Олимпија (5. век пре нове ере)

Олимпија (5. век пре нове ере)

Од 776. године пре нове ере су сваке четврте године организовали те верске и спортске манифестације. Захвлајујући њима је град постао центар античке Грчке.

Историја

Ознаке

Олимпија, Олимпијске игре, Модерних Олимпијских игара, Кубертен, Стадион, Гимназион, Физичко васпитање, Историја спорта, спортски догађај, Олимпијски пламен, конкуренција, 776. године пне, Грчка, Античка Грчка, Пелопонез, антика, историја, Хера, црква, врховни бог, чуда античког света, Атина, Зевс, Фидија, Верска настава, жртва

Повезани додаци

Питања

  • На ком полуострву се налази древна Олимпија?
  • У чију част су се одржавале Олимпијске игре?
  • Када су одржане прве Олимпијске игре
  • Када су одржане прве Олимпијске игре у новије доба?
  • Колико су се често одржавале Олипијске игре?
  • Који је најважнији политички догађај који је обележио Олимпијске игре?
  • Ко је могао да учествује на такмичењима?
  • Која од дициплина није била део античких игара?
  • Која од дициплина није била део античких игара?
  • Која од дициплина није била део античких игара?
  • Коју награду је добијао победник Олимпијских игара?
  • Које обновио идеју о поновном одржавању Олимпијских игара?
  • Ко је био први српски учесник Олимпијских игара?
  • Где су одржане летње олимпијске игре 2016 године?
  • Где се налазио куп Зевса који се убраја међу седам светских чуда антике?
  • Како се према грчкој митологији зове Зевсов отац?
  • Како се према грчкој митологији зове богиња лепоте и љубави?
  • Како се према грчкој митологији зове бог подземља?
  • Како се према грчкој митологији зове бог рата?
  • Како се према грчкој митологији зове бог мора?
  • Како се према грчкој митологији зове богиња уметности, заната и науке?
  • Где су према грчкој митологији живели грчки богови?
  • Да ли су жене могле да учествују на Олимпијским играма?
  • Шта су по правилу носили такмичари?

Сцене

Олимпија

  • Гимназијум - Грађевина дужине 220 метара и ширине 100 м, смештена на обали ријеке Кладеос. Окружена је колонадама, а служила је такмичарима као место за тренинг.
  • Палестра - Грађевина у облику квадрата, налазила се на западној страни Олимпије. У њеном су дворишту такмичари су тренирали. У колонадама су се налазиле гардеробе и просторије за одмор.
  • Хестија дворана са стубовима - Колонада је изграђена у част богиње заштитнице породичног огњишта.
  • Фидијина радионица
  • Леонидаион - Највећу грађевину у Олимпији је изградио Леонида, краљ Наxоса, за госте који долазе.
  • јужна колонада - Колонада је била дугачка 80 метара, спољни ред састојао се од дорских, а унутрашњи од коринтских ступова.
  • Булетерион - Грађевина која је била седиште већа грађана Олимпије. Овде су се налазили олтар и Зевсова статуа, испред којих су такмичари полагали своју заклетву.
  • Зевсов храм - Храм подигнут у част врховног грчког бога. То је био највећи храм на Пелопонезу у античко време. Убраја се у седам светских чуда антике, а у њему се налазила статуа коју је израдио Фидије.
  • Ехо дворана са стубовима - Дворана дужине 94 м окружена дорским ступовима. Назив је добила по изванредној акустици.
  • Стадион - Стадион који је "премештен" на једно друго место је био дугачак 211,5 метара и широк 28,5 метара. Са трибина је догађаје могло пратити 45 хиљада људи.
  • ризнице - Мале грађевине налик храмовима, налазиле су се на северу Олимпије, у подножју брда Кронос.
  • Метрион - Мала грађевина изграђена у част мајке богова.
  • Нимфаион - Величанствену фонтану саградио је Херодес Атikus у част своје супруге, Аније Регилe.
  • Херин храм - Храм изграђен у част супруге врховног грчког бога.
  • Пелопион - Споменик у част локалног хероја.
  • Филипион - Спомен-грађевина којом је обележена победа македонског краља Филипа II. у бици код Херонеје.
  • Пританеј - Седиште свештеника који су управљали светилиштем и приносили жртве. Овде се налазио олтар богиње Хестије, на којем је некад горела олимпијска бакља.

