Миграције народа кроз историју

Миграције народа кроз историју

Анимација ће нас упознати са највећим миграцијама људи, од праисторије до данашњег времена.

Историја

Ознаке

друштво, Хуман геограпхи, становништво, Стопа раста становништва, миграција, имиграција, kivándorlás, емиграција, modern age, антика, праисторија, Srednji Vek, Модерн Аге, човечанство, poravnanje, ширење, откриће, Špedicija, Római Birodalom, колонизација, gyarmatok, роб, ропство, трговина људима, трговина, колонија, Други светски рат, размена становништва, Земља, глобус, држава, zemlje, државне границе, Израел, Палестина, Европа, Индија, Пакистан, Сједињене Америчке Државе, Африка, Азија, Atlanti-óceán, Хомо сапиенс, Афроамериканци, мигрант, историја

Повезани додаци

Сцене

Распрострањеност хомо сапијенса

Данашњи човек припада породици хомо сапијенса. Ова врста, позната као човек разумни или мудри човек потиче из Источне Африке, одакле се проширила по свим континентима. Током велике миграције, дуге више десетина хиљада година, хомо сапијенси су стигли у Азију и Аустралију, а одатле су населили и Европу и обале Тихог океана, да би на крају, пре 20-13 хиљада година, доспели и у Америку.

Миграција народа (4–5. век)

По највероватнијим претпоставкама велику миграцију становништва током 4. века изазвале су климатске промене и пренасељеност. Многи научници сматрају да је сеоба Хуна била главни покретач миграцијског домино ефекта.

Обухвативши многобројне народе, овај дуготрајни процес сеоба је довео до пропасти Западног римског царства и успостављања варварских држава.

Велика географска открића и колонизација (15–18. век)

Велика географска открића су била условљена многим претходним факторима. Међу њима су пренасељеност и недостатак обрадивог земљишта и хране, али и потрага за златом, жудња за трговином са великим профитом, освајачке намере, као и радозналост и авантуристичка природа тадашњих становника.

У првом таласу открића су доминирали Португалци и Шпанци, а у другом Енглези, Французи и Холанђани. Освојене области су постајале колоније, политички и економски зависне од матичних држава.

Трговина робовима (из Африке, 16-19. век)

Трговина робљем из Африке углавном у Америку назива се и афричким холокаустом или црним холокаустом. Била је то у историји највећа присилна миграција људи, остварена на најдужој маршрути.

Трговци робљем су око 15 милиона афричких становника превезли на друге континенте, углавном на америчке плантаже и у руднике. Најмање двоструки број будућих робова је изгубио живот током периода заробљеништва и присилног путовања.

Колонијалне силе (почетак 20. века)

Једна од последица великих географских открића било је оснивање колонија. Већина америчких колонија је током 19. века стекла независност од својих матичних земаља. Међутим, и на почетку 20. века колонијална мапа света је била веома разнолика. Временски период од скоро пола века, од 1870. године па све до избијања Великог рата, односно Првог светског рата било је доба империјализма. У то време су велике силе почеле битку за нову поделу света. Борба за колоније је углавном била везана за Африку.

Велика атлантска миграција (19-20. век) и „Велика миграција" (1910-1920)

У периоду између средине 19. и почетка 20. века огромна маса становника Европе је преко Атланстког океана прешла у Америку. Око 40-45 милиона људи је емигрирало из економских или политичких разлога. Већина њих се надала бољем животу у „обећаној земљи". Иако су овим феноменом биле обухваћене све европске земље, трећина миграната је била из Велике Британије. Главна циљна дестинација су биле Сједињене Америчке Државе у коју се између 1820. и 1924. године уселило око 33 милиона имиграната.

Афричка трговина робљем је почела током 16. века, а главни циљеви ове трговине су биле северноамеричке енглеске колоније. Већина слободних потомака робова довежених на амерички континент је живело у то време формираним јужним државама САД. Почетком 20. века део афроамеричког становништва, у нади за бољи живот сели се у велике градове Западне и Источне обале, као и на подручје Великог језера.

