Настанак Земље и Месеца

Настанак Земље и Месеца

Анимација приказује настанак Земље и Месеца.

Географија

Ознаке

Земља, Месец, формирање Земље, Настајање Месеца, Сунчев систем, Протоземља, Теја, планета, протопланета, каменита планета, Земља попут планета, глобус, астрономија, астрофизика, географија, физика, физички

Повезани додаци

Сцене

Обликовање Протоземље

Настанак Земље се може повезати са настанком Сунчевог система. Облаци гасова и прашине који су формирали Сунчев систем постепено су се скупљали, материјали у средишту су постајали све гушћи, а температура у центру је све више расла. Од овог облака прашине скупљеног у центру настало је Сунце. Остали делови облака су се, услед брзе ротације, распршили и почели кружити око Сунца у облику протопланетарног диска. Честице прашине у унутрашњости диска су се под утицајем електростатичких и гравитационих сила међусобно повезивале, а када су овако формирана тела достигла километарске димензије, сударала су се услед сопствене гравитације формирајући протопланете. На овај начин је пре 4,6 милијади година настала и Земља.

Око 170 милиона година након формирања наша планета је још увек имала меку кору. Негде у то време се догодио судар Земље са сличном младом планетом по имену Теја. Последица овог судара било је потпуно уништење планете Теје чији се материјал стопио са материјалом Земље. Услед тога је маса Земље порасла и достигла своју данашњу масу. Један део материјала који се расуо након судара је остао у орбити Земље формирајући око ње прстен.

Услед сударања материјала, прстен се распао, а издробљени материјал који се поново спојио формирао је Месец, ужарено небеско тело које је ротирало на удаљености од око 25 хиљада километара од Земље. У то време, Месец је још увек имао своје вулкане, лаве и сопствено магнетно поље.

Између Земље и Месеца се јавио феномен морске плиме и осеке који је изазвао разне промене. Једна од њих је синхронизовано ротационо кретање Земље и Месеца, што значи да је време за које Месец направи један круг око Земље једнако времену које му је потребно да би направио једну ротацију око своје сопствене осе. Друга промена огледа се у постепеном удаљавању Месеца од Земље, хлађењу и потпуном престанку његове геолошке активности.

Просечна удаљеност између Месеца и Земље тренутно износи 384 хиљаде километара. Процес удаљавања Месеца од Земље траје и данас и износи 3,8 cm годишње, што значи да је Месецу потребан све већи временски период да би направио једну орбиту око Земље. Због синхронизованог ротационог кретања, све је дужи и период ротације Месеца око сопствене осе. Плима и осека утичу и на Земљу: ротација Земље око сопствене осе се такође успорава, што значи да се полако продужава дужина дана на Земљи.

Објашњење појмова:

Планета: Небеско тело које кружи око једне звезде (на пример око Сунца) и чија тежина није довољна да би у њеној унутрашњости дошло до нуклеарне фузије (стога и нема сосптвену светлост), али има довољну величину да би услед властите гравитације имало сферичан облик.

Звезда: Небеско тело у чијој се унутрашњости одигравају различите фузионе реакције услед чега ово тело располаже сосптвеним светлосним сјајем.

Сунчев систем: Територија у којој доминира гравитација Сунца. Овај систем обухвата сферно подручје полупречника од око 2 светлосне године. У његовом центру се налази Сунце, а око њега кружи безброј мањих и већих небеских тела.

Судар Земље и Теје

Настанак Земље се може повезати са настанком Сунчевог система. Облаци гасова и прашине који су формирали Сунчев систем постепено су се скупљали, материјали у средишту су постајали све гушћи, а температура у центру је све више расла. Од овог облака прашине скупљеног у центру настало је Сунце. Остали делови облака су се, услед брзе ротације, распршили и почели кружити око Сунца у облику протопланетарног диска. Честице прашине у унутрашњости диска су се под утицајем електростатичких и гравитационих сила међусобно повезивале, а када су овако формирана тела достигла километарске димензије, сударала су се услед сопствене гравитације формирајући протопланете. На овај начин је пре 4,6 милијади година настала и Земља.

Око 170 милиона година након формирања наша планета је још увек имала меку кору. Негде у то време се догодио судар Земље са сличном младом планетом по имену Теја. Последица овог судара било је потпуно уништење планете Теје чији се материјал стопио са материјалом Земље. Услед тога је маса Земље порасла и достигла своју данашњу масу. Један део материјала који се расуо након судара је остао у орбити Земље формирајући око ње прстен.

