Нивои шума

Нивои шума

Нивои разних типова шума могу бити различити.

Биологија

Ознаке

лаиереднесс, прашума, монсунска шума, Оак Форест, букова шума, четинарска шума, шума, џунгла, надстрешница слој, спрат жбунова, приземни спрат, дрво, многогодишњи, производња дрвета, флора, екосистем, дрвени, биоми, толеранција на сенке, конкуренција, лијана, орхидеја, епифитички, зимзелен, листопадан, падавина, биљка, биологија

Повезани додаци

Сцене

Тропска кишна шума

  • спрат високог дрвећа - Овај ниво се састоји од огромних стабала, високих 50-60 метара. Крошње не формирају непробојни покривач. Због танког слоја тла корење стабала је веома плитко и не може држати стабла на одговарајући начин; стога су тропска дрвећа развила пратеће, помоћне корене.
  • спрат средњег дрвећа - Готово затворен покривач крошњи на висни од 20-30 m.
  • спрат ниског дрвећа - Непробојни покривач крошњи на висини од 10-15 m.
  • спрат жбунова - До нивоа жбунова продире веома мало светлости због три нивоа крошњи дрвећа. Стога овај ниво формирају биљке које добро подносе хладовину.
  • приземни спрат - До нивоа приземног растиња продире веома мало светлости због три нивоа крошњи дрвећа. Стога овај ниво формирају биљке које добро подносе хладовину.
  • 10 m
  • Тропска кишна шума

Монсунска шума

  • спрат високог дрвећа - Овај ниво је формиран од листопадног дрвећа висине до 40 метара.
  • спрат ниског дрвећа - Овај ниво се састоји од листопадног дрвећа.
  • спрат жбунова - Крошње дрвећа пропуштају много светлости, те се ниво жбуња састоји од густог растиња.
  • приземни спрат - Крошње дрвећа пропуштају много светлости, те је ниво приземног растиња веома густ.
  • 10 m
  • Тропска листопадна шума (монсунска шума)

Храстова шума

  • Храстова шума умерене климе
  • спрат дрвећа - За мешовите шуме храста и цера карактеристичан је један, а за шуме храста и граба два нивоа крошњи. Ниво крошњи дрвећа није толико густ као у случају букове шуме.
  • спрат жбунова - Ниво крошњи дрвећа је прозрачан, те се овај ниво састоји од бујног растиња.
  • приземни спрат - Ниво крошњи дрвећа је прозрачан, те се овај ниво састоји од бујног растиња.
  • 10 m

Букова шума

  • спрат дрвећа - Овај ниво се налази на висини од око 30 метара, веома је густ и пропушта мало светлости.
  • спрат жбунова - Због густог слоја крошњи, овај ниво се састоји од ретког растиња.
  • приземни спрат - Због густог слоја крошњи, овај ниво се састоји од ретког растиња.
  • 10 m
  • Букова шума умерене климе

Борова шума

  • спрат дрвећа - Дрвеће расте до висине од 30-40 метара, ниво крошњи је затворен, пропушта веома мало светлости.
  • спрат жбунова - Због густог слоја крошњи дрвећа, овај ниво је редак.
  • приземни спрат - Због густог слоја крошњи дрвећа, овај ниво је редак.
  • 10 m
  • Борова шума умерене климе

Биоми (графикон)

