок појаве плиме и осеке на Земљи?
  • На основу величине пречника, која је по реду Земља, међу терестричким планетама Сунчевог система?
  • Међу планетама Сунчевог система, која је по реду Земља, посматрајући масу?
  • Међу планетама Сунчевог система, која је по реду Земља, посматрајући густину?

Сцене

Сунчев систем

Земља је трећа планета Сунчевог система по удаљености од Сунца и пета по својој величини. По величини пречника, масе и густине, највећа је терестричка планета. Једина је позната планета у свемиру на којој постоји живот. Према досадашњим сазнањима, настала је пре 4,57 милијарди година, а милијарду година касније, на површини Земље су се појавили и први облици живота.

Дефинисање термина:

Терестричка планета (планета Земљиног типа): небеско тело које не располаже сопственим извором светлости, ротира у близини Сунца и зато има релативно високу температуру. Терестричке планете су мале и лаке, али имају велику густину, а од градивних материјала најважнији су им тешки елементи. Површина им је чврста, а ваздушни омотач танак.

Планета Земља

  • Земљина оса ротације
  • нормала на орбиталну раван Земље
  • орбитална раван Земље
  • Земљина орбита око Сунца
  • С
  • северни пол
  • Ракова обратница
  • екватор
  • Јарчева обратница
  • јужни пол
  • Ј
  • 23,5°

Подаци:

пречник: 12 756 km

маса: 5,974 · 10²⁴ kg

просечна густина: 5,52 g/cm³

површинска гравитација: 1 g (убрзање: 9,81 m/s²)

температура површине: између70 °C и+56 °C , средња температура 15 °C

број природних сателита: 1

период ротације око своје осе: 23 сата и 56 минута (у односу на звезде)

нагиб осе: 23,5°

просечна удаљеност од Сунца: 149 600 000 km = 1 СГ =
8,3 светлисних минута

орбитални ексцентрицитет: 0,0167

орбитални период: 365,25 дана

Месец

  • Планина Алпи
  • Море Киша
  • Море Хладноће
  • Море Ведрине
  • Море Спокојства
  • Море Плодонсти
  • Море Кризе
  • Море Нектара
  • Море Облака
  • Море Влаге
  • Море Познанства
  • Источно море
  • Смитово море
  • Океан Олуја
  • Планина Карпати
  • Планина Јура
  • Планина Кавказ
  • Планина Апенини
  • Планина Таур
  • Планина Пиренеји
  • Планина Кордилера
  • Кратер Платон
  • Кратер Коперник
  • Кратер Гагарин
  • Кратер Силард
  • Кратер Жигмонди
  • Плато са друге старне Месеца
  • Кратер Бољаи
  • Кратер Етвес
  • Кратер Пастер

Месец:

просечна удаљеност од Земље: 384 400 km

пречник: 3475 km

маса: 7,348 · 10²² kg

просечна густина: 3,34 g/cm³

површинска гравитација: 0,165 g (1/6 g)

Орбита Месеца

  • Планина Алпи
  • Море Киша
  • Море Хладноће
  • Море Ведрине
  • Море Спокојства
  • Море Плодонсти
  • Море Кризе
  • Море Нектара
  • Море Облака
  • Море Влаге
  • Море Познанства
  • Источно море
  • Смитово море
  • Океан Олуја
  • Планина Карпати
  • Планина Јура
  • Планина Кавказ
  • Планина Апенини
  • Планина Таур
  • Планина Пиренеји
  • Планина Кордилера
  • Кратер Платон
  • Кратер Коперник
  • Кратер Гагарин
  • Кратер Силард
  • Кратер Жигмонди
  • Плато са друге старне Месеца
  • Кратер Бољаи
  • Кратер Етвес
  • Кратер Пастер
  • Земља
  • Месец
  • орбита Месеца
  • време кружења: 27,3 дана
  • апогеј: 405 696 км
  • перигеј: 363 104 км

