Од чега се састоји људско тело?

Од чега се састоји људско тело?

Ова сцена приказује основне компоненте људског тела.

Биологија

Ознаке

људско тело, човек, саставни део, chemical composition, скелетни мишић, скелет, Крв, РНК, Мишићи, кост, атом, Ткиво, Организам, Орган, Молекула, биологија, hygiene, мушкарац, жена

Повезани додаци

Сцене

Шта мислиш о људском телу?

  • Да ли у људском телу има више телесних ћелија или бактерија?
  • Колики може бити садржај воде у људском телу?
  • Колико литара крви садржи људско тело?
  • Проценимо колико кисеоника има у људском организму?

Због одржавања здравља организма, квалитет и количина хемијских и биолошких компненти које чине људско тело могу варирати у врло малим распонима.

Много интересантних података се односи на компоненте људског организма. Неке од њих ћемо приказати у овој сцени.

Макроелементи

  • 65% – кисеоник - Налази се у протеинима, нуклеинским киселинама, угљен-диоксиду и мастима, као и у значајној количини неорганских једињења који формирају зубе и кости.
  • 18% – угљеник - Значајна је компонента органских једињења у људском организму.
  • 10% – водоник
  • 3% – азот
  • 1,4% – калцијум

Сваки елеменат који чини више од 0,1% масе људског тела се назива макро елементом. 98% људског тела чин пет макроелемената: кисеоник, угљеник, водоник, азот и калцијум. Удео кисеоника у људском организму је изузетно висок (око 65%), а томе је главни разлог чињеница да се већи део људског тела састоји од молекула воде. Поред тога, кисеоник се може наћи и у многим другим органским и неорганским хемијским једињењима у телу. Друга важна компонента органских једињења је угљеник који чини 18% телесне масе човека. Трећи најзаступљенији макро елемент људског тела је водоник. Четврти је азот који је пре свега компонента аминокиселина (а самим тим и беланчевина) и нуклеинских киселина (ДНК и РНК). Калцијум је пети по реду међу најзаступљенијим саставним елементима људског организма. Овај елеменат је незаменљив у ћелијским процесима, а и најважнија компонента костију и зуба.

Молекули

Молекули су неутралне материјалне честице које се састоје од два или више атома повезаних ковалентним везама. Најважнији молекул људског тела је молекул воде. Организам га непрекидно излучује и стога је молекуле воде неопходно редовно допуњавати. Вода чини око две трећине телесне масе човека. Остали молекули организма се претежно састоје од беланчевина или протеина, масти и нуклеинских киселина. Протеини имају веома важну биолошку улогу у организму: учествују у свим ћелијским процесима. Њихова функција је уједно и стабилизујућа, односно, структурна: они суделују и у обликовању ћелије. Масти су неопходне за већину живих организама, имају веома важну улогу у структури и метаболизму људског тела. Молекули РНК су потребни за синтезу беланчевина која се одиграва унутар ћелија организма.

Најмање структурне и функционалне јединице људског тела су ћелије. Након оплодње јајне ћелије, у низу процеса током индивидуалног развоја, настаје око 3 x 10¹³ ћелија. Поред тога људски организам живи у симбиози са бројним бактеријама које доприносе развоју и очувању здравља организма. Ове се бактерије налазе у пробавном тракту и на површини коже. Број бактерија је већи од броја сопствених ћелија људског тела, а процењен је на око 3,8 x 10¹³.

Кости обезбеђују површину за везу са мишићима, пасивно учествују у кретању, врше физичку заштиту одређених органа, а имају и веома важну улогу у процесу хематопоезе (стварању крви). Тек рођена беба има 270 комада костију. Сазревањем тела неке кости међусобно срастају, тако да одрасла особа има нешто више од 200 костију. Код свих кичмењака, па и код људи, удео костију у укупној маси тела је занемарљив. Маса костију одрасле особе износи око 5 kg.

Скелетни мишићи

  • Око 30% масе женског тела чине мишићи.
  • Око 40% масе мушког тела чине мишићи.

Активни органи кретања су скелетни мишићи. Људи имају око 350 скелетних мишића који чине око 30-40% укупне масе тела. На основу облика и структуре разликујемо дуге, кратке, равне и прстенасте мишиће. На основу положаја мишиће можемо поделити на мишиће трупа, врата, главе, затим мишиће горњих и доњих удова. Везу мишића и костију обезбеђују тетиве.

Крв

  • Имамо око 4,5 – 5,7 литара крви у телу.

Систем крвотока (кардио-васкуларни систем) снабдева телесне ћелије кисеоником, хормонома и хранљивим материјама. Овај систем дужине око 100 000 km доспева до свих ћелија организма. Људско тело садржи око 4,5–5,7 литара крви. Пола литре од ове количине служи као резерва која се мобилише у случају потребе.

Повезани додаци

Људска крв

Људска крв се састоји од крвних ћелија (црвених и белих крвних зрнаца и крвних плочица) и...

Нивои биолошке организације

Ова анимација приказује организацију живог света од нивоа јединке до нивоа ћелије.

Географске занимљивости – Физичка географија

Анимација приказује занимљиве чињенице са којима се можемо срести у оквиру физичке...

Људско тело за децу

Анимација приказује главне органе људског тела.

Анатомија мишића

Анимација нам приказује фину структуру и функционисање мишића, све до молекуларног нивоа.

Везивна ткива

Садрже влакнасто, масно, хрскавичаво и коштано ткиво, као и крв.

Људско тело (мушко)

Анимација нам приказује главне системе људског тела.

Људски скелет

Скелет је наша унутрашња конструкција, на коју пријањају попречно-пругасти мишићи.

Слојеви коже

Кожа је омотач нашег тела, три главна слоја су покожица, крзно и кожне жлезде.

Кисеоник (O₂) (средњи степен)

Најраспрострањенији елемент на Земљи, неопходан за живот.

Added to your cart.