Услед сударања материјала, прстен се распао, а издробљени материјал који се поново спојио формирао је Месец, ужарено небеско тело које је ротирало на удаљености од око 25 хиљада километара од Земље. У то време, Месец је још увек имао своје вулкане, лаве и сопствено магнетно поље.

Између Земље и Месеца се јавио феномен морске плиме и осеке који је изазвао разне промене. Једна од њих је синхронизовано ротационо кретање Земље и Месеца, што значи да је време за које Месец направи један круг око Земље једнако времену које му је потребно да би направио једну ротацију око своје сопствене осе. Друга промена огледа се у постепеном удаљавању Месеца од Земље, хлађењу и потпуном престанку његове геолошке активности.

Просечна удаљеност између Месеца и Земље тренутно износи 384 хиљаде километара. Процес удаљавања Месеца од Земље траје и данас и износи 3,8 cm годишње, што значи да је Месецу потребан све већи временски период да би направио једну орбиту око Земље. Због синхронизованог ротационог кретања, све је дужи и период ротације Месеца око сопствене осе. Плима и осека утичу и на Земљу: ротација Земље око сопствене осе се такође успорава, што значи да се полако продужава дужина дана на Земљи.

Објашњење појмова:

Планета: Небеско тело које кружи око једне звезде (на пример око Сунца) и чија тежина није довољна да би у њеној унутрашњости дошло до нуклеарне фузије (стога и нема сосптвену светлост), али има довољну величину да би услед властите гравитације имало сферичан облик.

Звезда: Небеско тело у чијој се унутрашњости одигравају различите фузионе реакције услед чега ово тело располаже сосптвеним светлосним сјајем.

Сунчев систем: Територија у којој доминира гравитација Сунца. Овај систем обухвата сферно подручје полупречника од око 2 светлосне године. У његовом центру се налази Сунце, а око њега кружи безброј мањих и већих небеских тела.

Настанак Месеца

Настанак Земље се може повезати са настанком Сунчевог система. Облаци гасова и прашине који су формирали Сунчев систем постепено су се скупљали, материјали у средишту су постајали све гушћи, а температура у центру је све више расла. Од овог облака прашине скупљеног у центру настало је Сунце. Остали делови облака су се, услед брзе ротације, распршили и почели кружити око Сунца у облику протопланетарног диска. Честице прашине у унутрашњости диска су се под утицајем електростатичких и гравитационих сила међусобно повезивале, а када су овако формирана тела достигла километарске димензије, сударала су се услед сопствене гравитације формирајући протопланете. На овај начин је пре 4,6 милијади година настала и Земља.

Око 170 милиона година након формирања наша планета је још увек имала меку кору. Негде у то време се догодио судар Земље са сличном младом планетом по имену Теја. Последица овог судара било је потпуно уништење планете Теје чији се материјал стопио са материјалом Земље. Услед тога је маса Земље порасла и достигла своју данашњу масу. Један део материјала који се расуо након судара је остао у орбити Земље формирајући око ње прстен.

Услед сударања материјала, прстен се распао, а издробљени материјал који се поново спојио формирао је Месец, ужарено небеско тело које је ротирало на удаљености од око 25 хиљада километара од Земље. У то време, Месец је још увек имао своје вулкане, лаве и сопствено магнетно поље.

Између Земље и Месеца се јавио феномен морске плиме и осеке који је изазвао разне промене. Једна од њих је синхронизовано ротационо кретање Земље и Месеца, што значи да је време за које Месец направи један круг око Земље једнако времену које му је потребно да би направио једну ротацију око своје сопствене осе. Друга промена огледа се у постепеном удаљавању Месеца од Земље, хлађењу и потпуном престанку његове геолошке активности.

Просечна удаљеност између Месеца и Земље тренутно износи 384 хиљаде километара. Процес удаљавања Месеца од Земље траје и данас и износи 3,8 cm годишње, што значи да је Месецу потребан све већи временски период да би направио једну орбиту око Земље. Због синхронизованог ротационог кретања, све је дужи и период ротације Месеца око сопствене осе. Плима и осека утичу и на Земљу: ротација Земље око сопствене осе се такође успорава, што значи да се полако продужава дужина дана на Земљи.

Објашњење појмова:

Планета: Небеско тело које кружи око једне звезде (на пример око Сунца) и чија тежина није довољна да би у њеној унутрашњости дошло до нуклеарне фузије (стога и нема сосптвену светлост), али има довољну величину да би услед властите гравитације имало сферичан облик.

Звезда: Небеско тело у чијој се унутрашњости одигравају различите фузионе реакције услед чега ово тело располаже сосптвеним светлосним сјајем.

