Ефекат стаклене баште

Ефекат стаклене баште

Ефекат стаклене баште утиче на глобално загревање, а човек га, својим деловањем, повећава.

Географија

Ознаке

Ефекат стаклене баште, глобално загревање, klimatske promene, опустошивање, повећање висине нивоа мора, апсорпција топлоте, Рефлексија, улазно зрачење, емисија зрачења, атмосферски гасови, стакленика, угљен-диоксид, метан, азот-оксид, водена пара, пољопривреда, индустрија, саобраћај, људска активност, атмосфера, ваздух, Земља, Ниво мора, Сунце, облак, poravnanje, губљење, глечер, друштво, Свет око нас, географија

Повезани додаци

Сцене

Стаклена башта

Већи део краткоталасног Сунчевог зрачења пролази кроз Земљину атмосферу и тиме загрева површину наше планете. Загрејана површина Земље емитује ултрадугачке топлотне зраке које атмосфера апсорбује. На тај начин се значајан део топлоте задржава у саставним деловима ваздушног омотача: воденој пари и гасовима стаклене баште. Феномен задржавања топлоте у атмосфери се назива ефекат стаклене баште.

Назив ове појаве потиче од процеса загревања ваздуха у пољопривредним стакленицима и пластеницима у којима се одиграва сличан процес. У овом случају стаклена површина или пластична фолија имају улогу гасова стаклене баште.

Без природне појаве ефекта стаклене баште просечна температура на Земљи била би 35°C нижа од данашње, што значи да би наша планета била прекривена ледом, а на њој би владала температура од -20 °C. Просечна температура Земље расте упоредо са повећањем количине гасова стаклене баште.

Већина гасова одговорних за ефекат стаклене баште, као што су водена пара, угљен-диоксид, метан и динитроген-оксид су природни састојци ваздуха. Међутим, у протеклих 100 година се појавио велики број гасова који у нормалним условима не припадају атмосфери, или се њихова концентрација повећала. Сви ови гасови утичу на раст ефекта стаклене баште, што доводи до већег загревања атмосфере.

Последица климатских промена и глобалног загревања је и отапање леденог покривача и глечера на половима, као и повећање нивоа воде у морима и океанима, што угражава опстанак многих приобалних градова. Број олуја и урагана се драстично повећава, временске прилике постају непредвидиве, шире се пустињска подручја, све су чешћи шумски пожари, а угрожен је и опстанак многих животињских врста.

Услед загревања Земље, интензивно се отапају површине прекривене сталним ледом, што изазива ослобађање метана у атмосферу. Метан је по својим особинама јачи гас стаклене баште од угљен-диоксида, што значи да упија и више толпотног зрачења. Метан који се налази у пермафрост површинама је акумулиран током последњег периода смрзавања. Топљењем пермафрост подручја, ослобађа се и метан-хидрат и доспева у атмосферу. Експлозија изазвана притиском ослобођеног гаса, на појединим местима избацује велику количину земље стварајући кратере у тлу. Осим са копнених подручја, велика количина метана се ослобађа и из слојева замрзнутог дна мора у поларним крајевима.

Повећавањем количине метана у атмосфери убрзава се процес глобалног загревања наше планете.

Дефиниције:

Улазно зрачење: Електромагнетно Сунчево зрачење које допире до површине Земље, претварајући се у топлотну енергију. На тај начин доприноси загревању тла, а индиректно и ваздуха.

Рефлексија: Електромагнетно Сунчево зрачење које се враћа у честице водене паре, кристала леда или загађења у међупланетарном простору, а чије су честице веће од таласне дужине зрачења.

Апсорпција топлоте: Део улазног Сунчевог зрачења апсорбују елементи атмосфере изазивајући веома мали степен загревања ваздуха. Озон упија ултраљубичаста, а водена пара и угљен-диоксид инфрацрвена зрачења.

Емисија зрачења: Површина Земље, загрејана под утицајем Сунчевог зрачења емитује ултрадугачке зраке чиме преноси топлоту у ваздух.

Гасови стаклене баште: Гасови који имају највећу улогу у стварању ефекта стаклене баште: угљен-диоксид, метан, азотни оксиди, фреони и озон, који се налази у тропосфери.

Земљина атмосфера

Природни процес

Појачан утицај друштва

Топљење леденог покривача

Анимација

Нарација

Сунце у правцу Земље емитује таласе кратке таласне дужине и велике енергије. Мали део овог електромагнетног зрачења атмосфера рефлектује назад у свемир, а већи део пролази кроз ваздушни слој и доспева на Земљу.

По доласку на површину Земље, део Сунчевих зрака се одбија о њу и враћа се назад, док се остатак апсорбује. На тај начин се Земља загрева и зрачи толплоту у атмосферу. Ово нискоенергетско топлотно зрачење се састоји од дугачких таласа који загревају ваздух. Топлоту која Земља емитује у великој мери задржавају гасови стаклене баште који се налазе у атмосфери, што значи да они ове зраке прво апсорбују, а затим их поново зраче назад на Земљу. Тако топлота остаје заробљена у атмосферском слоју.