Пресек Земље

  • атмосфера - Спољни омотач Земље, смеша гасова која обавија остале ваздушне слојеве, без међупростора.
  • биосфера - Простор распрострањености живота на Земљи: литосфера, доњи слој атмосфере и хидросфера.
  • кора - Спољни слој Земљиног омотача састављен од чврстих стена; има најмању масу. Просечна дебљина му је 30 km. Структура и дебљина континенталне и океанске коре се разликује.
  • горњи омотач - Слој дебљине 2800 km, смештен између омотача и језгра Земље. Спољни плашт се састоји од чврстих стена, испод којег се налази слој вреле, истопљене стене (астеносфера), а унутрашњи плашт је слој нагомилане, чврсте стеновите материје.
  • доњи омотач - Слој дебљине 2800 km, смештен између омотача и језгра Земље. Спољни плашт се састоји од чврстих стена, испод којег се налази слој вреле, истопљене стене (астеносфера), а унутрашњи плашт је слој нагомилане, чврсте стеновите материје.
  • спољашње језгро - Најскривенији и веома густ, врео, унутрашњи део Земље, пречника око 7000 km, састоји се претежно од гвожђа и никла. Подељен је на два дела: спољно, истопљено језгро и чврсто унутрашње језгро.
  • унутрашње језгро - Најскривенији и веома густ, врео, унутрашњи део Земље, пречника око 7000 km, састоји се претежно од гвожђа и никла. Подељен је на два дела: спољно, истопљено језгро и чврсто унутрашње језгро.

Пресек Месеца

  • кора - На страни окренутој Земљи, дебљина му је 19 km, а на супротној страни 50-60 km; лунарна мора се састоје од базалта, док су висоравни сачињенe од бреча и стена насталих сударима метеора.
  • омотач - Дели се на два дела: спољни и унтрашњи плашт. Спољни плашт се састоји од чврстог, а унутрашњи од делимично отопљеног материјала. Слој дебљине 1200 km, састоји се, углавном од кисеоника, силиката, магнезијума, гвожђа, калцијума и алуминијума.
  • језгро - Пречника 450-500 km, спољно језгро је дебљине 300-350 km, а састоји се од истопљених стена, док се унутрашње језгро, пречника 150-160 km, састоји од гвожђа и сумпора.

Орбита Земље

  • Земља
  • Сунце
  • орбита Земље
  • време кружења: 365,25 дана
  • просечан удаљеност од Сунца: 149 600 000 км

Анимација

  • Сунце
  • Меркур
  • Венера
  • Земља
  • Марс
  • Јупитер
  • Сатурн
  • Уран
  • Нептун
  • Земљина оса ротације
  • нормала на орбиталну раван Земље
  • орбитална раван Земље
  • Земљина орбита око Сунца
  • С
  • Ј
  • 23,5°
  • Планина Алпи
  • Море Киша
  • Море Хладноће
  • Море Ведрине
  • Море Спокојства
  • Море Плодонсти
  • Море Кризе
  • Море Нектара
  • Море Облака
  • Море Влаге
  • Море Познанства
  • Источно море
  • Смитово море
  • Океан Олуја
  • Планина Карпати
  • Планина Јура
  • Планина Кавказ
  • Планина Апенини
  • Планина Таур
  • Планина Пиренеји
  • Планина Кордилера
  • Кратер Платон
  • Кратер Коперник
  • Кратер Гагарин
  • Кратер Силард
  • Кратер Жигмонди
  • Плато са друге старне Месеца
  • Кратер Бољаи
  • Кратер Етвес
  • Кратер Пастер
  • Земља
  • орбита Месеца
  • време кружења: 27,3 дана
  • апогеј: 405 696 км
  • перигеј: 363 104 км
  • атмосфера - Спољни омотач Земље, смеша гасова која обавија остале ваздушне слојеве, без међупростора.
  • биосфера - Простор распрострањености живота на Земљи: литосфера, доњи слој атмосфере и хидросфера.
  • кора - Спољни слој Земљиног омотача састављен од чврстих стена; има најмању масу. Просечна дебљина му је 30 km. Структура и дебљина континенталне и океанске коре се разликује.
  • горњи омотач - Слој дебљине 2800 km, смештен између омотача и језгра Земље. Спољни плашт се састоји од чврстих стена, испод којег се налази слој вреле, истопљене стене (астеносфера), а унутрашњи плашт је слој нагомилане, чврсте стеновите материје.
  • доњи омотач - Слој дебљине 2800 km, смештен између омотача и језгра Земље. Спољни плашт се састоји од чврстих стена, испод којег се налази слој вреле, истопљене стене (астеносфера), а унутрашњи плашт је слој нагомилане, чврсте стеновите материје.
  • спољашње језгро - Најскривенији и веома густ, врео, унутрашњи део Земље, пречника око 7000 km, састоји се претежно од гвожђа и никла. Подељен је на два дела: спољно, истопљено језгро и чврсто унутрашње језгро.
  • унутрашње језгро - Најскривенији и веома густ, врео, унутрашњи део Земље, пречника око 7000 km, састоји се претежно од гвожђа и никла. Подељен је на два дела: спољно, истопљено језгро и чврсто унутрашње језгро.
  • кора - На страни окренутој Земљи, дебљина му је 19 km, а на супротној страни 50-60 km; лунарна мора се састоје од базалта, док су висоравни сачињенe од бреча и стена насталих сударима метеора.
  • омотач - Дели се на два дела: спољни и унтрашњи плашт. Спољни плашт се састоји од чврстог, а унутрашњи од делимично отопљеног материјала. Слој дебљине 1200 km, састоји се, углавном од кисеоника, силиката, магнезијума, гвожђа, калцијума и алуминијума.
  • језгро - Пречника 450-500 km, спољно језгро је дебљине 300-350 km, а састоји се од истопљених стена, док се унутрашње језгро, пречника 150-160 km, састоји од гвожђа и сумпора.
  • Земља
  • Сунце
  • орбита Земље
  • време кружења: 365,25 дана
  • просечан удаљеност од Сунца: 149 600 000 км

