Аја Софија (Истанбул)

Аја Софија (Истанбул)

Црква "Свете Мудрости", један од најпознатијих музеја на свету, била је религијски центар Византијског, а касније и Отоманског царства.

Ликовна култура

Ознаке

Аја Софија, базилика, џамија, минарет, црква, музеј, Турски, Византијски, Турска, Константинопољ, Истамбул, Босфор, Анадолија, pravoslavan, Муслиман, Хришћанин, бог, Srednji Vek, зграда, ходочашћа, мермер, Христ, апостол, архитектура, цар, серафим, Верска настава, верски објекат, Византијско царство, Османско царство, горња галерија, купола, калиграфија

Повезани додаци

Сцене

Аја Софија

  • подупирач
  • бивша медреса - Рушевине школе верских студија у исламском свету.
  • баптистеријум - У прошлости је био баптистеријум, или крстионица, данас је гробница два османска султана Мустафе I и Ибрахима.
  • чесме - Бесплатна вода за пиће намењена пролазницима.
  • фонтана - Овај објекат је 1740. године изградио султан Махмуд. Овде су муслимански верници вршили обреде прања пре молитве.
  • школска зграда
  • канцеларија - Овај објекат је 1853. године изградио султан Абдул Меџид I. Првобитно је служио објаву времена молитве, данас служи као канцеларија.
  • чесма - Бесплатна вода за пиће намењена пролазницима.
  • гробнице - Гробнице изграђене за истакнуте представнике турског народа.
  • минарет - Торањ изграђен на страни џамија. Витке је конструкције, сужава се према врху, са спиралним степеницама у унутршњости. Са спољне стране је окружен терасом, са које је мујезин пет пута дневно позивао вернике на молитву.
  • купола - Огромна главна купола је висока око 55,6 метара, а пречник јој је дугачак око 31 метар.
  • гробница Селима II - Познати османски архитекта, Мимар Синан је пројектовао ову конструкцију током 16. века. Ангажовао га је султан Селим II, син и наследник Сулејмана Великог, са циљем да још за живота изгради себи гробницу.
  • гробница Мехмеда III - Султан Османског царства Мехмед III је владао између 1595. и 1603. године. У објекту изграђеном 1603. године налази се 26 саркофага.
  • гробница Мурата III - Мурат III је био султан Османског царства од 1574. године све до своје смрти 1595. године. У овом објекту шестоугаоне основе са дуплом куполом налази се 54 саркофага.
  • принчевска гробница - Овај објекат је Мурат III градио својој мајци, али је она умрла 1580. године од куге, а објекат је постао гробница за њена четири сина и једну ћерку.
  • ризница - За време Византијског царства овде је била ризница, а за време Османског царства у овој просторији је био магацин кухиње за сиромашне.
  • капија народне кухиње - На капији барокног стила може се наћи ептаф који потиче из 1155. године.
  • народна кухиња - Објекат је служио за поделу хране сиромашнима, изградио га је султан Махмуд I 1743. године.

Пресек

Анимација

Унутрашњи храм

  • место молитве султана
  • михраб - Налази се у џамијама, а изграђен је у правцу Меке. Два велика, бронзана свећњака на странама ове конструкције је велики везир Ибрахим је донео из цркве Свети Матија у Будиму, 1526. године, приликом османског освајања Угарске.
  • минбер - Степенаста платформа на којој имам обавља верске обреде.
  • мујезинова ложа
  • Омфалион - За време Византијског царства ова тачка сматрана средиштем Земље је названа "пупак света". Део пода, покривен кружним, мермерним плочама, место на коме су крунисани византијски цареви.
  • царска капија - Ову 7 метара високу, највећу капију Аја Софије је користио искључиво краљ и његова пратња. Изграђена је током 6. века.
  • мермерна ваза - Једна од мермерних ваза које се налазе са обе стране главног улаза. Донешене су из Пергамона за време владавине Мурата III. Из њих су верници могли да се послуже сорбетом (слатким пићем од воћа) у време празника или водом у осталим данима.
  • главна купола
  • калиграфска табла - Осам дрвених, кружних штитова пречника 7,5 метара садржи текстове написане у славу Алаха, Мохамеда и првих пророка.

