Наполеонови ратови

Наполеонови ратови

Наполеон I, француски цар који је сам себе крунисао, био је један од најистакнутијих војсковођа у историји.

Историја

Ознаке

наполеон, Наполеонови ратови, рат, Бонапарта, војна историја, битка, Француска, војна кампања, цар, генерал, освајање, Модерн Аге, Европа, царство, стратегија, атлас, zemlje

Повезани додаци

Питања

  • Који је био најчуднији тренутак током крунисања Наполеона?
  • Како се називају закони које је прогласио Наполеон?
  • Међу наведеним биткама, која је била прва по реду?
  • Које је године Наполеон постао цар Француске?
  • На које је острво Наполеон прогнан после пораза 1813. године?
  • На које је острво Наполеон прогнан 1815. године?
  • Против које државе Наполеон НИЈЕ ратовао?
  • Где је Наполеон постигао своје прве значајне војне успехе?
  • У којој је бици погинуо легендарни адмирал Нелсон?
  • Где је Наполеон I умро?
  • На којем је острву Наполеон рођен?
  • Које је године Наполеон умро?
  • Које је националности био Наполеон Бонапарта?
  • Који од наведених узрока НИЈЕ био разлог неуспеха Наполеоновог похода на Русију?
  • Који је војни командант био Наполеонов непријатељ?
  • Који војни командант НИЈЕ био Наполеонов непријатељ?
  • Како је гласило легендарно име Наполеонове армије између 1805. и 1815. године?
  • Када је Наполеон Бонапарта рођен?
  • У којем је периоду Наполеон владао као француски цар?
  • Која држава НИЈЕ зависила од Француске за време владавине Наполеона I?
  • Која је држава била зависна од Француске за време владавине Наполеона I?
  • Који положај Наполен није никад остварио?
  • Који се од наведених надимака НИЈЕ односио на Наполеона?
  • Који је био Наполеонов надимак?
  • Која је битка била позната и као "Битка народа"?
  • Која је битка названа "Битком три цара"?
  • Коју је битку Наполеон изгубио?
  • Коју је битку Наполеон изгубио?
  • У којој је бици Наполеон извојевао победу?
  • У којој је бици Наполеон извојевао победу?
  • Међу наведеним биткама, која је била прва по реду?
  • Међу наведеним биткама, која је била последња?

Сцене

Европске државе

  • Велика Британија
  • Краљевина Португалија
  • Краљевина Шпанија
  • Краљевина Француска
  • Краљевина Данска
  • Краљевина Шведска
  • Краљевина Пруска
  • Варшавско војводство
  • Баварско војводство
  • Аустријско царство
  • Краљевина Италија
  • Напуљско краљевство
  • Руско царство
  • Османско царство
  • Египат
  • Краљевина Мађарска

Наполеон Бонапарта је био један од најистакнутијих војсковођа у историји. И као генерал, и као цар потпуно је преуредио карту Европе. Након што је сам себе крунисао за цара 1804. године, успешним војним акцијама је проширио француску територију. Наполеон није владао само Француским царством, он је био владар и сателитских држава које су биле формално независне, а практично подређене Француској. Овим државама су владали Наполеонови лојални маршали или блиски рођаци. (Примера ради, Краљевином Холандијом је владао његов брат Луј.)

На тај начин је формирано Прво француско царство (Empire Français). Величина територије Наполеоновог царства је износила око 2,1 милиона km² (податак из 1813. године), а у њој је живело око 44 милиона становника (податак из 1812. године).

Шарл Морис де Талеран, Наполеонов министар спољних послова је 1808. године рекао руском цару Александру I: "Рајну, Алпе и Пиринеје је освојио француски народ, а све што се налази изван ових граница, освојио је цар и Француској је непотребно."