Миграције народа после II светског рата

Последице II светског рата су биле огромне. Једна од њих је и миграција становништва на неколико места на Земљи.

Главни узрок европске миграције било је прекрајање мапе континента. Највећа миграција се одиграла међу немачким становништвом. Серија миграција се односила на око 12 милиона људи, а покренута је одлуком победничких антифашистичких сила да се сви Немци који живе у европским земљама врате у Немачку. Немачка је у то време била под контролом савезничких сила.

Драгуљ круне Британске империје, Индија је стекла независност 1947. године. Међутим, независност Индије је била помућена верским сукобима између Хиндуса и муслиманског становништва. Ови конфликти су изазвали миграцију милиона људи између Индије и Пакистана.

Данашњи Израел је установљен 1948. године. Од самог формирања државе, овај регион је изложен непрекидним верским и политичким сукобима. У више наврата догодиле су се велике миграције становника између јеврејске државе и суседних арапских земаља. Истовремено са имиграцијом Јевреја, многи палестински становници су избегли у суседне државе. 2010. године је регистровано приближно пет милиона палестинских избеглица, док се 1948. године око три милиона Јевреја доселило у Израел.

Данашња европска миграциона криза

Један од највећих хуманитарних проблема данашњице је европска избегличка криза. Многи људи бежећи од политичког и верског прогона, оружаних сукоба и неподношљивих економских услова покушавају да стигну до територије Европске уније. Избеглице потичу углавном са територија Блиског истока, Северне и Источне Африке и Средње Азије. На путу до свог циља путују преко Средоземног мора и Балкна.

Повезани додаци

Колонизација и укидање колонија

Потлачени народи који су се изборили за своју слободу заменили су монотоне боје...

Ширење Хомо сапиенса на Земљи

Полазећи из афричке колевке, "разумни човек" је освојио континенте.

Мигранти и избеглице

Ова анимација са различитих аспеката приказује тренутну миграциону кризу и питање избеглица.

Колонизација Америчког континента (до 1763.)

У колонизацију Новог света се укључило више европских држава, тако је карта Америке...

Географска открића (15-17. век)

Легендарна географска открића на почетку модерног доба нису прецртала само мапе, него су...

Савремена царства

Током историје настајала су (и уништавана) бројна легендарна царства.

Legendary ancient empires

Numerous legendary empires were built (and destroyed) in the course of history.

Битка на Каталунским пољима

Римска војска под вођством Аеција је зауставила поход хунског краља Атиле.

Државе Европе

Уз помоћ анимације могу се упознати географско место, главни град и застава сваке државе...

Провинције и градови Римског царства

Ова анимација нам приказује вишевековну историју Римског царства.

Амерички бизон

Амерички бизон је највећи копнени сисар Северне Америке.

Политичке и економске уније

Ових година су државе света остварили више политичких и/или економских унија.

Државно уређење и службени језици

Анимација нам приказује државна уређења и службене језике држава света.

Јужне робовласничке плантаже (САД, 19. век)

Пре Америчког грађанског рата се економија јужних држава базирала на робовласништву.

Џејмстаун (17. век)

Град је основан у мају 1607. године, и био прво стално енглеско насеље на источној обали...

Полинезијски катамаран

Становници Полинезије су прешли велике раздаљености на својим специјално дизајнираним...

Једрењаци

Шкуна је углавном употребљавана као трговачки једрењак, потиче из Холандије, из 16-17. века.

Германски ратник (4. век)

Ширећи се из Северне Европе ка југу, германски ратници су претили и Римском царству.

Конквистадори (16. век)

Шпански освајачи су били успешни захваљујући свом оклопу и ватреном оружју.

Кип слободе (Њуjорк)

Кип слободе је Француска поклонила Сједињеним Америчким државама поводом стогодишњице...

Санта Марија (15. век)

Kарака са три јарбола, названа по Богородици је била адмиралски брод Кристофора Колумба...

Континенти и океани

Копно је на Земљи подељено на континенте, а између њих се простиру океани.

Added to your cart.