Фотосинтеза (основни ниво)

Фотосинтеза (основни ниво)

Од неорганских материја (угљен-диоксида и воде) биљке могу да направе органски шећер.

Биологија

Ознаке

фотосинтеза, хлоропласт, solarna energija, производња кисеоника, катаболички процес, везивање угљен-диоксида, autotróf, фотосинтетски пигменти, лист, светло, циклус, сунчев сјај, атмосферски гасови, угљен-диоксид, вода, кисеоник, глукоза, стома, биљка, биологија, биохемија

Повезани додаци

Сцене

Принцип фотосинтезе

  • угљен-диоксид (CO₂) - Угљен-диоксид. Неоргански молекул од којег биљка производи органски молекул, шећер. Биљке су аутотрофни организми, што значи да од неорганских једињења могу да произведу органске. Хетеротрофни организми (животиње и гљиве) немају ту могућност.
  • кисеоник (O₂) - Настаје као споредни производ током процеса фотосинтезе. Кисеоник, потребан за живот хетеротрофних организама на Земљи, настаје фотосинтезом.
  • светлост - Њени делови су фотони. Енергију фотона биљке користе за стварање органског шећера из неорганског угљен-диоксида.
  • глукоза (C₆H₁₂O₆) - Глукоза (декстроза, грожђани шећер). Биљке је производе уз помоћ угљен-диоксида и енергије светлости.
  • вода (H₂O) - Биљка воду црпи из тла. За време фотосинтезе молекули воде се разлажу на кисеоник, протоне (H⁺) и електроне (e⁻).

Структура листа

  • проводни снопић: ксилем - Проводи воду и минералне соли. За време фотосинтезе молекули воде се разлажу на кисеоник, протоне (H⁺) и електроне (e⁻).
  • проводни снопић: флоем - Проводи органске материје отопљене у води. Угљене хидрате који настају у поступку фотосинтезе транспортује у остале делове биљке.
  • стома - Кроз ове отворе угљен-диоксид неопходан за фотосинтезу улази у лист, а овим процесом настао кисеоник кроз исте отворе излази. Кроз њих се врши и испаравање воде, стога их биљка, да би спречила исушивање, може затворити.
  • асимилацијско ткиво - Ћелије овог ткива садрже велику количину хлоропласта у којима се одвија фотосинтеза. Горњи слој ткива је грађен од уздужних ћелија у облику стубића, док доњи део чине ћелије сунђерасте структуре.
  • епидермис - Састоји се од једног слоја ћелија. У овом слоју само ћелије затварачице стома садрже хлоропласт, остале ћелије овог ткива су без хлоропласта. Овај слој штити биљку и - преко ћелија затварачица - одржава везу биљке са околином.

Фотосинтеза

  • проводни снопић: ксилем - Проводи воду и минералне соли. За време фотосинтезе молекули воде се разлажу на кисеоник, протоне (H⁺) и електроне (e⁻).
  • проводни снопић: флоем - Проводи органске материје отопљене у води. Угљене хидрате који настају у поступку фотосинтезе транспортује у остале делове биљке.
  • стома - Кроз ове отворе угљен-диоксид неопходан за фотосинтезу улази у лист, а овим процесом настао кисеони кроз исте отворе излази. Кроз њих се врши и испаравање воде, стога их биљка, да би спречила исушивање, може затворити.
  • ћелија асимилацијског ткива - Садржи велики број хлоропласта у којима се одвија процес фотосинтезе.
  • угљен диоксид (CO₂) - Угљен-диоксид. Неоргански молекул од којег биљка производи органски молекул, шећер. Биљке су аутотрофни организми, што значи да од неорганских једињења могу произвести органске. Хетеротрофни организми (животиње и гљиве) немају ту могућност.
  • кисеоник (O₂) - Настаје као споредни производ током процеса фотосинтезе. Кисеоник потребан за живот хетеротрофних организама на Земљи, настаје фотосинтезом.
  • светло - Њени делови су фотони. Енергију фотона биљке користе за стварање органског шећера из неорганског угљен-диоксида.
  • глукоза (C₆H₁₂O₆) - Глукоза (декстроза, грожђани шећер). Биљке је производе уз помоћ угљен-диоксида и енергије светлости.
  • вода (H₂O) - Биљка воду црпи из тла. За време фотосинтезе молекули воде се разлажу на кисеоник, протоне (H⁺) и електроне (e⁻).