Војни походи

  • Поход на Италију
  • Поход на Египат
  • Средњоевропски походи
  • Поход на Русију
  • Походи на Пиринеј
  • "Стотину дана"

"Наполеонови ратови" обухватају низ сукоба у периоду између 1799. и 1815. године (од Наполеоновог ступања на власт, па све до његовог пада). По другим приступима, почетак ових ратова био је 1803. (почетак енглеско-француског рата) или 1804. године (самокрунисање Наполеона).

Мада се већина ових конфликата одиграла у Европи, многи их сматрају "светским ратом 19. века", јер су обухватили и друге делове света, као што је Северна Африка, делови Азије и Атлантски океан.

Учесници у борбама су били Француска и њени актуелни савезници на једној страни и повремене коалиције европских земаља на другој (од чега потиче и назив коалиционих ратова). На основу седам савеза у овим ратовима, можемо их поделити на седам коалиционих ратова који су почели и пре 1799. године.

Рат прве коалиције (1792–1797. или 1793–1797. године)

Рат друге коалиције (1798–1802. или 1800–1804. године)

Рат треће коалиције (1803– 1805. или 1805. године)

Рат четврте коалиције (1806–1807. године)

Рат пете коалиције (1809. године)

Рат шесте коалиције (1813–1814. године)

Рат седме коалиције (1815. године)

Серија конфликата је окончана падом француског цара и оснивањем Свете алијансе. Наполеонови ратови су имали снажан утицај на историју Европе и света, чак и у деценијама након 1815. године.

Наполеонови ратови

  • Велика Британија
  • Краљевина Португалија
  • Краљевина Шпанија
  • Краљевина Француска
  • Краљевина Данска
  • Краљевина Шведска
  • Краљевина Пруска
  • Варшавско војводство
  • Баварско војводство
  • Аустријско царство
  • Краљевина Италија
  • Напуљско краљевство
  • Руско царство
  • Османско царство
  • Египат
  • Краљевина Мађарска

Наполеонова армија је од 1805. године, све до његовог пада (1815.) била позната као Велика армија. Вредност и дисциплина ("Valeur et Discipline”) су била главна начела ове војске која се борила под бојама француске тробојнице (плаве, беле и црвене). Армија је била најбројнија непосредно пре почетка рата против Русије 1812. године. У њеном саставу је тада било 680 хиљада војника (међу њима око 550 хиљада Француза). Припадници многих народа су се борили у њеним редовима чинећи је веома шароликом.

У почетку је Велика армија, захваљујући Наполеоновој бриљантној тактици и добро обученим генералима освајала битку за битком, градећи мит непобедивости француске војске.

Следећи класичну војну поделу, француска армија је била подељена на пешадију, коњицу и артиљерију. (Бројне битке Наполеон je освојио са својом тешком коњицом, мада је и артиљерија имала значајну борбену улогу.) Истакнуто место у његовој армији припадало је Царској гарди (Garde Impériale) и страним трупама. Наравно, војска је имала и одгoварајућу подршку коју су чинили инжењери, логистика, гласници и медицинско особље.

Наполеон Бонапарта

Наполеон Бонапартa рођен jе 1769. године на Корзици, у граду Ајачију. Пре него што је напунио 10 година доспео је у Француску где је пет година провео учећи у војној школи (био је одличан ученик). 1784. године је прешао у Париз, на војну академију, где је годину дана касније и положио официрски испит.

1786. године је постао поручник француског артиљеријског пука. До избијања Француске буржоаске револуције 1789. године служио је у локалним гарнизонима, непрекидно се образујући. Константно је напредовао на војној ранг лествици. Први значајан успех је постигао као капетан 1793. године, када је ослободио град Тулон. Тада је унапређен у генерала бригаде.

Познат као "Генерал револуције", постаје све утицајнији. 1796. године се оженио Жозефином де Боарне, а пар дана након венчања постављен је за команданта "Војске Италије". "Мали капетан", како су га назвали његови војници је кренуо на историјски пут бесмртности. На бојним пољима је низао успех за успехом, а његова популарност је непрекидно расла.

