Крчење шума

Крчење шума

Крчење шума негативно утиче на природну средину.

Географија

Ознаке

шума уништава, прашума, људска активност, zagađenje životne sredine, спаљивање, ерозија, klimatske promene, глобално загревање, штета по животну средину, еколошки проблеми, zaštita životne sredine, индустрија, пољопривреда, сточарство, биодиверзитет, контаминација, Амазонас, Африка, Индонезија, Земља, глобус, Околина, палмино уље, кафа, какао зрна, тропи, изумирање, изумро, друштво, Хуман геограпхи, географија, биологија

Повезани додаци

Питања

  • За колико би степени просечна температура Земље била нижа без ефекта стаклене баште?
  • Да ли је тачно да се као резултат ефекта стаклене баште повећава просечна температура Земље?
  • Да ли је тачно да је кисеоник гас стаклене баште?
  • Шта настаје процесом фотосинтезе?
  • Шта НИЈЕ потребно приликом фотосинтезе?
  • Који од наведених гасова НИЈЕ гас стаклене баште?
  • Шта је евапотранспирација?
  • Шта је ерозија тла?
  • Да ли је тачно да се уништавањем шума повећава ниво подземне воде?
  • Да ли је тачно да уништавање шума изазива смањење концентације соли површинских слојева тла?
  • Да ли је тачно да крчење шума изазива промене количине падавина?
  • На који начин крчење шума утиче на количину падавина одређеног региона?
  • Да ли је тачно да крчење шума доприноси повећању количине хранљивих материја у тлу.
  • Како утиче крчење шума на климу Земље?
  • Која је животиња доспела на ивицу истребљења због уништавања шума?
  • Каква је веза између хамбургера и крчења шума?
  • У чему се НЕ МОЖЕ наћи палмино уље које расте на месту искрчених шума?
  • Колико износи површина шума искрчених у последњих 25 година?
  • За чега се користи дрвна грађа добијена крчењем шума?
  • За чега се територија добијена крчењем шума НЕ КОРИСТИ?

Сцене

Крчење шума

Крчење шума је присутно на нашој планети од самог почетка људске цивилизације. У то време су шуме прекривале половину копнених површина. Крајем прве половине 20. века, шуме умерено континенталног појаса Европе, Азије и Северне Америке су углавном искрчене. Тада почиње у значајној мери истребљење тропских шума.

Рашчишћавање шума се врши помоћу механизације или паљењем. На тај начин ослобођене територије се користе за гајење усева, али ова активност није дуготрајна: после кратког времена земљиште постаје неплодно, а процес искорењивања шума се наставља.

Циљеви крчења шума

Постоји више разлога за крчење шума: дрвна грађа је главна производна сировина у неким гранама индустрије, као што су производња намештаја и папира. Међутим, много се чешће шуме крче због освајања простора за испашу животиња, а тиме за производњу меса и млека, као и за узгој биљака попут какаа, кафе и палминог уља. Палмино уље је важан састојак козметичких производа, а користи се и у производњи биодизела. Осим тога, присутно је и у прехрамбеним прерађевинама: маргарину, кексу и чоколади.

Последице крчења шума

Шуме су веома значајне и за то можемо навести неколико разлога. Имају кључну улогу у одржавању биолошке разноврсности, регулисању климе и заштити тла од ерозије.

Фотосинтеза, ефекат стаклене баште

Процесом фотосинтезе шуме користе угљен-диоксид из ваздуха и ослобађају кисеоник, чиме одржавају одговарајући састав атмосфере. Везивањем угљен-диоксида утичу на смањење ефекта стаклене баште, а тиме помажу у регулацији глобалних климатских услова. Крчењем шума повећава се ниво угљен-диоксида у атмосфери, а са њим и ефекат стаклене баште који утиче на загревање Земље.

Водена пара

Крчење шума на одређеној територији изазива и промену количине падавина. Значајан део падавина потиче од воде која испарава са површине листова дрвећа (транспирације). Услед крчења шума значајно се повећава инфилтрација воде у тло, а испаравање (евапорација) се смањује. Уништавањем шума смањује се присутност водене паре у ваздуху, услед чега количина падавина значајно опада, а климатско подручје постаје сушно.

Земљиште

Захваљујући кружном циклусу падавина и испаравања, ниво подземне воде у тропским шумама је константан. Након крчења шума, нестаје дрвеће које апсорбује воду од кише, повећава се упијање воде у тло, услед чега расте ниво подземне воде. Као последица испаравања подземне воде јавља се повећана концентрација соли у површинским слојевима тла, што узрокује уништавање вегетације. На тај начин се територија некадашње прашуме уништава. Ускоро остаје само неплодно земљиште, потпуно неупотребљиво за узгој биљака и испашу животиња.