  • тропска кишна шума - На подручјима тропских прашума годишња количина падавина је већа од 2000 mm, а може достићи и 5000 mm. Ово су трајно зелене шуме са великим богатством биљних врста. Хранљиве материје из тла апсорбује бујна вегетација, а и испирају их обилне падавине, те је хранљива вредност земљишта у овим подручјима веома ниска. Због распореда биљака у три висинске зоне, изражено је велико надметање за светлост: распрострањене су биљке које живе на стаблима дрвећа, као што су бромелије и орхидеје.
  • монсунска шума - Распрострањене су на подручјима на којима се годишња количина падавина креће између 1500 и 2000 mm. Због два годишња доба дрвеће ових шума је листопадно. Крошња дрвећа је прозрачнија него у тропским прашумама, стога је и слој грмља и приземног растиња боље развијен.
  • сaвана са дрвећем - Покривају територију тропских подручја са малом количином падавина, између 200 и 1500 mm годишње. На сувљим територијама настају травнате саване, а подручја са већом количином падавина прекривају шумске саване.
  • савана са грмљем
  • пустиња - Годишња количина падавина не прелази 200 mm. Живи свет је оскудан, састоји се од биљака које добро подносе сушу.
  • тропска кишна шума умерене климе - Умерена климатска подручја са највећом количином падавина прекривена су трајно зеленим шумама.
  • суптропска шума - Спада у групу умерених листопадних шума. Овој групи припадају ловорасте и тврдолисне шуме.
  • листопадна шума умерене климе - Годишња количина падавина достиже 500 mm. Умерени појас карактеришу листопадне шуме, а биљна разноврсност се мења у зависности од климатских услова.
  • пашњак - Годишња количина падавина достиже 500 mm. Травнате пустиње се у Евроазији називају степама, у Северној Америци преријама, а у Јужној Америци пампасима.
  • тајга - Присутне су у хладно умереној зони, где годишња просечна температура износи око 0 °C, а количина падавина не прелази 200 mm. Испаравање је у хладноћи мање, стога је дрвећу које овде живи довољна мања количина падавина. Шуме тајги се састоје од борова.
  • тундра - Годишња просечна температура у овим крајевима износи око –10 °C, количина падавина је изузетно мала и већином се састоји од снега. Биљни свет овог подручја чини патуљасто жбуње, приземне биљке са меким корењем, маховине и папрати.
  • жарка клима - Средња годишња температура: око 20–30 °C
  • умерена клима - Средња годишња температура: око 0-20 °C
  • хладна клима - Средња годишња температура: ‹ 0 °C
  • падавине
  • 2000 mm
  • 500 mm
  • 200 mm

Биоми (вегетација)

Анимација

Нарација

Тропска прашума:

Тропске прашуме се распростиру у подручјима влажне тропске климе у којима се годишња количина падавина креће између 2000 и 5000 mm и не постоје годишња доба. Ово су вечито зелене шуме са великим богатством биљних врста. Нутријенте из тла апсорбује бујна вегетација, а и испирају их обилне падавине, те је хранљива вредност тла у овим подручјима веома ниска. Због распореда биљака у три висинске зоне, изражено је велико надметање за светлост. До нивоа грмља и приземних растиња допире веома мало светлости, стога у овом слоју можемо наћи биљке отпорне на хладовину.

Монсунска шума:

Суседна подручја тропских прашума прекривају монсунске шуме. Ова подручја карактеришу годишња количина падавина мања од 2000 mm и кратко сушно годишње доба. Због два годишња доба дрвеће ових шума је листопадно. Крошња дрвећа је прозрачнија него у тропским прашумама, стога је и слој грмља и приземног растиња боље развијен.

Храстова шума:

У климатским подручјима где годишња количина падавина достиже 500 mm развијају се листопадне шуме умерене климатске зоне. Веома важну врсту ових шума чине храстове шуме. У појединим храстовим шумама можемо наћи само један ниво крошње. Уколико се поред овог, развија још један слој, он формира доњи ниво крошње. Прозрачне крошње храстова пропуштају релативно много светла, те су ниво жбуња и приземног зељастог биља добро развијени.

Букова шума:

За хладнија подручја правог умереног појаса, као што су брдски предели надморске висине 600-800 m карактеристичне су букове шуме. Ниво крошње у овим шумама се налази на висини од 30 метара, веома је густ и не пропушта много светлости. Због израженог надметања за светлост, дрвеће је веома витко, стабла се вертикално пробијају на више. Слој жбуња и приземног биља је редак, састоји се првенствено од биљака које добро подносе хладовину и од пролетњих луковица које цветају пре него што дрвеће пролиста.

Борова шума:

Зимзелена шума је карактеристична за умерено-хладну климатску зону. Дрвеће ових шума расте до висине од 30-40 метара, ниво крошњи је непробојан и пропушта веома мало светлости. Тло има низак садржај хранљивих материја због хладних временских услова и високе концентрације воска и смоле у иглицама које успорава разлагање под утицајем бактерија и гљива. Услед недостатка хранљивих материја и мале количине светлости, слој грмља и приземног растиња је веома оскудан.