Након државног удара 1799. године, Наполеон је постао први конзул, успостављајући практично војну диктатуру у Француској. 1802. године је постао доживотни конзул. 1804. године је основано Француско царство, а Наполеон је, у присуству папе Пија VII сам себе крунисао и поставио за цара Француске.

Наставио је војне походе, а врхунац своје моћи постигао је 1810. године. Желећи да успостави династију, Наполеон се развео од Жозефине и оженио Маријом Лујзом, ћерком аустријског цара Франца Јозефа I.

Први велики губитак, Наполеон I је доживео поразом у походу на Русију 1812. године, чиме је показао да његова војска, ипак, није непобедива. Након озбиљног пораза у "Борби народа", Наполеон је прогнан на острво Елба. Како се није могао помирити са губитком моћи, за мање од годину дана је побегао са острва и вратио се у Француску.

Међутим, "стотину дана", односно, период од његовог повратка се завршио новим озбиљним војним поразом, губитком битке код Ватерлоа, што је уједно био и крај Наполеонове моћи. После ове битке му је одузета царска титула и поново је прогнан, овај пут на мало острво Свету Јелену, у средишњем делу Атлантског океана.

Одавде за њега више није било повратка. Наполеон, често називан "канибалом" и "корзичким чудовиштем", је умро на острву Света Јелена 1821. године, а узрок његове смрти је и данас честа тема расправа.

Анимација

  • Велика Британија
  • Краљевина Португалија
  • Краљевина Шпанија
  • Краљевина Француска
  • Краљевина Данска
  • Краљевина Шведска
  • Краљевина Пруска
  • Варшавско војводство
  • Баварско војводство
  • Аустријско царство
  • Краљевина Италија
  • Напуљско краљевство
  • Руско царство
  • Османско царство
  • Египат
  • Краљевина Мађарска
  • Улм
  • Аустерлиц
  • Јена-Ауерштет
  • Берлин
  • Варшава
  • Ејлау
  • Фридланд
  • Беч
  • Ваграм
  • Дрезден
  • Лајпзиг
  • Смоленск
  • Бородин
  • Москва
  • Гибралтар
  • Трафалгар
  • Виторија
  • Бургос
  • Сарагоса
  • Мадрид
  • Ла Коруња
  • Лисабон
  • Валенсија
  • Барселона
  • Баилен
  • Елба
  • Париз
  • Ватерло
  • Поход на Италију
  • Поход на Египат
  • Средњоевропски походи
  • Поход на Русију
  • Походи на Пиринеј
  • "Стотину дана"

Континентална блокада

  • Велика Британија
  • Краљевина Португалија
  • Краљевина Шпанија
  • Краљевина Француска
  • Краљевина Данска
  • Краљевина Шведска
  • Краљевина Пруска
  • Варшавско војводство
  • Баварско војводство
  • Аустријско царство
  • Краљевина Италија
  • Напуљско краљевство
  • Руско царство
  • Османско царство
  • Египат
  • Краљевина Мађарска

Један од главних Наполеонових противника била је Велика Британија, готово "недостижан" ривал на бојном пољу. Са намером да економским средствима ослаби противника, Наполеон је 21. новембра 1806. године у Берлину објавио континенталну блокаду Велике Британије. Ова објава, позната и под именом Берлински декрет је била одговор на британску блокаду Француске на северним француским обалама.

Наполеонов циљ је био искључење Британије из европске трговине. Цар је декретом забранио британским и неутралним бродовима улазак у француске и савезничке луке (у Холандији, Шпанији, итд.). Поред тога британску робу заплењену на европском континенту прогласио је законитом наградом. Прусија, Данска, Шведска и Русија су такође биле присиљене да се придруже блокади. Континентална блокада је имала негативан утицај не само на економију Енглеске, него и целе Европе. (Овим санкцијама је Велика Британија била мање погођена него остале европске државе.) Током економске кризе 1810-их година, Наполеон је пооштрио мере блокаде што је утицало на повећање напетости.