Сунчев систем: Територија у којој доминира гравитација Сунца. Овај систем обухвата сферно подручје полупречника од око 2 светлосне године. У његовом центру се налази Сунце, а око њега кружи безброј мањих и већих небеских тела.

Хлађење

Настанак Земље се може повезати са настанком Сунчевог система. Облаци гасова и прашине који су формирали Сунчев систем постепено су се скупљали, материјали у средишту су постајали све гушћи, а температура у центру је све више расла. Од овог облака прашине скупљеног у центру настало је Сунце. Остали делови облака су се, услед брзе ротације, распршили и почели кружити око Сунца у облику протопланетарног диска. Честице прашине у унутрашњости диска су се под утицајем електростатичких и гравитационих сила међусобно повезивале, а када су овако формирана тела достигла километарске димензије, сударала су се услед сопствене гравитације формирајући протопланете. На овај начин је пре 4,6 милијади година настала и Земља.

Око 170 милиона година након формирања наша планета је још увек имала меку кору. Негде у то време се догодио судар Земље са сличном младом планетом по имену Теја. Последица овог судара било је потпуно уништење планете Теје чији се материјал стопио са материјалом Земље. Услед тога је маса Земље порасла и достигла своју данашњу масу. Један део материјала који се расуо након судара је остао у орбити Земље формирајући око ње прстен.

Услед сударања материјала, прстен се распао, а издробљени материјал који се поново спојио формирао је Месец, ужарено небеско тело које је ротирало на удаљености од око 25 хиљада километара од Земље. У то време, Месец је још увек имао своје вулкане, лаве и сопствено магнетно поље.

Између Земље и Месеца се јавио феномен морске плиме и осеке који је изазвао разне промене. Једна од њих је синхронизовано ротационо кретање Земље и Месеца, што значи да је време за које Месец направи један круг око Земље једнако времену које му је потребно да би направио једну ротацију око своје сопствене осе. Друга промена огледа се у постепеном удаљавању Месеца од Земље, хлађењу и потпуном престанку његове геолошке активности.

Просечна удаљеност између Месеца и Земље тренутно износи 384 хиљаде километара. Процес удаљавања Месеца од Земље траје и данас и износи 3,8 cm годишње, што значи да је Месецу потребан све већи временски период да би направио једну орбиту око Земље. Због синхронизованог ротационог кретања, све је дужи и период ротације Месеца око сопствене осе. Плима и осека утичу и на Земљу: ротација Земље око сопствене осе се такође успорава, што значи да се полако продужава дужина дана на Земљи.

Објашњење појмова:

Планета: Небеско тело које кружи око једне звезде (на пример око Сунца) и чија тежина није довољна да би у њеној унутрашњости дошло до нуклеарне фузије (стога и нема сосптвену светлост), али има довољну величину да би услед властите гравитације имало сферичан облик.

Звезда: Небеско тело у чијој се унутрашњости одигравају различите фузионе реакције услед чега ово тело располаже сосптвеним светлосним сјајем.

Сунчев систем: Територија у којој доминира гравитација Сунца. Овај систем обухвата сферно подручје полупречника од око 2 светлосне године. У његовом центру се налази Сунце, а око њега кружи безброј мањих и већих небеских тела.

Данашње стање

Настанак Земље се може повезати са настанком Сунчевог система. Облаци гасова и прашине који су формирали Сунчев систем постепено су се скупљали, материјали у средишту су постајали све гушћи, а температура у центру је све више расла. Од овог облака прашине скупљеног у центру настало је Сунце. Остали делови облака су се, услед брзе ротације, распршили и почели кружити око Сунца у облику протопланетарног диска. Честице прашине у унутрашњости диска су се под утицајем електростатичких и гравитационих сила међусобно повезивале, а када су овако формирана тела достигла километарске димензије, сударала су се услед сопствене гравитације формирајући протопланете. На овај начин је пре 4,6 милијади година настала и Земља.

Око 170 милиона година након формирања наша планета је још увек имала меку кору. Негде у то време се догодио судар Земље са сличном младом планетом по имену Теја. Последица овог судара било је потпуно уништење планете Теје чији се материјал стопио са материјалом Земље. Услед тога је маса Земље порасла и достигла своју данашњу масу. Један део материјала који се расуо након судара је остао у орбити Земље формирајући око ње прстен.

Услед сударања материјала, прстен се распао, а издробљени материјал који се поново спојио формирао је Месец, ужарено небеско тело које је ротирало на удаљености од око 25 хиљада километара од Земље. У то време, Месец је још увек имао своје вулкане, лаве и сопствено магнетно поље.