Нарација

Земља је трећа планета Сунчевог система по удаљености од Сунца и пета по својој величини. По величини пречника, масе и густине, највећа је терестричка планета. Једина је позната планета у свемиру на којој постоји живот. Према досадашњим сазнањима, настала је пре 4,57 милијарди година, а милијарду година касније, на површини Земље су се појавили и први облици живота.

Док Земља изврши једну ротацију око Сунца, она се 365,25 пута окрене око своје осе. То је временски период од једне године. Орбитална брзина Земље је 30 km/s.

Нагиб Земљине осе на површину кретања износи 23,5°, што резултира појавом променљивог упадног угла сунчеве светлости на исто мето, услед чега се смењују годишња доба. Наша планета изврши једну ротацију око Сунца током 24 сата. Услед центрифугалне силе изазване ротацијом, облик планете је помало спљоштен.

Једини природни сателит Земље је Месец, настао пре око 4,53 милијарди година. Месечева гравитација узрокује плиму и осеку, таласе који угао осе ротације Земље одржавају константним, а саму ротацију благо успоравају (током 100 година, дужина дана се повећава за 0,002 секунде).

Атмосфера Земље се првенствено састоји од азота (78%) и кисеоника (21%). Остали важни елементи су водена пара, аргон и угљен диоксид. Просечан притисак, мерен на површини, износи 101 325 Pa (1013 милибара). Тај притисак је назван једном атмосфером. Атмосфера нас штити од утицаја ултраљубичастих зрака и мноштва метеора. Магнетско поље Земље штити живе организме од космичких зрачења.

Као резултат ефекта стаклене баште, просечна температура површине Земље износи око 15 °C (без овог ефекта, температура била би -15°C).

Рељеф Земље је веома разноврстан. Око 71% Земљине површине прекрива вода, а преосталих 29% представља копно. Попут копна, и подводни део Земљине површине је изузетно разнолик; наизменично се смењују планине, планински венци, усеци и равнице. Услед дејства вулкана, тектонских померања и ерозије, површина наше планете се непрекидно мења.

Месец је формиран недуго после формирања планета, као резултат судара рано формиране Земље и једне древне планете величине Марса. При судару је са површине Земљине коре избачена у орбиту велика количина материјала којa је формирајући диск, кружила око Земље. Услед дејства судара материјал облика диска је убрзо добио облик сферног небеског тела и тако је формиран Месец. Био је тада око 20 пута ближи Земљи, него данас. Дужина пречника Месеца износи око четвртине пречника Земље што га чини изузетно великим сателитом унутар Сунчевог система. У поређењу са планетом од које је настао, Месец је највећи природни сателит Сунчевог система.

У свом кретању око Сунца, Земља и Месец ротирају око заједничког центра равнотеже који се налази испод површине Земље. Месечева путања је у такозваној синхроној ротацији око Земље: оса ротације и орбитални период наше планете и њеног пратиоца се подударају, тако да је Месец увек истом страном окренут према нама. Његов орбитални период износи 27,32 дана, а период Месечеве мене (време које прође од једног пуног месеца до следећег пуног месеца) траје 29,53 дана.

Веома је важан утицај Месеца на Земљу. Без њега, многе појаве би се одвијале другачије. Месец је имао и велики утицај на еволуцију: плима и осека су утицале на ширење живота из мора на копно; наш пратилац је утицао на стабилност нагиба Земљине осе, што је осигурало релативно константну климу. Важан ефекат плиме и осеке на Земљу је и успоравање ротације наше планете око своје осе, што значи споро повећавање дужине дана. Пре 400 милиона година, једна година је трајала 400 дана, а дужина дана је била само 21,8 часова. Високе плиме, изазване Месечевом гравитацијом, повратно утичу и на његово кретање: Месец се лагано удаљава од Земље, његова путања расте 4 cm годишње.

