Људско тело (мушко)

Људско тело (мушко)

Анимација нам приказује главне системе људског тела.

Биологија

Ознаке

тело, мушко тело, људско тело, Организам, пробавни систем, Респираторни систем, кожа, Циркулаторни систем, Мишићи, скелет, Лимфни систем, Систем за излучивање, гениталије, nervni sistem, Ендокрини систем, Полни органи, Пробавни тракт, дисање, покривач, cirkulatorni sistem, пробава, Imuni sistem, уклањање, мушкарац, лобања, генитални, чулни орган, Анатомија синапсе, системска циркулација, кичма, једњак, желудац, средње црево, дебело црево, право црево, усна дупља, носни трем, плућа, душник, гркљан, аорта, срце, вена, крајник, лимфни суд, лимфни чворови, бубрег, мокраћна бешика, мокраћовод, мокраћни канал, тестис, семени мехур, простата, мозак, хипофиза, хипоталамус, штитасте жлезде, паратироидне жлезде, панкреас, жуч, kičmena moždina, нерв, пенис, грудна жлезда, уд, горњи екстремитет, доњи удови, груди, јетра, плућна циркулација, надбубрежна жлезда, хормон, Органски систем, Орган, биологија, човек

Повезани додаци

Сцене

Кожа

Кожа је највећи орган људског тела: површина коже одраслог човека износи 1,5 квадратних метара, а тежина (укључујући и слој масти испод коже) у просеку износи 12 килограма. Штити тело од механичких повреда, ултравиолетног зрачења, патогених организама, а кератински слој коже спречава губитак течности. Има важну улогу у регулисању топлоте тела. Кожа је наш највећи сензорни орган; њени бројни рецептори примају утицаје топлоте, хладноће и механичких утицаја.

Мишићи

Мишићи су главни органи кретања. Људски организам садржи око 350 скелетних мишића који чине 50% телесне масе. Разликујемо дугачке, кратке, плочасте и кружне мишиће. Мишићи су тетивама спојени за кости.

Скелет

Скелет одрасле особе се састоји од 206 костију. Кости су истовремено тврде и флексибилне, како би могле поднети велико оптерећење. Метаболизам костију је веома спор, а због тога и њихово лечење. За опоравак сломљене кости неопходно је најмање шест недеља. За превенцију остеопорозе потребно је обезбедити одговарајућу дневну количину калцијума. (У случају адолесцената, она износи 1500 милиграма.)

Систем за варење

Систем за варење је одговоран за варење и апсорпцију хранљивих састојака.

Уситњавање хранљивих материја се врши помоћу зуба у усној шупљини; овде почиње варење угљених хидрата. У желуцу се одвија варење беланчевина уз помоћ јаких желудачних киселина. Затим се у танком цреву апсорбују све врсте хранљивих материја: беланчевине, угљени хидрати и масти. У танком цреву се мешају сокови из панкреаса, богати ензимима за варење, са излученим секретом жучи из јетре, која помаже варење масти.

У дебелом цреву се одвија апсорпција воде и минерала, а уз помоћ цревних бактерија врши се синтеза витамина.

Респираторни систем

Катаболички процеси у нашем организму ослобађају угљендиоксид, а за њихово несметано функционисање неопходан је кисеоник. Снабдевање организма кисеоником и ослобађање од угљендиоксида врши се помоћу плућа. У опуштеном стању удишемо ваздух око 16 пута у минути, при чему сваки пут разменимо око пола литре ваздуха. Веома озбиљна болест плућа је рак, а пушење у великој мери повећава ризик за развој ове болести.

Циркулаторни систем

Наша тела су прекривена мрежом крвних судова коју чине два крвотока. Велики крвоток (или системски) снабдева наш организам оксидованом крвљу и преузима угљендиоксид створен у процесу метаболизма. Мали крвоток или плућна циркулација преноси крв богату угљендиоксидом из срца у плућа, где се из крви ослобађа угљендиоксид и апсорбује кисеоник. Крв обогаћену кисеоником мали крвоток преноси до срца. Контракцијама срца крв се пумпа у крвне судове. Здравље срца и крвних судова можемо одржати редовним вежбањем, здравом, немасном исхраном и избегавањем пушења.