Биоми

На обе полулопте Земље јасно разликујемо тропски, умерени и хладни климатски појас. Тропски појас се простире на подручју око екватора, између Јужног и Северног повратника. Умерени појас обухвата површину између повратника и поларника; унутар овог појаса разликујемо топао, прави и хладан умерени појас. У подручјима поларних регија распростире се хладан климатски појас.

У тропском и умереном појасу са порастом годишње количине падавина, пустиње се претварају у пашњаке, а затим у шуме. Крећући се према хладнијим климатским зонама приметићемо да се травната и шумска подручја јављају при све мањим количинама падавина. Разлог овој појави су мања испаравања у хладноћи, а стога ће и биљке преживети уз мању количину падавина.

У тропском појасу годишња количина падавина достиже и до 5000 mm. Са мањом количином падавина прашуме се претварају у монсунске шуме, а оне касније у шумовите и травнате саване, а на подручјима где годишња количина падавина износи мање од 200 mm образују се пустиње.

У умереној климатској зони са највише падавина распрострањене су кишне шуме умереног појаса. У топлом умереном појасу са смањењем количине падавина ове шуме смењују суптропске трајно зелене шуме (ловорове и тврдолисне шуме). Уколико опада количина падавина у правој умереној зони превладавају листопадне шуме, а затим, травнате пустиње. У Евроазији их називају степама, у Северној Америци преријама, а у Јужној Америци пампасима. У најсувљим пределима умереног појаса јављају се и пустиње.

Шуме које се простиру у умерено хладном појасу су тајге, које чине највише распрострањене борове шуме на нашој планети.

У хладном појасу су присутне тундре. У њима живе маховине, лишајеви и патуљасто грмље. Удаљавајући се од поларних кругова, поларна подручја су покривена сталним снегом. На овим подручјима васкуларне биљке не могу преживети.

Повезани додаци

Крчење шума

Крчење шума негативно утиче на природну средину.

Климатске зоне

Земља се дели на географске и климатске зоне.

Ниша

Еколошка ниша је појам, која карактерише потребе гледе средине једне популације или живих...

Кружење кисеоника

Кисеоник, који је за већину живих бића неопходан за живот, је у непрестаном кружењу на Земљи.

Џиновска секвоја

Највећа жива бића на Земљи.

Вертикални климатски појасеви

У зависности од промене надморске висине, у планинским областима се мењају клима, врста...

Храст

На примеру храста можемо видети промену дрвећа по годишњим добима.

Дивљи кестен

Анимација нам приказује промене дивљег кестена током годишњих доба.

Промена годишњих доба (средњи степен)

Годишња доба се смењују због нагиба Земљине осе, услед чега се током године мења угао под...

Scots pine

One of the most common tree of the pine family, native to Eurasia.

Јеж

Северни белогруди јеж склупча се у лопту користећи бодље да би се заштитио.

Планетарна циркулација ваздуха

Разлика у температури између полова и екватора проузрокује планетарну циркулацију...

Ледник (средњи степен)

Ледник је покретна ледена маса, ледена река, која се полако али непрестано помера.

Типови земљишта (профили)

Анимација приказује различите типове земљишта.

Географски појмови

Анимација нам приказује значајне површинске форме, површинске воде и њихове ознаке.

Упоређење јестивих и отровних гљива

Неке гљиве могу бити опасне по живот, док су друге важни делови наше трпезе.

Печурка

Из спора се развија хифа, из њих се гради труп печурке.

Промена годишњих доба (основни степен)

Годишња доба се смењују због нагиба Земљине осе, услед чега се током године мења угао под...

Национални паркови Мађарске

У Мађарској има десет националних паркова.

Морске струје

Повезане морске струје формирају велику океанску транспортну траку која има важан утицај...

Животни циклус маховина и папрати

Анимација нам упоређује животни циклус маховина и папрати, и помаже у разумевању општег...

Пролећне луковичасте биљке

Упознаћемо лалу, нарциса, висибабу и њихову анатомију.

Added to your cart.