Русија је прва прекршила наметнута правила блокаде стварајући разлоге француском цару за војни напад. Истовремено са падом Наполеона и остале државе су прекинуле санкције (већина 1814. године). Вишегодишња континентална блокада је имала и позитивне последице. Најважнија од њих је што су европске државе, лишене колонијалних сировина и производа биле приморане да развију нове индустријске гране.

Нарација

Наполеон Бонапарта је био један од најистакнутијих војсковођа у историји. И као генерал, и као цар потпуно је преуредио карту Европе. Након што је сам себе крунисао за цара 1804. године, успешним војним акцијама је проширио француску територију. Наполеон није владао само Француским царством, он је био владар и сателитским државама које су биле формално независне, а практично подређене Француској.

"Наполеонови ратови" обухватају низ сукоба у периоду између 1799. и 1815. године (од Наполеоновог ступања на власт, па све до његовог пада). Мада се већина ових конфликата одиграла у Европи, многи их сматрају "светским ратом 19. века", јер су обухватили и друге делове света, као што је Северна Африка, делови Азије и Атлантски океан.

Учесници у борбама су били Француска и њени актуелни савезници на једној страни и повремене коалиције европских земаља на другој.

У почетку је Наполеонова армија освајала битку за битком, градећи мит непобедивости француског цара и његових војника. Наполеонова моћ је достигла свој врхунац 1810. године. Први велики губитак, Наполеон I је доживео поразом у походу на Русију 1812. године, чиме је показао да његова војска, ипак, није непобедива. Након озбиљног пораза у "бици народа", Наполеон је прогнан на острво Елба. Како се није могао помирити са губитком моћи, за мање од годину дана је побегао са острва и вратио се у Француску.

Међутим, период од "стотину дана", односно, време од његовог повратка се завршило новим озбиљним војним поразом, губитком битке код Ватерлоа, што је уједно био и крај Наполеонове моћи. После ове битке му је одузета царска титула и поново је прогнан, овај пут на мало острво Свету Јелену, у средишњем делу Атлантнског океана.

Серија конфликата је окончана падом француског цара и оснивањем Свете алијансе. Наполеонови ратови су имали снажан утицај на историју Европе и целог света.

Повезани додаци

Битка код Трафалгара (1805)

У бици за време Наполеонових ратова је енглеска флота предвођена адмиралом Нелсоном...

Наполеонов војник (19. век)

Вршњаци су Наполеонову војску сматрали непобедивом.

Тријумфална капија (Париз, 1836)

Изградња Тријумфалне капије завршена је тек након пада Наполеона, 1836. године.

Историјска топографија (битке - светска историја)

На немој карти сместите на своја места значајније битке светске историје.

Mir Castle Complex (17th century)

The Mir Castle Complex, situated in the town of Mir, Belarus was built in the...

Савремена царства

Током историје настајала су (и уништавана) бројна легендарна царства.

Гиљотина

Идеју о употреби гиљотине, као начина хуманијег извршења смртне казне предложио је...

Енглески бојни брод (18. век)

Енглези су били најбољи на свету у градњи бојних бродова-једрењака у 17-19. веку.

Бастиља (Париз, 18. век)

Париски затвор је постао познат у револуцији 1789. године.

Пантеон (Париз, 18. век)

Најзначајнија грађевина француског неокласицизма, завршена 1791. године, постала је...

Бродски топ (17. век)

После копнених успеха топови су се појавили и у морским биткама.

Рад топова (18. век)

Важан представник арсенала ватрених оружја у новом веку је био топ, који се могао...

Македонија (Македонско царство)

Легендарни владар и војсковођа, Александар Велики, изградио је огромно царство.

Added to your cart.