Нервни систем

Нервни систем је заједно са ендокриним системом одговоран за координисано, регулисано финкционисање нашег тела. Централни нервни систем чине кичмена мождина и мозак, док се периферни нервни систем састоји од нерава који у форми електронских сигнала преносе информације између централног нервног система и периферних органа. Из мозга полази 12 пари можданих (или кранијалних), а са кичмене мождине 31 пар кичмених нерава.

Систем за излучивање

Непотребне и штетне материје из организма уклањају бубрези. Они производе око 1,5 литара урина дневно. Урин се складишти у мокраћној бешици, а она се празни помоћу мокраћног канала.

Уобичајена болест уринарног система је упала бубрежне карлице; тада се може открити присустве беланчевина у урину. Такође, честа је појава и камен у бубрегу. У том случају може доћи до мањих механичких повреда, услед чега се јавља крв у урину.

Анимација

Лимфни систем

Лимфа је телесна течност која испуњава просторе између ткива. Настаје од крви осмозом кроз зидове капилара, а сакупља и продукте метаболизма. Лимфни судови одводе лимфу у главну вену крвотока, при чему лимфа пролази кроз лимфне жлезде, носећи у себи патогене елементе. У лимфним жлездама настају бела крвна зрнца, која се овде сусрећу са патогеним елементима из лимфе. Бела крвна зрнца имају веома важну улогу у функционисању имуног система.

Остали важни органи лимфног система су: грудна жлезда или тимус, слезина и крајници. Имају велику улогу у производњи белих крвних зрнаца и одржавању одбрамбеног система организма.

Полни органи

Полни органи су одговорни за репродукцију, стварају гамете. Током оплодње, ћелија сперме се сједини са женском јајном ћелијом, стварајући зигот, од кога се развија ембрион. Репродуктивну жлезду мушкарца чини пар тестиса који производе сперму. Сперма се складишти у семеној кесици или епидидимусу, а током ејакулације, врши се излучивање сперме, односно семена кроз мокраћни канал. За настанак семена одговорни су простата и парни орган, семена везикула.

Ендокрини систем

Хормоне производе жлезде ендокриног система. Тако, на пример, надбубрежна жлезда лучи адреналин, панкреас синтетише инсулин, а надбубрежна жлезда тироксин.

Центар ендокриног система чини систем жлезда хипофиза-хипоталамус. Хипоталамус производи хормоне који регулишу рад хипофизе, а она лучењем хормона регулише рад осталих ендокриних жлезда, као што су штитна жлезда, надбубрежна жлезда и репродуктивне жлезде. Функцију панкреаса не регулише систем хипофиза-хипоталамус.

Делови тела

Нарација

Кожа је највећи орган људског тела: површина коже одраслог човека износи 1,5 квадратних метара, а тежина (укључујући и слој масти испод коже) у просеку износи 12 килограма. Штити тело од механичких повреда, ултравиолетног зрачења, патогених организама, а кератински слој коже спречава губитак течности. Има важну улогу у регулисању топлоте тела. Кожа је наш највећи сензорни орган; њени бројни рецептори примају утицаје топлоте, хладноће и механичких утицаја.

Мишићи су главни органи кретања. Људски организам садржи око 350 скелетних мишића који чине 50% телесне масе. Разликујемо дугачке, кратке, плочасте и кружне мишиће. Мишићи су тетивама спојени за кости.

Скелет одрасле особе се састоји од 206 костију. Кости су истовремено тврде и флексибилне, како би могле поднети велико оптерећење. Метаболизам костију је веома спор, а због тога и њихово лечење. За опоравак сломљене кости неопходно је најмање шест недеља. За превенцију остеопорозе потребно је обезбедити одговарајућу дневну количину калцијума. (У случају адолесцената, она износи 1500 милиграма.)

Систем за варење је одговоран за варење и апсорпцију хранљивих састојака.

Уситњавање хранљивих материја се врши помоћу зуба у усној шупљини; овде почиње варење угљених хидрата. У желуцу се одвија варење беланчевина уз помоћ јаких желудачних киселина. Затим се у танком цреву апсорбују све врсте хранљивих материја: беланчевине, угљени хидрати и масти. У танком цреву се мешају сокови из панкреаса, богати ензимима за варење, са излученим секретом жучи из јетре, која помаже варење масти.