Унутрашњост цркве

Природна светлост продирући кроз многобројне прозоре и сјај свећа ствара мистичну атмосферу у унутрашњости цркве.

Међу елементе ентеријера који ову цркву чине посебном спадају Омфалион, Целебни стуб, огромни калиграфски панели и прекрасни мозаици.

Наравно, у унутрашњости цркве се могу наћи и места везана за ритуале исламске вере (минбар, михраб и мујезинова ложа), допуњене молитвеним местом за султана.

Главна купола

Централна купола

Димензије куполе су импресивне: висока је 55,6 метара, а њен пречник је дугачак око 31 метар. Ову конструкцију огромне тежине држе четири полукуполе, такозвани пандатифи, ослоњени на монументалне стубове у угловима објекта.

Галерија

Мозаик Деисуса

  • мозаик Деисуса - Мозаик израђен у 13. веку од веома ситних комадића; приказује Исуса, Девицу Марију и Светог Јована Крститеља.
  • мермерна капија

Деесис мозаик

Настао у 13. веку, овај мозаик представља једно од ремек дела византијске уметности. На жалост, преостао је само мали део уметничког дела које са изузетном прецизношћу приказује Девицу Марију, Исуса и Светог Јована Крститеља. (Може се приметити и руменило на образима Девице Марије, као и боре на лицу Јована Крститеља.)

Шетња

  • место молитве султана
  • михраб - Налази се у џамијама, а изграђен је у правцу Меке. Два велика, бронзана свећњака на странама ове конструкције је велики везир Ибрахим је донео из цркве Свети Матија у Будиму, 1526. године, приликом османског освајања Угарске.
  • минбер - Степенаста платформа на којој имам обавља верске обреде.
  • мујезинова ложа
  • Омфалион - За време Византијског царства ова тачка сматрана средиштем Земље је названа "пупак света". Део пода, покривен кружним, мермерним плочама, место на коме су крунисани византијски цареви.
  • царска капија - Ову 7 метара високу, највећу капију Аја Софије је користио искључиво краљ и његова пратња. Изграђена је током 6. века.
  • мермерна ваза - Једна од мермерних ваза које се налазе са обе стране главног улаза. Донешене су из Пергамона за време владавине Мурата III. Из њих су верници могли да се послуже сорбетом (слатким пићем од воћа) у време празника или водом у осталим данима.
  • главна купола
  • калиграфска табла - Осам дрвених, кружних штитова пречника 7,5 метара садржи текстове написане у славу Алаха, Мохамеда и првих пророка.
  • библиотека - Овај објекат је озградио султан Махмуд I 1739. године.
  • стуб жеља - Име овог стуба потиче од кондензоване воде настале од апсорбовања влаге из резервоара за воду, лоцираног испод њега. Назван је и стубом жеља, а легенда каже да ће се вернику који га додирне остварити једна жеља.
  • мозаик Деисуса - Мозаик израђен у 13. веку од веома ситних комадића; приказује Исуса, Девицу Марију и Светог Јована Крститеља.
  • мермерна капија

Нарација

Црква "Свете Мудрости" се налази у Истанбулу, у Турској. Историја грађевине старе више од хиљаду пет стотина година обилује догађајима. Првобитну цркву је током 4. века саградио син Константина Великог, који је на том месту основао нову престоницу.

Више пута уништавана и поново грађена "Велика Црква" је у 6. веку добила своју коначну форму. Током 13. века крсташки освајачи су ову православну базилику привремено претворили у римско-католичку цркву, а 1453. године, када су Турци освојили Константинопољ, претворена је у џамију, по наредби Мехмеда II Освајача. Четири минарета су додата крајем 16. века. Све до реформи у Турској, 1934. године, Аја Софија је служила као џамија, а исте године је претворена у музеј.

