Озонски слој

Озонски слој

Озонски омотач апсорбује Сунчеву светлост високих фреквенција (ултраљубичасто зрачење) штетну за живи свет на Земљи.

Географија

Ознаке

ozonski omotač, молекул озон, ултраљубичасто зрачење, заштита штит, УВ-А, УВ-Ц, УВ-Б, кисеоник, кисеоник молекула, озонска рупа, тропосфера, стратосфера, Мезосфера, биологија, географија, хемија

Повезани додаци

Сцене

Озонски омотач

Озон је отровни гас, троатомски молекул кисеоника.

Услед краткоталасног ултраљубичастог зрачења у присуству воде, атмосферски молекули кисеоника се распадају на атоме кисеоника. Ако се атоми кисеоника сударе са молекулима кисеоника, настаје озон.

Тропосфера садржи мању количину озона, а велика коилчина овог гаса се налази на висини од 15–30 km, у озонском омотачу. Овај слој има веома важну, одбрамбену улогу која се огледа у апсорбовању највећег дела смртоносног ултраљубичастог Сунчевог зрачења. Такође, рефлектује и топлоту коју зрачи Земља и на тај начин учествује у одржавању топлоте наше планете.

Услед утицаја дуготаласног ултраљубичастог зрачења, односно, видљивог спектра и помоћу фреона (хлорофлуорометана), озон се распада на атоме кисеоника и двоатомске молекуле кисеоника. Уколико се смањи количина озона у озонском слоју, смањује се и способност заштите омотача од штетних ултраљубичастих зрачења. Ова појава се често назива "рупама" у озонском омотачу.

Густина озона у атмосфери је с времена на време променљива.

Озон углавном настаје у слоју изнад тропске климатске зоне. Од краја марта се помера према већим географским ширинама. На северној хемисфери може доспети и до пола, али на јужној полулопти достиже до ширине од свега 50-60° (због веома јаких вазушних струјања на овим ширинама).

Од краја новембра густина ваздуха се на јужној хемисфери постепено смањује (тада је тамо лето, повећава се радијација). Услед тога може доћи до појаве рупа у заштитном озонском омотачу Земље. Од краја марта почиње нови процес стварања озона (радијација тада опада), односно, заштитни слој се опоравља.

Проређивање озонског омотача је природни процес. Међутим, ако се озон распада од превелике акумулације фреона у атмосфери, озонске рупе у омотачу ће бити све веће и опоравак заштитног омотача ће бити све тежи.

Озонски омотач, као заштитни штит

УВ-Ц и УВ-Б апсорпције

Оштећење озонског омотача

Анимација

Нарација

Озонски слој се налази на висини од 15 до 30 km од површине Земље. Површина му је променљива.

Овај важан слој има заштитну улогу која се огледа у апсорбовању штетног ултраљубичастог зрачења, односно УВ-Ц зрака. Ови зраци делују разорно на епидермно ткиво живих организама и нападају генетски материјал њихових ћелија. Без озонског слоја не би било живота на Земљи. Формирање и распадање озона је природан процес који се налази у сталној динамичкој равнотежи.

Двоатомски молекул кисеоника у атмосфери се под утицајем УВ-Ц зрачења велике енергије распада на атоме кисеоника који се након тога везују за по један молекул кисеоника и на тај начин настаје троатомски молекул кисеоника, озон. Молекул озона је нестабилан, распада се под утицајем ултраљубичастог зрачења.

Динамичка равнотежа формирања и распадања озона је последњих деценија, под утицајем човека, поремећена. Озонски слој је све тањи углавном због индустријских процеса услед којих у атмосферу доспевају хлор, флуор и бром. Појава озонских рупа не значи стварање рупа у заштитном слоју, али значи да је дебљина озонског слоја значајно смањена на појединим местима.

Највећа озонска рупа се налази изнад Антарктика, где је у последњих 40 година дебљина озонског слоја смањена на трећину њене уобичајене вредности. Изнад Северног пола је такође примећено значајно смањење дебљине заштитног слоја.

Повезани додаци

Кружење кисеоника

Кисеоник, који је за већину живих бића неопходан за живот, је у непрестаном кружењу на Земљи.

Загађење ваздуха

Анимација нам приказује главне изворе загађења ваздуха: пољопривреду, индустрију,...

Озон (O₃)

Озон је алотропска модификација кисеоника, који се састоји од три атома кисика.

Кисеоник (O₂) (средњи степен)

Најраспрострањенији елемент на Земљи, неопходан за живот.

Структура Земље (средњи степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Загађење вода

Главни извори загађења вода су насељена места, индустрија и пољопривреда.

Еколошки аутомобили

Комбинацијом бензинског и електричног погона аутомобила може се смањити емисија штетних...

Загађење земљишта

Анимација нам приказује главне изворе загађења тла.

Станица за пречишћавање отпадних вода

Пречишћене отпадне воде се могу користити у пољопривреди и индустрији.

Кисеоник (O₂) (основни степен)

Најраспрострањенији елемент на Земљи, неопходан за живот.

Сумпор-диоксид (SO₂)

Емисија сумпор-диоксида је главни узрок киселих киша. Нуспродукт је производње сумпорне...

Азот (N₂) (основни степен)

Инертан гас без мириса и боје, чини 78,1 процената ваздуха.

Угљен-моноксид (CO) (основни степен)

Отрован гас без боје, мириса и укуса, јаке цитотоксичности за жива бића.

Азот-моноксид (NO)

Безбојни гас, тежи од ваздуха, користи се у производњи азотне киселине.

Загађење

Загађење је негативни ефекат људског деловања на природну околину.

Како ради фрижидер?

Анимација нам приказује конструкцију и рад фрижидера.

Ефекат стаклене баште

Ефекат стаклене баште утиче на глобално загревање, а човек га, својим деловањем, повећава.

Тардиграда

Тардиграде су способне преживети апсолутно екстремне услове: преживеће чак и боравак у...

Added to your cart.