Ћелија

  • Голџијев апарат - Има важну улогу у сазревању протеина.
  • ендоплазматични ретикулум - Сложен систем мембрана у унутрашњости ћелије. Има улогу синтези и сазревању протеина, синтези липида и разградњи неких метерија.
  • везикула - Материје се унутар ћелија транспортују у мембранским мехурићима. Посебну групу мембранских мехурића чине лизозоми у којима се одвија варење неопходних и разлагање сувишних материја.
  • цитоплазма
  • вакуола - Мехурић у цитоплазми ћелије испуњен ћелијским соком. Служи за регулацију унутрашњег притиска ћелије (тургора), складиштење минерала и разлагање непотребних материја.
  • хлоропласт - У овом делу се одвија фотосинтеза: биљка, уз помоћ светлосне енергије из угљен-диоксида производи шећер.
  • ћелијски зид - Састоји се од целулозе. Служи као заштита ћелије, одржава њен облик и учвршћује биљно ткиво.
  • једро - Садржи хроматинску материју која се састоји од комбинације ДНК и протеина. Ћелије животиња, биљака и гљива су еукариоти, што значи да садрже ћелијско језгро. Прокариотске ћелије (бактерије) немају ћелијско језгро, њихове ДНК се налазе у цитоплазми.
  • ћелијска мембрана - Мембрана од липида, обмотана око ћелије.
  • цитоскелет - Има важну улогу у смештању и кретању везикула и органела, обезбеђује структуру и облик животињских ћелија које немају зид.
  • митохондрија - Извор енергије ћелије: производи АТП разградњом органских молекула. АТП је централни извор енергије ћелије.

Нарација

  • угљен-диоксид (CO₂) - Угљен-диоксид. Неоргански молекул од којег биљка производи органски молекул, шећер. Биљке су аутотрофни организми, што значи да од неорганских једињења могу да произведу органске. Хетеротрофни организми (животиње и гљиве) немају ту могућност.
  • кисеоник (O₂) - Настаје као споредни производ током процеса фотосинтезе. Кисеоник, потребан за живот хетеротрофних организама на Земљи, настаје фотосинтезом.
  • светлост - Њени делови су фотони. Енергију фотона биљке користе за стварање органског шећера из неорганског угљен-диоксида.
  • глукоза (C₆H₁₂O₆) - Глукоза (декстроза, грожђани шећер). Биљке је производе уз помоћ угљен-диоксида и енергије светлости.
  • вода (H₂O) - Биљка воду црпи из тла. За време фотосинтезе молекули воде се разлажу на кисеоник, протоне (H⁺) и електроне (e⁻).
  • проводни снопић: ксилем - Проводи воду и минералне соли. За време фотосинтезе молекули воде се разлажу на кисеоник, протоне (H⁺) и електроне (e⁻).
  • проводни снопић: флоем - Проводи органске материје отопљене у води. Угљене хидрате који настају у поступку фотосинтезе транспортује у остале делове биљке.
  • стома - Кроз ове отворе угљен-диоксид неопходан за фотосинтезу улази у лист, а овим процесом настао кисеоник кроз исте отворе излази. Кроз њих се врши и испаравање воде, стога их биљка, да би спречила исушивање, може затворити.
  • асимилацијско ткиво - Ћелије овог ткива садрже велику количину хлоропласта у којима се одвија фотосинтеза. Горњи слој ткива је грађен од уздужних ћелија у облику стубића, док доњи део чине ћелије сунђерасте структуре.
  • епидермис - Састоји се од једног слоја ћелија. У овом слоју само ћелије затварачице стома садрже хлоропласт, остале ћелије овог ткива су без хлоропласта. Овај слој штити биљку и - преко ћелија затварачица - одржава везу биљке са околином.
  • проводни снопић: ксилем - Проводи воду и минералне соли. За време фотосинтезе молекули воде се разлажу на кисеоник, протоне (H⁺) и електроне (e⁻).
  • проводни снопић: флоем - Проводи органске материје отопљене у води. Угљене хидрате који настају у поступку фотосинтезе транспортује у остале делове биљке.
  • стома - Кроз ове отворе угљен-диоксид неопходан за фотосинтезу улази у лист, а овим процесом настао кисеони кроз исте отворе излази. Кроз њих се врши и испаравање воде, стога их биљка, да би спречила исушивање, може затворити.
  • ћелија асимилацијског ткива - Садржи велики број хлоропласта у којима се одвија процес фотосинтезе.
  • угљен диоксид (CO₂) - Угљен-диоксид. Неоргански молекул од којег биљка производи органски молекул, шећер. Биљке су аутотрофни организми, што значи да од неорганских једињења могу произвести органске. Хетеротрофни организми (животиње и гљиве) немају ту могућност.
  • кисеоник (O₂) - Настаје као споредни производ током процеса фотосинтезе. Кисеоник потребан за живот хетеротрофних организама на Земљи, настаје фотосинтезом.
  • светло - Њени делови су фотони. Енергију фотона биљке користе за стварање органског шећера из неорганског угљен-диоксида.
  • глукоза (C₆H₁₂O₆) - Глукоза (декстроза, грожђани шећер). Биљке је производе уз помоћ угљен-диоксида и енергије светлости.
  • вода (H₂O) - Биљка воду црпи из тла. За време фотосинтезе молекули воде се разлажу на кисеоник, протоне (H⁺) и електроне (e⁻).

