Парна локомотива Ракета (1829)

Парна локомотива Ракета (1829)

Енглески инжењер Џорџ Стивенсон је конструисао ову локомотиву за такмичење локомотива 1829. године.

Техника, домаћинство

Ознаке

парна локомотива, Ракета, воз, Локомотива, железница, парна машина, Стивенсон, производња паре, машина, котао, шина, саобраћај, Историја железничког саобраћаја, техника, историја

Повезани додаци

Сцене

Парна локомотива

Џорџ Стивенсон, отац парне локомотиве

Парне локомотиве су биле прва моторна вучна возила у железничком саобраћају. Овај изум је изазвао револуцију у развоју путничког и теретног транспорта. Прву успешну парну локомотиву конструисао је Ричард Тревичик, али је права прекретница на овом пољу била локомотива Џорџа Стивенсона.

Британски инжењер Џорџ Стивенсон (1791–1848) и његов син Роберт су сакупљали резултате раније изведених експеримената са парним локомотивама, а затим су претходне моделе усавршили оригиналним идејама и технолошким новинама. Они су своју локомотиву названу Локомотива број 1, представили јавности 1825. године. Том приликом је њихова локомотива (грејана угљем и пшеницом) вукла 38 вагона са 600 путника на линији Стоктон-Дарлингтон дугачкој 14 километара. Укупна тежина терета је износила 70 тона, а брзина кретања локомотиве је на појединим местима износила 24 km/h.

Најпознатија Стивенсонова локомотива била је Rocket (Рокет, што значи "Ракета"). Захваљујући брзини и поузданости машине, Стивенсон је 1829. године освојио важно такмичење парних локомотива које је организовала компанија Liverpool & Manchester Railway Company. Воз је остварио просечну брзину од 21 km/h, са максималном брзином од 34,4 km/h. 1830. године је отворена прва железничка линија. Први воз на тој линији вукла је Стивенсонова Ракета. Локомотиве овог модела постале су светски познате као прве успешне локомотиве путничких возова.

Џорџ Стивенсон

Побеник такмичења: Рокет

Карактеристике

Конструкција и карактеристике Ракете

Стивенсонов проналазак је био револуционарни помак у развоју локомотива: његова инжењерска решења и принципи употребљавани су у конструисању већине локомотива које су следиле Ракету.

Машинска конструкција Ракете постала је шаблон парних локомотива. Парне локомотиве се углавном састоје од три јединице: котла, машине и погонске опреме. Гориво за загревање котла било је смештено у посебном вагону, складишту или резервоару који је био непосредно повезан са локомотивом.

Ракета, произведена у компанији Robert Stephenson & Co (Роберт Стивенсон и партнери) у Њукаслу је имала ширину стазе од 143,5 (нормална стаза), растојање између одбојника 730, а висину 490 центиметара. Локомотива тежине 4,3 тоне је могла постићи максималну брзину од 47 km/h.

Ракета тада...

...и данас

Машина

Срце парне локомотиве

Клип је цилиндрични елеменат парне машине. Његова функција је стварање прогресивног кретања на основу промене запремине у цилиндру настале под утицајем притиска гаса или течности. Цилиндри Стивенсонове Ракете су били постављени у косом положају са обе стране ложишта. Унутрашњи простор цилиндра је помоћу клипа био подељен на два дела. Клип се кретао помоћу паре која је под притиском довођена у цилиндар. Праволинијско кретање локомотиве било је обезбеђено клипњачом која је повезала клип са крстастом главом, а она је, преко погонске шипке на другој страни преносила кретање на точкове локомотиве.

Једно од новина у техничким решењима Стивенсонових локомотива биле су кратке погонске шипке у цилиндрима клипа. Тиме је омогућена већа покретачка снага на точковима и кретање Ракете до тада невиђеном брзином.

