Азотаста киселина (HNO₂)

Азотаста киселина (HNO₂)

Оксокиселина азота. Безбојна, непостојана, средње јака киселина оштрог мириса, која постоји само у воденом раствору.

Хемија

Ознаке

азот киселина, киселина, оксоацид, смањење ефекта, оксидација, azotna kiselina, лабилан, нитирити, неорганска хемија, хемија

Повезани додаци

Сцене

Модел куглица-штапић

Азотаста киселина HNO₂

Подаци

Моларна маса: 47,01 g/mol

Својства

Азотаста киселина једино се јавља у воденом раствору. Када се загреје, разлаже се на азотну киселину, воду и азот-оксид. То је киселина средње јачине и јак оксиданс, али може да делује и као редукциони агенс у одређеним реакцијама.

Под одговарајућим условима (нпр., у присуству сумпор-диоксида) разлаже се на азот-оксид и азотсубоксид. Његове соли се зову нитрити. Ова једињења су токсична, јер могу да мењају структуру хемоглобина.

Настанак и производња

Азотаста киселина настаје када се азот триоксид раствори у води. Нитрити настају разлагањем нитрата помоћу угљеника, гвожђа или уља.

Употреба

Азотаста киселина користи се за производњу азо-боја и лекова. У аналитичкој хемији, титрација означава реакцију азотасте киселине са калијевим перманганатима.

Калотни модел

Нарација

Повезани додаци

Азотна киселина (HNO₃)

Оксокиселина азота. Безбојна киселина оштрог мириса, jaк оксиданс.

Нитрат јон (NO₃⁻)

Најважнији извор азота за биљке.

Азот-моноксид (NO)

Безбојни гас, тежи од ваздуха, интермедијер у производњи азотне киселине.

Сумпораста киселина (H₂SO₃)

Безбојна киселина средње јачине, позната само у воденом раствору.

Сумпорна киселина (H₂SO₄)

Безбојна уљана течност, са моћним оксидацијским дејством. Најважнији производ базичне...

Угљена киселина (H₂CO₃)

Течност без боје и мириса, настаје када се угљен-диоксид раствори у води.

Азот (N₂) (средњи степен)

Инертан гас без мириса и боје, чини 78,1 процената ваздуха.

Added to your cart.