Зевсов храм

  • дорски стуб - Тип стубова који су у античкој Грчкој били најмање украшени. Капител је једноставан, сами ступови су ребрасти и сужавају се према врху. Немају базу.
  • тимпанон - Украшен зид троугластог облика, налази се испод косине коју чини кров.
  • фриз - Дугачка и широка трака која се налази испод тимпанона. Може бити украшена словима или рељефима.
  • кров

Херин храм

  • дорски стуб - Тип стубова који су у античкој Грчкој били најмање украшени. Капител је једноставан, сами ступови су ребрасти и сужавају се према врху. Немају базу.
  • тимпанон - Украшен зид троугластог облика, налази се испод косине коју чини кров.
  • кров

Леонидаион

  • јонски стуб - Капител тих стубова карактеришу украси у облику завојнице. Стубови су ребрасти, сужавају се према горе, а база им је украшена.
  • дорски стуб - Тип стубова који су у античкој Грчкој били најмање украшени. Капител је једноставан, сами ступови су ребрасти и сужавају се према врху. Немају базу.
  • колонада - Са сваке стране грађевине налазиле су се колонаде са укупно 138 јонских ступова.

Стадион

  • стартна тачка, циљна тачка - На источној и западној страни стадиона налазили су се "вапненачки прагови". Удубљења на њима помагала су такичарима да се на почетку трке што лакше одгурну.
  • лођа - Ложе на јужној страни стадиона биле су резервисане за аристократе и судије.
  • тринбине(падина брда) - На падини (трибинама) могло је бити смештено до 45 хиљада гледалаца.
  • 192,27 m - Према Страбону, дужина стазе била је 400 пута већа од дужине Херакловог стопала.
  • наткривени улаз - Камење, које чини савршено обликован лук, није међусобно повезано везивним материјалом, већ је чврстоћа конструкције постигнута управо прецизном обрадом самог камења.

Шетња

Анимација

  • Гимназијум - Грађевина дужине 220 метара и ширине 100 м, смештена на обали ријеке Кладеос. Окружена је колонадама, а служила је такмичарима као место за тренинг.
  • Палестра - Грађевина у облику квадрата, налазила се на западној страни Олимпије. У њеном су дворишту такмичари су тренирали. У колонадама су се налазиле гардеробе и просторије за одмор.
  • Хестија дворана са стубовима - Колонада је изграђена у част богиње заштитнице породичног огњишта.
  • Фидијина радионица
  • Леонидаион - Највећу грађевину у Олимпији је изградио Леонида, краљ Наxоса, за госте који долазе.
  • јужна колонада - Колонада је била дугачка 80 метара, спољни ред састојао се од дорских, а унутрашњи од коринтских ступова.
  • Булетерион - Грађевина која је била седиште већа грађана Олимпије. Овде су се налазили олтар и Зевсова статуа, испред којих су такмичари полагали своју заклетву.
  • Зевсов храм - Храм подигнут у част врховног грчког бога. То је био највећи храм на Пелопонезу у античко време. Убраја се у седам светских чуда антике, а у њему се налазила статуа коју је израдио Фидије.
  • Ехо дворана са стубовима - Дворана дужине 94 м окружена дорским ступовима. Назив је добила по изванредној акустици.
  • Стадион - Стадион који је "премештен" на једно друго место је био дугачак 211,5 метара и широк 28,5 метара. Са трибина је догађаје могло пратити 45 хиљада људи.
  • ризнице - Мале грађевине налик храмовима, налазиле су се на северу Олимпије, у подножју брда Кронос.
  • Метрион - Мала грађевина изграђена у част мајке богова.
  • Нимфаион - Величанствену фонтану саградио је Херодес Атikus у част своје супруге, Аније Регилe.
  • Херин храм - Храм изграђен у част супруге врховног грчког бога.
  • Пелопион - Споменик у част локалног хероја.
  • Филипион - Спомен-грађевина којом је обележена победа македонског краља Филипа II. у бици код Херонеје.
  • Пританеј - Седиште свештеника који су управљали светилиштем и приносили жртве. Овде се налазио олтар богиње Хестије, на којем је некад горела олимпијска бакља.
  • стартна тачка, циљна тачка - На источној и западној страни стадиона налазили су се "вапненачки прагови". Удубљења на њима помагала су такичарима да се на почетку трке што лакше одгурну.
  • лођа - Ложе на јужној страни стадиона биле су резервисане за аристократе и судије.
  • тринбине(падина брда) - На падини (трибинама) могло је бити смештено до 45 хиљада гледалаца.
  • 192,27 m - Према Страбону, дужина стазе била је 400 пута већа од дужине Херакловог стопала.
  • наткривени улаз - Камење, које чини савршено обликован лук, није међусобно повезано везивним материјалом, већ је чврстоћа конструкције постигнута управо прецизном обрадом самог камења.