Ова појава подсећа на сличан процес загревања ваздуха у пољопривредним стакленицима и пластеницима у којима стаклена површина или пластична фолија имају идентичну улогу као и гасови стаклене баште. Земља апсорбује Сунчеве зраке који пролазе кроз стаклену површину, а затим их у виду топлоте емитује назад. Стакло ову топлоту не пропушта, те она остаје заробљена унутар стакленика значајно повећавајући температуру ваздуха у њему. Без ефекта стаклене баште средња температура на Земљи била би за 35°C нижа од данашње.

Већина гасова одговорних за ефекат стаклене баште, као што су водена пара, угљен-диоксид, метан и динитроген-оксид су природни састојци ваздуха. Међутим, у протеклих 100 година се појавио велики број гасова који у нормалним условима не припадају атмосфери, или се њихова концентрација повећала. Сви ови гасови утичу на раст ефекта стаклене баште, што доводи до већег загревања атмосфере.

Сагоревањем нафте, гаса и угља ствара се велика количина угљен-диоксида. На стварање овог гаса такође утиче и рад електрана, индустријске делатности, као и развој саобраћаја. Важан фактор у порасту количине угљен-диоксида је и уништавање шума, јер вегетација апсорбује угљен-диоксид.

Неприродни гасови настају претежно током индустријских активности у облику растварача, материјала за стварање пене, одмашћивање или изолиацију. Метан се јавља као резултат процеса распадања, углавном у пољопривредним делатностима, као што су производња пиринча и сточарство. Такође, метан се ствара и у процесима прераде отпадака и третмана отпадних вода. Оксиди азота настају приликом распадања материјала који садрже азот, што се дешава, на пример, приликом употребе вештачког ђубрива.

Поједини научници оспоравају идеју да су промене климе и глобално загревање тесно повезани са повећањем концентрације гасова стаклене баште. По њиховом мишљењу, промена климе је природни процес.

Последица климатских промена и глобалног загревања је и отапање леденог покривача и глечера на половима, као и повећање нивоа воде у морима и океанима, што угражава опстанак многих приобалних градова. Број олуја и урагана се драстично повећава, временске прилике постају непредвидиве, шире се пустињска подручја, све су чешћи шумски пожари, а угрожен је и опстанак многих животињских врста.

Повезани додаци

Ледник (средњи степен)

Ледник је покретна ледена маса, ледена река, која се полако али непрестано помера.

Загађење ваздуха

Анимација нам приказује главне изворе загађења ваздуха: пољопривреду, индустрију,...

Рад нафтне пумпе

Машина, која врши испумпавање сирове нафте на површину.

Нафтна платформа

У средини челичне конструкције дуга цев допире све до дна мора, у нафтоносни слој.

Циклон и антициклон у умереној клими

Циклон је подручје сниженог притиска у атмосфери, која се може раширити на више хиљада...

Пасивна кућа

У пасивној кући је могуће обезбедити уобичајену климу без употребе традиционалних грејних...

Вруће тачке

Вруће тачке су места на земљиној кори, где магма често долази на површину.

Загађење

Загађење је негативни ефекат људског деловања на природну околину.

Фотосинтеза (основни ниво)

Од неорганских материја (угљен-диоксида и воде) биљке могу да направе органски шећер.

Производња цемента

Представићемо вам процес производње цемента од експлоатације сировина до његове употребе.

Крчење шума

Крчење шума негативно утиче на природну средину.

Сунчев пут изнад главних паралела Земље

Привидно кретање Сунца је последица ротације Земље око своје осе.

Вулканска активност

Током вулканскe активности магма из Земљине коре избија на површину Земље.

Топли и хладни атмосферски фронт

Када се сретне хладни и топли ваздух, настаје топли или хладни атмосферски фронт.

Загађење вода

Главни извори загађења вода су насељена места, индустрија и пољопривреда.

Тропски циклони

Циклони су ваздушни вртлози пречника од више стотина километара, у којима се стварају...

Структура Земље (средњи степен)

Унутрашњост Земље се састоји од више сферичних слојева.

Промена годишњих доба (средњи степен)

Годишња доба се смењују због нагиба Земљине осе, услед чега се током године мења угао под...

Породична кућа без испуштања угљен диоксида

Приликом пројектовања и изградње модерних породичних кућа можемо много тога учинити за...

Формирање и рад стратовулкана

Стратовулкан се састоји од великог броја слојева очврсле лаве, дробљеног камена и...

Еколошки аутомобили

Комбинацијом бензинског и електричног погона аутомобила може се смањити емисија штетних...

Загађење земљишта

Анимација нам приказује главне изворе загађења тла.

Станица за пречишћавање отпадних вода

Пречишћене отпадне воде се могу користити у пољопривреди и индустрији.

Географске занимљивости - друштвена географија

Анимација приказује многе интересатне чињенице из области друштвене географије.

Icebergs

Icebergs are blocks of frozen freshwater floating in the sea.

Озонски слој

Озонски омотач апсорбује Сунчеву светлост високих фреквенција (ултраљубичасто зрачење)...

Озон (O₃)

Озон је алотропска модификација кисеоника, који се састоји од три атома кисика.

Фотосинтеза

Биљке могу од неорганских материја (угљен-диоксида и воде) направити органски шећер.

Added to your cart.