Између Земље и Месеца се јавио феномен морске плиме и осеке који је изазвао разне промене. Једна од њих је синхронизовано ротационо кретање Земље и Месеца, што значи да је време за које Месец направи један круг око Земље једнако времену које му је потребно да би направио једну ротацију око своје сопствене осе. Друга промена огледа се у постепеном удаљавању Месеца од Земље, хлађењу и потпуном престанку његове геолошке активности.

Просечна удаљеност између Месеца и Земље тренутно износи 384 хиљаде километара. Процес удаљавања Месеца од Земље траје и данас и износи 3,8 cm годишње, што значи да је Месецу потребан све већи временски период да би направио једну орбиту око Земље. Због синхронизованог ротационог кретања, све је дужи и период ротације Месеца око сопствене осе. Плима и осека утичу и на Земљу: ротација Земље око сопствене осе се такође успорава, што значи да се полако продужава дужина дана на Земљи.

Објашњење појмова:

Планета: Небеско тело које кружи око једне звезде (на пример око Сунца) и чија тежина није довољна да би у њеној унутрашњости дошло до нуклеарне фузије (стога и нема сосптвену светлост), али има довољну величину да би услед властите гравитације имало сферичан облик.

Звезда: Небеско тело у чијој се унутрашњости одигравају различите фузионе реакције услед чега ово тело располаже сосптвеним светлосним сјајем.

Сунчев систем: Територија у којој доминира гравитација Сунца. Овај систем обухвата сферно подручје полупречника од око 2 светлосне године. У његовом центру се налази Сунце, а око њега кружи безброј мањих и већих небеских тела.

Нарација

Настанак Земље се може повезати са настанком Сунчевог система. Облаци гасова и прашине који су формирали Сунчев систем постепено су се скупљали, материјали у средишту су постајали све гушћи, а температура у центру је све више расла. Од овог облака прашине скупљеног у центру настало је Сунце. Остали делови облака су се, услед брзе ротације, распршили и почели кружити око Сунца у облику протопланетарног диска. Честице прашине у унутрашњости диска су се под утицајем електростатичких и гравитационих сила међусобно повезивале, а када су овако формирана тела достигла километарске димензије, сударала су се услед сопствене гравитације формирајући протопланете. На овај начин је пре 4,6 милијади година настала и Земља.

Око 170 милиона година након формирања наша планета је још увек имала меку кору. Негде у то време се догодио судар Земље са сличном младом планетом по имену Теја. Последица овог судара било је потпуно уништење планете Теје чији се материјал стопио са материјалом Земље. Услед тога је маса Земље порасла и достигла своју данашњу масу. Један део материјала који се расуо након судара је остао у орбити Земље формирајући око ње прстен.

Услед сударања материјала, прстен се распао, а издробљени материјал који се поново спојио формирао је Месец, ужарено небеско тело које је ротирало на удаљености од око 25 хиљада километара од Земље. У то време, Месец је још увек имао своје вулкане, лаве и сопствено магнетно поље.

Између Земље и Месеца се јавио феномен морске плиме и осеке који је изазвао разне промене. Једна од њих је синхронизовано ротационо кретање Земље и Месеца, што значи да је време за које Месец направи један круг око Земље једнако времену које му је потребно да би направио једну ротацију око своје сопствене осе. Друга промена огледа се у постепеном удаљавању Месеца од Земље, хлађењу и потпуном престанку његове геолошке активности.

Просечна удаљеност између Месеца и Земље тренутно износи 384 хиљаде километара. Процес удаљавања Месеца од Земље траје и данас и износи 3,8 cm годишње, што значи да је Месецу потребан све већи временски период да би направио једну орбиту око Земље. Због синхронизованог ротационог кретања, све је дужи и период ротације Месеца око сопствене осе. Плима и осека утичу и на Земљу: ротација Земље око сопствене осе се такође успорава, што значи да се полако продужава дужина дана на Земљи.

Повезани додаци

Континенти и океани

Копно је на Земљи подељено на континенте, а између њих се простиру...

Астрономски суседи

Представљање ближих и даљих астрономских суседа од Соларног...

Месечеве мене

Док Месец кружи око Земље, видљивост његове осветљене хемисфере се...

Geothermal energy

Geothermal energy is environmentally friendly, safe and efficient;...

Административна карта Немачке

Анимација приказује административну поделу Немачке.

Административна карта Мађарске

Анимација нам приказује најважније регије, жупаније и градове...

Промена годишњих доба (средњи степен)

Годишња доба се смењују због нагиба Земљине осе, услед чега се...

Рељефна мапа Кине

Анимација нам приказује рељеф и хидрографију Кине.

Added to your cart.