Котао

Пара у служби кретања

Један од главних делова парне локомотиве је био котао, састављен од неколико елемената. Топлотна енергија, настала сагоревањем горива, загрева воду у котлу и претвара је у водену пару.

Горењем настају димни гасови, а за њихов одвод од цилиндричног котла преко димњака у ваздух, Стивенсон је конструисао димне цеви. Веома важна новина била је и цев димњака. Захваљујући свим овим техничким иновацијама, производња паре у машини Стивенсонове локомотиве је постала веома ефикасна.

Ракета је била доминанта локомотива и по величини грејних површина. (Уколико је вода у контакту са већом грејном површином, утолико је пренос топлоте бржи.) Вишецевни тип котла, примењен у локомотиви Рокет који је развио Хенри Бут (Henry Booth) био је најефикаснији котао тог времена.

Поглед из возачке кабине

Конструкција

Конструкција и карактеристике Ракете

Стивенсонов проналазак је био револуционарни помак у развоју локомотива: његова инжењерска решења и принципи употребљавани су у конструисању већине локомотива које су следиле Ракету.

Машинска конструкција Ракете постала је шаблон парних локомотива. Парне локомотиве се углавном састоје од три јединице: котла, машине и погонске опреме. Гориво за загревање котла било је смештено у посебном вагону, складишту или резервоару који је био непосредно повезан са локомотивом.

Ракета, произведена у компанији Robert Stephenson & Co (Роберт Стивенсон и партнери) у Њукаслу је имала ширину стазе од 143,5 (нормална стаза), растојање између одбојника 730, а висину 490 центиметара. Локомотива тежине 4,3 тоне је могла постићи максималну брзину од 47 km/h.

Ракета тада...

...и данас

Нарација

Парне машине су се, почетком 19. века појавиле у готово свим областима живота, укључујући и саобраћај. Парна локомотива је прво моторно вучно возило употребљено на железници. Нови проналазак је за кратко време постао веома популаран, а његова примена је представљала револуционарни преображај путничког и теретног саобраћаја.

Британски инжењер Џорџ Стивенсон и његов син Роберт су сакупљали резултате раније изведених експеримената са парним локомотивама, а затим су претходне моделе усавршили оригиналним идејама и технолошким новинама. Употребом димних цеви допринели су ефикаснијој производњи паре, а за одвод димних гасова конструисали су димњаке. Коси цилиндри са кратким шипкама преносили су већу покретачку снагу на точкове. Џорџ Стивенсон и његов син су својим проналасцима изазвали револуционарни напредак у производњи локомотива. Њихови принципи и инжењерска решења су послужили као пример у конструкцији већине локомотива каснијег периода.

Њихова најпознатија локомотива је била Rocket („Ракета”) конструисана 1829. године. Била је дугачка више од 7, висока скоро 5 метара, а тежина јој је износила 4,3 тоне. Захваљујући иновацијама, Стивенсова локомотива је својом брзином и поузданошћу тријумфовала на такмичењу локомотива 1829. године. Максимална брзина Ракете, грејане угљем и житом смештеним у складишном вагону, била је 47 km/h.

Ракета је прва локомотива света која је вукла путнички воз и то на отварању железничке линије Ливерпул-Манчестер 1830. године.

Повезани додаци

Како ради лифт?

Анимација нам приказује конструкцију и рад лифта.

Кола хитне помоћи

Анимација нам приказује важније делове кола хитне помоћи.

Контејнерски брод

Трговачке путеви контејнерских бродова су се ширили након Другог...

РМС Квин Мери 2 (2003)

Квин Мери 2 је у тренутку градње био највећи прекоокеански...

Маглев возови

Принцип рада Маглев возова је заснован на магнетској левитацији....

The history of the car

Here are a few interesting facts about the history of the modern car.

Како ради сонар?

Сонар је систем за навигацију, комуникацију и детекцију објеката,...

Бирема (антички ратни брод)

Бирема је била једрењак са по два реда весала, главно наоружање је...

Added to your cart.