Живи свет

У тропским шумама је веома изражена биолошка разноврсност. Међутим, уништавањем ових шума поједине врсте су на граници изумирања. До сада је нестало 90% популације орангутана.

Крчење шума на Земљи

Од деведесетих година прошлог века територија покривена шумама је смањена за три процента, или 130 милиона хектара, што одговара целој територији Јужноафричке Републике. Области угрожене крчењем шума су: подручје Амазона и прашуме Индонезије и Африке.

Анимација

Нарација

Крчење шума је присутно на нашој планети од самог почетка људске цивилизације. У то време су шуме прекривале половину копнених површина. Крајем прве половине 20. века, шуме умерено континенталног појаса Европе, Азије и Северне Америке су углавном искрчене. Тада почиње у значајној мери истребљење тропских шума.

Рашчишћавање шума се врши помоћу механизације или паљењем. На тај начин ослобођене територије се користе за гајење усева, али ова активност није дуготрајна: после кратког времена земљиште постаје неплодно, а процес искорењивања шума се наставља.

Постоји више разлога за крчење шума: дрвна грађа је главна производна сировина у неким гранама индустрије, као што су производња намештаја и папира. Међутим, много се чешће шуме крче због освајања простора за испашу животиња, а тиме за производњу меса и млека, као и за узгој биљака попут какаа, кафе и палминог уља. Палмино уље је важан састојак козметичких производа, а користи се и у производњи биодизела. Осим тога, присутно је и у прехрамбеним прерађевинама: маргарину, кексу и чоколади.

Шуме су веома значајне и за то можемо навести неколико разлога. Имају кључну улогу у одржавању биолошке разноврсности, регулисању климе и заштити тла од ерозије.

Фотосинтеза, ефекат стаклене баште

Процесом фотосинтезе шуме користе угљен-диоксд из ваздуха и ослобађају кисеоник, чиме одржавају одговарајући састав атмосфере. Везивањем угљен-диоксида утичу на смањење ефекта стаклене баште, а тиме помажу у регулацији глобалних климатских услова. Крчењем шума повећава се ниво угљен-диоксида у атмосфери, а са њим и ефекат стаклене баште који утиче на загревање Земље.

Водена пара

Крчење шума на одређеној територији изазива и промену количине падавина. Значајан део падавина потиче од воде која испарава са површине листова дрвећа (транспирације). Услед крчења шума значајно се повећава инфилтрација воде у тло, а испаравање (евапорација) се смањује. Уништавањем шума, смањује се присутност водене паре у ваздуху, услед чега количина падавина значајно опада, а климатско подручје постаје сушно.

Земљиште

Захваљујући кружном циклусу падавина и испаравања, ниво подземне воде у тропским шумама је константан. Након крчења шума нестаје дрвеће које апсорбује воду од кише, повећава се упијање воде у тло, услед чега расте ниво подземне воде. Као последица испаравања подземне воде јавља се повећана концентрација соли у површинским слојевима тла, што узрокује уништавање вегетације. На тај начин се територија некадашње прашуме уништава. Ускоро остаје само неплодно земљиште, потпуно неупотребљиво за узгој биљака и испашу животиња.

Живи свет

У тропским шумама је веома изражена биолошка разноврсност. Међутим уништавањем ових шума, поједине врсте су на граници изумирања. До сада је нестало 90% популације орангутана.

Од деведесетих година прошлог века територија покривена шумама је смањена за три процента, или 130 милиона хектара, што одговара целој територији Јужноафричке Републике. Области угрожене крчењем шума су: подручје Амазона и прашуме Индонезије и Африке.

Повезани додаци

Фотосинтеза

Биљке могу од неорганских материја (угљен-диоксида и воде) направити органски шећер.

Ефекат стаклене баште

Ефекат стаклене баште утиче на глобално загревање, а човек га, својим деловањем, повећава.

Нивои шума

Нивои разних типова шума могу бити различити.

Додо

Додо је изумрла врста птицa која је некада живела на острву Маурицијус. Постала је симбол...

Производња папира

Производња папира је позната више од две хиљаде година.

Загађење

Загађење је негативни ефекат људског деловања на природну околину.

Кружење угљеника

У процесу фотосинтезе угљеник се везује за органске материје, а приликом дисања се ослобађа.

Типови земљишта (профили)

Анимација приказује различите типове земљишта.

Кружење воде (средњи степен)

Вода на Земљи непрестано кружи кроз преоцес испаравања, кондензација, топљења и смрзавања.

Џиновска секвоја

Највећа жива бића на Земљи.

Scots pine

One of the most common tree of the pine family, native to Eurasia.

Загађење ваздуха

Анимација нам приказује главне изворе загађења ваздуха: пољопривреду, индустрију,...

Added to your cart.