Како рибе дишу?

Како рибе дишу?

Крвни судови у шкргама риба упијају кисеоник, а отпуштају угљен-диоксид.

Биологија

Ознаке

риба, дисање, клисура, размена гасова, Издисање, удисање, кисеоник, угљен-диоксид, оперкулум, капилар, животиња, Кичмењаци, биологија

Повезани додаци

Сцене

Покрети дисања

  • Удисање - Поклопац се подиже, стога притисак у шупљини шкрга опада и вода улази у уста. Мембрана је затворена, те вода не може да уђе у шупљину иза поклопца.
  • Издисање - Поклопац се спушта, стога притисак у шупљини расте. Мембрана се отвара, уста су затворена, те вода излази из шупљине иза поклопца.

Удисање:
- уста су затворена,
- поклопац се подиже,
- бранхиостегална мембрана се затвара.

Стога, притисак у шупљини шкрга опада и вода улази у њих кроз уста.

Издисај:
- уста су отворена,
- поклопац се спушта,
- бранхиостегална мембрана је отворена.

Стога, притисак се у шупљини шкрга повећава и вода излази из њих иза поклопца.

Покрети поклопца обезбеђују промену притиска који је неопходан за улазак и излазак воде. Синхронизовани покрети мембране и уста доводе до тога да се вода креће само у једном смеру.

Шкрге

  • шкрге - Дисајни орган рибе који упија кисеоник из воде. Садржи примарне ламеле, које држе секундарне ламеле; ова структура повећава дисајну површину рибе, што повећава успешност размене гасова.

Анатомија шкрга

  • шкржни лук - Крвни судови који снабдевају шкрге протичу овуда. Артерије, приказане плавом бојом, носе крв богату угљен-диоксидом из тела ка шкргама. Вене, приказане црвеном, носе крв богату кисеоником из шкрга ка телу.
  • листић шкрга
  • полумесечаста набрана површина - Садрже капиларе, у којима се садржај угљен-диоксида крви отпушта у воду, док се кисеоник упија из воде.
  • вода богата кисеоником - Улази у шупљину шкрга кроз уста.
  • вода богата угљен-диоксидом - Излази из шупљине шкгра иза поклопца шкрга.

Размена гасова

Крв у судовима шкрга и вода крећу се у супротним смеровима. Због тога крв делимично богата кисеоником наилази на воду са највећим садржајем кисеоника, из које упија додатни кисеоник.

Крв већ сиромашна кисеоником стога наилази на воду која је још увек богата кисеоником.

Ако би смерови тока крви и воде били исти, концентарција кисеоника у води и крви била би једнака у почетном делу суда и крв би носила много мање кисеоника. Наиме, вода са већ ниским садржајем кисеоника не би могла да пренесе више кисеоника до крви која је већ сиромашна кисеоником.

Принцип размене у супротном смеру је присутан у неколико виталних функција, попут производње урина и лимфе. Исти принцип користи се у терапији замене бубрежних функција.

Дисање

  • поклопац шкрга - Када се отвара, притисак у шупљини шкрга опада и вода улази у уста. Када се затвара, притисак у шупљини се повећава, због чега вода излази испод поклопца шкрга.
  • кожна творевина - Она служи као вентил. Омогућава да вода не улази у шупљину шкрга иза поклопца; може да улази само на уста.
  • уста - Уста се отварају током удисања: вода улази у шупљину на уста. Током издисаја, уста су затворена, стога, вода излази иза поклопаца шкрга.

Нарација

  • шкржни лук - Крвни судови који снабдевају шкрге протичу овуда. Артерије, приказане плавом бојом, носе крв богату угљен-диоксидом из тела ка шкргама. Вене, приказане црвеном, носе крв богату кисеоником из шкрга ка телу.
  • листић шкрга
  • полумесечаста набрана површина - Садрже капиларе, у којима се садржај угљен-диоксида крви отпушта у воду, док се кисеоник упија из воде.
  • вода богата кисеоником - Улази у шупљину шкрга кроз уста.
  • вода богата угљен-диоксидом - Излази из шупљине шкгра иза поклопца шкрга.
  • шкрге - Дисајни орган рибе који упија кисеоник из воде. Садржи примарне ламеле, које држе секундарне ламеле; ова структура повећава дисајну површину рибе, што повећава успешност размене гасова.
  • Удисање - Поклопац се подиже, стога притисак у шупљини шкрга опада и вода улази у уста. Мембрана је затворена, те вода не може да уђе у шупљину иза поклопца.
  • Издисање - Поклопац се спушта, стога притисак у шупљини расте. Мембрана се отвара, уста су затворена, те вода излази из шупљине иза поклопца.

Нарација

Током дисања риба отвара уста, мишићи спуштају под усне дупље, а шкржни поклопац се извија према споља. Тиме се повећава унутрашња запремина и смањује притисак воде у устима, те вода из спољашње средине улази у уста. Шкржни поклопац остаје затворен.

Током дисања уста се затварају, а мишићи подижу под усне дупље и гурају зидове шкржног поклопца. Тиме се смањује унутрашња запремина и повећава притисак воде у устима. Шкржни поклопац се отвара и вода се избацује преко површине шкрга у спољашњу средину.

Дакле, током удисаја уста су отворена, поклопац се затвара, док су током издисаја, уста затворена, поклопац се отвара и вода са кисеоником се усмерава преко шкрга.

Дисајни органи риба су шкрге. Оне се састоје од шкржног лука који садржи примарне ламеле. Примарне ламеле имају полумесечасто набрану површину, а ти набори се називају секундарне ламеле. Оне су снабдевене капиларима и представљају респираторну површину преко које се врши размена гасова.

Угљен-диоксид и кисеоник се крећу са места са већим притиском, на места са мањим притиском. Тако се врши размена гасова. Садржај (притисак) угљен-диоксида у води која облива шкрге је нижи од његовог притиска у крви. Зато крв отпушта угљен-диоксид и он прелази у воду која се налази око шкрга. Супротно се дешава са кисеоником. Садржај (притисак) кисеоника у води већи је од његовог притиска у крви, тако да он из воде у шкргама прелази у крв.

Принцип размене у супротном смеру игра значајну улогу у размени гасова. Крв и вода се крећу у супротним смеровима, те крв делимично богата кисеоником наилази на воду са највишим садржајем кисеоника из које упија додатни кисеоник. С друге стране, крв која је већ отпустила део свог угљен-диоксида наилази на воду са најмањим садржајем угљен-диоксида, којем предаје додатни угљен-диоксид.

Неке рибе, које живе у водама са ниским садржајем кисеоника, као додатни дисајни орган, користе кожу.

Повезани додаци

Респираторни систем

Респираторни систем је одговоран за размену кисеоника и угљен-диоксида у организму.

Шаран

Јестива слатководна риба.

Животни циклус кичмењака

Животни циклус кичмењака почиње производњом репродуктивне ћелије јединке и траје до...

Слатководне рибе

Слатководне рибе су често на нашем јеловнику.

Ајкуле

Добро познате рушљорибе су велика бела ајкула и ајкуле чекићаре.

Оклопњаче

Изумрле древне рибе, на предњем делу су имале "оклоп".

Последице пушења на плућима

Пушење веома штетно утиче на дисајне органе, између осталог може проузроковати хроничну...

Added to your cart.