У оквиру програма Аполо, Нил Армстронг и Едвин Олдрин су први закорачили површином Месеца, 21. јула 1969. године. До сада је 12 америчких астронаута било на Месецу, у укупно 6 мисија; последња је била у децембру 1972. године. Због веома високих трошкова, од тада није организовано путовање на Месец. Тренутно, неколико сателита путује око Месеца истражујући његову површину. На Месечевим половима, дубоко, на дну кратера, где не допире Сунчева светлост, пронађен је лед.

Повезани додаци

Рађање Соларног система

Пре око 4.600 милијарди година Сунце и планете су настале из кондензованог облака...

Структура Земље (средњи степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Топографија Земље

Анимација приказује највеће планине, низије, реке, језера и пустиње на Земљи.

Настанак Земље и Месеца

Анимација приказује настанак Земље и Месеца.

Планете, величине

Око Сунца круже унутрашње стеновите планете, и спољашњи, гасовити џинови.

Глобус

Глобус са разним тродимензионалним приказима.

Месец

Месец је Земљин једини сателит

Мапа морског дна

На дну мора су видљиве границе тектонских плоча.

Астрономски суседи

Представљање ближих и даљих астрономских суседа од Соларног система до галаксија.

Мора и заливи

Ова анимација нам приказује најзначајнија мора и заливе.

Кретање континената током геолошког времена

Током геолошке прошлости Земље, континенти су били у сталном покрету. Тај процес траје и...

Вулканска активност

Током вулканскe активности магма из Земљине коре избија на површину Земље.

Систем географских координата (основни степен)

Уз помоћу система географских координата свака тачка на површини Земље се може одредити...

Структура Земље (основни степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Сунчев пут изнад главних паралела Земље

Привидно кретање Сунца је последица ротације Земље око своје осе.

Географске занимљивости – Физичка географија

Анимација приказује занимљиве чињенице са којима се можемо срести у оквиру физичке...

Географски координатни систем

Географски координатни систем омогућава прецизно лоцирање сваке тачке на Земљи.

Соларни систем, орбита кретања планета

Орбита кретања осам планета око Сунца је елиптична.

Сунце

Пречник Сунца је отприлике 109 пута већи од Земљиног. Углавном се састоји од водоника.

Млечни пут

Наша галаксија има пречник од око 100.000 светлосних година; у њој се налази више од 100...

Кеплерови закони

Кеплерови закони описују кретање планета око Сунца.

Континенти и океани

Копно је на Земљи подељено на континенте, а између њих се простиру океани.

Климатске зоне

Земља се дели на географске и климатске зоне.

Магнетно поље Земље

Северно и јужно магнетно поље Земље у близини је географског Северног и Јужног пола.

Занимљиве географске чињенице - Астрономија

Наш Сунчев систем располаже бројним занимљивостима.

Сатурн

Друга планета Соларног система по величини, препознатљива по типичним прстеновима.

Земљотрес

Земљотрес је једна од најразорнијих природних појава.

Венера

Венера је друга планета по удаљености од Сунца. По сјају је друго небеско тело на ноћном...

Марс

На црвеној планети се траже трагови воде и живота.

Меркур

Меркур је најмања планета Соларног система, а уједно је и најближи Сунцу.

Вертикални климатски појасеви

У зависности од промене надморске висине, у планинским областима се мењају клима, врста...

Уран

Седма планета од Сунца, једна од гасовитих џинова.

Јупитер

Јупитер је највећа планета Соларног система, маса му је два и по пута већа од свих...

Нептун

Нептун је осма, наудаљенија планета Соларног система, а уједно и најмањи од гасовитих џинова.

Географске занимљивости - друштвена географија

Анимација приказује многе интересатне чињенице из области друштвене географије.

Плутон-Харонов систем

Највећи пратилац патуљасте планете Плутон је Харон.

The Cassini-Huygens Mission (1997-2017)

The Cassini spacecraft was exploring Saturn and its moons for nearly 20 years.

Мисија Нових хоризоната

Свемирска летелица Нови хоризонти (енг. New Horizons) је лансирана 2006. године са циљем...

Истраживање планете Марс

Структура планете и евентуални трагови живота се истражују уз помоћ свемирских сонди и...

Слетање на Месец 20. јула 1969. године

Нил Армстронг, члан посаде лунарног возила Аполо 11 је био први човек који је ступио на...

Мисија Зора (Dawn)

Проучавање астероида Весте и Цереса помоћи ће нам да боље упознамо рану историју Соларног...

Added to your cart.