Кип Зевса

  • кип Нике - Зевс у својој десној руци држи кип богиње победе.
  • орао
  • златна сандала
  • златни огртач
  • украшен трон - Зевсов трон украшен је ебановином, слоновачом, златом и драгим камењем.

Кипови

Временска слика

Нарација

Смештена на Пелопонеском полуотоку у данашњој Грчкој, Олимпија је била место одржавања Олимпијских игара у античко време. 776. године пре нове ере су се овде одржале прве Олимпијске игре. Према историјским изворима, игре су се одржавале сваке четири године у склопу тзв. панхеленских игара те су чиниле њихов најважнији део. Античке олимпијске игре имале су спортски и религиoзни карактер. Одржавале су се у част бога Зевса и његове супруге Хере, чему сведоче и храмови који су њима у част подигнути у Олимпији.

У храму подигнутом у част Зевса, који је био смештен у средишту Олимпије, налазио се 13 метара висок кип Зевса који се сматра једним од седам светских чуда антике.

Поред те грађевине налазио се храм посвећен Хери, Зевсовој супрузи. За време игара овде су се одржавали верски обреди, попут хекатомба, жртвовања стотину волова поводом отварања игара.

Око храма су се налазиле куће за смештај гостију те места намењена спортским такмичењима. Најважнија од њих су стадион (место на којем су се одржавали атлетска и борилачка такмичења), хиподроми (места на којима су се одржавале трке кочија) те гимнастичка дворана (место на којем су спортисти тренирали за такмичења).

Прве Олимпијске игре обухватале су само једну спортску дисциплину, трку на стадиону. Смели су да учествују само неожењени мушкарци и дечаци грчког порекла. Женама није било допуштено учешће, чан ни у својству публике.

Римски цар Теодозије 394. године после нове ере је укинуо Олимпијске игре сматрајући да имају пагански карактер. Идеју о одржавању Олимпијских игара поновно је оживео француски барун Пјер де Кубертен крајем 19. века. Прве Олимпијске игре новог доба одржане су у Атини, 1896. године.

Данас Олимпија, од које су остале само рушевине, само малим делим учествује у Олимпијским играма. Испред храма посвећеног богињи Хери 11 свећеница запали симболичку олимпијску бакљу.

Повезани додаци

Врсте старогрчких стубова

Дорски, јонски и коринтски стубови се међусобно разликују по величини и орнаментици.

Акропољ (Атина, 5. век пре нове ере)

Акропољ у Атини, вероватно најпознатија цитадела на свету, грађена је у мирно доба...

Атлетски стадион

Атлетски стадион је погодан за организовање такмичења из разних спортских дисциплина.

Старогрчка керамика

Старогрчка керамика је неисцрпан извор података за историчаре.

Светска чуда старог света

Од седам светских чуда старог века опстала је само Пирамида у Гизи.

Грчки богови

У дрвеној грчкој митологији богови су попут људи били веома различити.

Грађанин Старе Атине са супругом

Атинска демократија била је заснована на заједници пуноправних грађана.

Прекретнице у историји вајарства

Анимација нам приказује пет значајних дела историје вајарства.

Египатске пирамиде (Гиза, 26. век пре нове ере)

Од античких светских чуда данас постоје само пирамиде у Гизи.

Дионисов театар (Атина, 4. век пре нове ере)

Позориште особеног облика и одличне акустике налазило се поред Акропоља у Атини.

Римски гладијатори (2. век)

Гладијатори су се у аренама античког Рима борили један с другим или са дивљим животињама.

Палата у Кнососу (2. миленијум пре нове ере)

Најзначајнији археолошки локалитет бронзаног доба на Криту. Претпоставља се да је био...

Маратонска битка (490. пре нове ере)

Маратонска трка посвећена је сећању на грчког војника који је после Маратонске битке,...

Грчки хоплит (5. век пре нове ере)

Старогрчка тешко наоружана пешадија.

Град Вавилон (6. век п. н. е.)

Древни град Вавилон се налазио у Месопотамији, на обалама реке Еуфрат.

Микена (2. миленијум пре нове ере)

Град са развијеном културом, први град у историји који је имао акропољ.

Апоксиоменов кип

Лошињски Апоксиомен је карактеристичан бронзани антички кип, који је нађен 1996., а...

Циркус Максимус (Рим, 1. век)

Огромна арена античког Рима је постала позната због трке двоколица и гладијаторских борби.

Added to your cart.