У дебелом цреву се одвија апсорпција воде и минарала, а уз помоћ цревних бактерија врши се синтеза витамина.

Катаболички процеси у нашем организму ослобађају угљендиоксид, а за њихово несметано функционисање неопходан је кисеоник. Снабдевање организма кисеоником и ослобађање од угљендиоксида врши се помоћу плућа. У опуштеном стању удишемо ваздух око 16 пута у минути, при чему сваки пут разменимо око пола литре ваздуха. Веома озбиљна болест плућа је рак, а пушење у великој мери повећава ризик за развој ове болести.

Наша тела су прекривена мрежом крвних судова коју чине два крвотока. Велики крвоток (или системски) снабдева наш организам оксидованом крвљу и преузима угљендиоксид створен у процесу метаболизма. Мали крвоток или плућна циркулација преноси крв богату угљендиоксидом из срца у плућа, где се из крви ослобађа угљендиоксид и апсорбује кисеоник. Крв обогаћену кисеоником, мали крвоток преноси до срца. Контракцијама срца крв се пумпа у крвне судове. Здравље срца и крвних судова можемо одржати редовним вежбањем, здравом, немасном исхраном и избегавањем пушења.

Непотребне и штетне материје из организма уклањају бубрези. Они производе око 1,5 литара урина дневно. Урин се складишти у мокраћној бешици, а она се празни помоћу мокраћног канала.

Уобичајена болест уринарног система је упала бубрежне карлице; тада се може открити присустве беланчевина у урину. Такође, честа је појава и камен у бубрегу. У том случају може доћи до мањих механичких повреда, услед чега се јавља крв у урину.

Нервни систем је заједно са ендокриним системом одговоран за координисано, регулисано финкционисање нашег тела. Централни нервни систем чине кичмена мождина и мозак, док се периферни нервни систем састоји од нерава који у форми електронских сигнала преносе информације између централног нервног система и периферних органа. Из мозга полази 12 пари можданих (или кранијалних), а са кичмене мождине 31 пар кичмених нерава.

Хормоне производе жлезде ендокриног система. Тако, на пример, надбубрежна жлезда лучи адреналин, панкреас синтетише инсулин, а надбубрежна жлезда тироксин.

Центар ендокриног система чини систем жлезда хипофиза-хипоталамус. Хипоталамус производи хормоне који регулишу рад хипофизе, а она лучењем хормона регулише рад осталих ендокриних жлезда, као што су штитна жлезда, надбубрежна жлезда и репродуктивне жлезде. Функцију панкреаса не регулише систем хипофиза-хипоталамус.

Лимфа је телесна течност која испуњава просторе између ткива. Настаје од крви осмозом кроз зидове капилара, а сакупља и продукте метаболизма. Лимфни судови одводе лимфу у главну вену крвотока, при чему лимфа пролази кроз лимфне жлезде, носећи у себи патогене елементе. У лимфним жлездама настају бела крвна зрнца, која се овде сусрећу са патогеним елементима из лимфе. Бела крвна зрнца имају веома важну улогу у функционисању имуног система.

Остали важни органи лимфног система су: грудна жлезда или тимус, слезина и крајници. Имају велику улогу у производњи белих крвних зрнаца и одржавању одбрамбеног система организма.

Репродуктивни органи имају улогу у продужењу врсте, они производе полне ћелије. Током оплодње, ћелија сперме се сједини са женском јајном ћелијом, стварајући зигот, од кога се развија ембрион. Репродуктивну жлезду мушкарца чини пар тестиса који производе сперму. Сперма се складишти у семеној кесици или епидидимусу, а током ејакулације, врши се излучивање сперме, односно семена кроз мокраћни канал. За настанак семена, одговорни су простата и парни орган, семена везикула.

Повезани додаци

Људско тело (женско)

Анимација нам приказује главне системе људског тела.

Крвни систем

Велики крвоток разводи крв богату кисеоником по читавом организму, док мали одводи...

Људски скелет

Скелет је наша унутрашња конструкција, на коју пријањају попречно-пругасти мишићи.