Нарација

Током фотосинтезе биљке помоћу светлости стварају органске материје (шећере - глукозу) из неорганских материја (угљен-диоксида и воде). У овом процесу се ствара кисеоник. Зелене биљке на тај начин утичу на састав атмосфере јер троше угљен-диоксид и отпуштају кисеоник.

Фотосинтеза се одвија у хлоропластима, који се налазе у ћелијама зелених делова биљака, односно у листовима, и зељастим стаблима. Управо су хлоропласти ти који дају зелену боју биљкама јер садрже зелени пигмент.

Угљен-диоксид неопходан за фотосинтезу улази у листове биљака преко стома. Вода се од корена до листова преноси ксилемом који се налази у проводним снопићима. Шећер који се у процесу фотосинтезе ствара у зеленим деловима биљке, у остале делове се преноси флоемом који се такође налази у проводним снопићима. Кисеоник се у атмосферу ослобађа преко стома.

Биљке су аутотрофни организми, односно способне су за претварање неорганских материја (угљен-диоксида и воде) у органске материје (шећере). Стога биљке у ланцу исхране спадају у произвођаче. Да би себи обезбедели органске материје, животиње користе готове органске материје, биљоједи се хране биљкама, док се месоједи хране другим животињама. Биљоједи и месоједи због тога нису произвођачи, већ потрошачи.

Повезани додаци

Клорофил

Хлорофил је зелени пигмент у биљкама, где је као сакупљач светлости одговоран је за...

Ефекат стаклене баште

Ефекат стаклене баште утиче на глобално загревање, а човек га, својим деловањем, повећава.

Вода (H₂O)

Стабилно једињење водоника и кисеоника, неопходно за живот. У природи се појављује у сва...

Кружење кисеоника

Кисеоник, који је за већину живих бића неопходан за живот, је у непрестаном кружењу на Земљи.

Пролећне луковичасте биљке

Упознаћемо лалу, нарциса, висибабу и њихову анатомију.

Процеси транспорта

Анимација нам приказује пасивне и активне процесе транспорта који се одвијају кроз...

Дивљи кестен

Анимација нам приказује промене дивљег кестена током годишњих доба.

АТП, АДП

Аденозин трифосфат (АТП) је у стању да ускладишти и транспортује енергију унутар ћелија.

Животињска и биљна ћелија, органеле

У еукариотским ћелијама се налазе бројне органеле.

Цвет

Анимација нам приказује структуру типичног цвета.

Кисеоник (O₂) (средњи степен)

Најраспрострањенији елемент на Земљи, неопходан за живот.

Угљен-диоксид (CO) (средњи степен)

Гас без боје и мириса, тежи од ваздуха. Потребан за фотосинтезу биљака.

Алфа-Ђглукоза (C₆H₁₂O₆)

Један од просторних изомера глукозе, тачније Ђглукозе.

Added to your cart.