Православна базилика византијског стила је архитектонско ремек-дело које се често помиње као савршена синтеза свих архитектонских елемената. Једна од посебних карактеристика грађевине је сложена конструкција куполе. Архитектонску новину представљају димензије главне куполе: пречник дужине 31 метар и висина од 56 метара, као и систем носивих елемената. Четрдесет лучних прозора изведених на њеном дну чини ову конструкцију лаком и прозрачном.

Улога прозора је двострука: имају веома важну статичку улогу, а уједно су и извор природне светлости унутрашњег простора. Лукови на источној и западној страни се настављају у полукуполе ослоњене на мање полусферне носиве конструкције. Помоћу ових елемената додатно је повећан унутрашњи простор импресивних димензија. Простор куполе је окружен са две секундарне бродске конструкције које се састоје од аркадних колонада у приземљу и отворене галерије са стубовима на спрату.

Контраст између ентеријера и спољашњости зграде је резултат прецизног, свесног планирања: једноставна и масивна спољашњост зграде са прозрачном, богато украшеном унутрашњошћу.

Ово величанствено здање, последњи представник градње позног античког периода и прво ремек-дело византијске архитектуре је (заједно са осталим грађевинама историјске четврти Истанбула) 1985. године прикључено листи културних локација Светске баштине Унескa.

Повезани додаци

Војник Константина Великог (4. век)

За време Константина Великог је почео развој источног дела Римске Империје.

Византијски цар (6. век)

Византијском царевином,"наследником Рима" је владао цар.

Мадарски коњаник

Камени рељеф налази се у североисточној Бугарској, вероватно је крајем 7. века настао.

Ранохришћанска некропола Софијане (Печуј, Мађарска, 4. век)

Ранохришћанска некропола у Печују је изванредан историјски споменик.

Ранохришћанска некропола Софијане (Печуј, Мађарска, 4. век)

Ранохришћанска некропола Софијане је споменик изузетне важности.

Храм Светог Александра Невског (Софија, 20. век)

Патријаршијска катедрала, грађена у неовизантијском стилу je једна од симбола главног...

Црква Свети Јован Канео (Охрид, 13. век)

Православна црква, смештена на живописној литици, посвећена је Светом Јовану Богослову.

Саборна џамија (Исфахан, 15. век)

Архитектонска решења и декорација убрајају је у ремек-дела исламске уметности.

Велика џамија у Џенеу (1907)

Џамија, изграђена у посебном архитектонском стилу је највећа грађевина од сушеног блата.

Таџ Махал (Агра, 17. век)

Централни део маузолеја и Индији је бела мермерна гробница, коју је Шах Џахан изградио у...

Пантеон (Рим, 2 век)

Пантеон или Храм свих богова је саграђен током владавине цара Хадријана.

Катедрала Светог Василија Блаженог (Москва, 16. век)

Московску катедралу Светог Василија Блаженог је наручио руски цар Иван ИВ Грозни.

Светске религије данас

Географска распрострањеност највећих (светских) religija ima istorijske razloge.

Соломонов Храм у Јерусалиму (10. век пре нове ере)

Јерусалимски Храм је постао један од најзначајнијих симбола јеврејске грађевине.

Џамија и минарет (Мађарска, 17. век)

Типични примери турске архитектуре у Мађарској су џамија Гази Касим паше у Печују и...

Дворац Карла Великог (Ахен, 9. век)

Поред тога што је био важан центар империје, дворац Карла Великог је био и упориште културе.

Готска катедрала (Клермон-Феран, 15. век)

Катедрала Нотр Дам је својим розетама и ребрастим сводовима један од бисера француске...

Пантеон (Париз, 18. век)

Најзначајнија грађевина француског неокласицизма, завршена 1791. године, постала је...

Added to your cart.