Људски мишићи

Попречно-пругасти мишићи су активни део мишићног система: пријањају на кости, и померају их.

Грађа танког црева

Најдужи део нашег цревног тракта, место где се одвија варење и апсорбција хранљивих...

Нервни систем

Централни нервни систем се састоји од мозга и кичмене мождине, а периферни нервни систем...

Лимфни систем

Лимфни судови воде лимфу у крв, а лимфни чворови су важни делови имунолошког система.

Од чега се састоји људско тело?

Ова сцена приказује основне компоненте људског тела.

Чулни органи

Чулни органи примају сигнале околине или тела и преносе их до мозга у форми нервних импулса.

Упознавање делова тела

Упознавање делова тела преко анатомије мушког модела.

Гамети

Спајањем гамета настаје прва ћелија потомка.

Женски репродуктивни систем (средњи степен)

Репродуктивни систем чине органи за размножавање.

Људски мозак

Главни делови мозга су мождано стабло, међумозак, велики мозак и мали мозак.

Анатомија дебелог црева

У дигестивном систему следи после танког црева, ту се абсорбирају вода, дијететски...

Анатомија мишића

Анимација нам приказује фину структуру и функционисање мишића, све до молекуларног нивоа.

Делови људског мозга

Главни делови мозга су мождано стабло, мали мозак, међумозак и велики мозак који се дели...

Лобања и кичма

Лобања и кичма штите два главна дела централног нервног система, мозак и кичмену мождину.

Око

Један од наших најважнијих чулних органа. Под утицајем светлости његови рецептори...

Грудни кош

Ребра, грудна кост и кичмени стуб обликују груднога коша, у коме се налазе срце и плућа.

Срце

Централна пумпа кардиоваскуларног система, која се стеже и опушта више милијарди пута...

Слојеви коже

Кожа је омотач нашег тела, три главна слоја су покожица, крзно и кожне жлезде.

Предње црево

Храна из устију, после гутања доспева у желудац, који је задња станица предњег црева.

Кости надлактице

Кости горњих екстремитета граде рамени појас и скелет саме надлактице.

Еволуција мозга кичмењака

Током еволуције се мењала релативна развијеност одређених подручја мозга.

Кости доњег уда

Кости доњег уда граде појас и скелет саме ноге.

Систем за излучивање

Систем за излучивање омогућава уклањање штетних и непотребних материја из организма.

Коштане везе

Наше кости се везују на четири начина: зглобом, хрскавицом, шавом или срастањем.

Анатомија и функција јетре

Јетра је витални орган који има важну улогу у варењу масти, детоксикацији и метаболизму.

Анатомија кичмене мождине

Кичмена мождина је део централног нервног система, налази се у кичменом каналу, од ње...

Уво и механизам слуха

Уши региструју звучне таласе и претварају их у електричне сигнале, који се шаљу у мозак.

Делови људског тела

Анимација нам приказује делове главе, трупа и удова.

Врсте зглобова

Зглобове можемо груписати и на основу правца еиховог кретања.

Дубока венска тромбоза и плућна емболија

Ако угрушак крви настао у дубоким венама доњих екстремитета доспе до плућа, може изазвати...

Рефлекс колена

Рефлекс колена потиче из кичмене мождине, а реакција је на истезање испружача.

Хомо еректус

"Усправан човек" је већ израђивао алате и користио ватру.

Мишићи надлактице

Померање горњег уда врше прегибни и испружни мишићи.

Женски репродуктивни систем (основни степен)

Репродуктивни систем чине органи за размножавање.

Деформитети кичменог стуба

Сколиоза је бочно кривљење кичменог стуба изазван померањем пршљенова.

Срчани инфаркт

До инфаркта долази због закрчавања крвних судова. Један је од најчешћих узрока смрти.

Нивои биолошке организације

Ова анимација приказује организацију живог света од нивоа јединке до нивоа ћелије.

Мушки репродуктивни систем

Репродуктивни систем чине органи за размножавање.

Зглоб колена

Састоји се од бутне кости, цеванице и чашице.

Blood vessels

The three main types of blood vessels in the human body are the arteries, the veins, and...

Added to your cart.