Адреналин (напредни степен)

Адреналин (напредни степен)

Адреналин познат и као епинефрин производи се у организму услед стресне ситуације и припрема организма за борбу или бег.

Биологија

Ознаке

адреналин, стресна ситуација, стрес, Алармна реакција, хормон, неуротрансмитер, симпатички нервни систем, адреналне мождине, вазоконстрикција, вазодилатацијa, катехоламина, ниво шећера у крви, хомеостаза, човек, биологија

Повезани додаци

Сцене

Алармна реакција

  • мозак - Проширење крвних судова мозга, повећање дотока крви.
  • срце - Контракција срчаног мишића је веће јачине и фреквенције. Повећање минутног волумена срца. Проширење крвних судова срца.
  • плућа - Ширење бронхија, повећање респираторног минутног волумена.
  • око - Проширење зеница.
  • цревни систем - Сужење крвних судова цревног система, прегруписање крви у скелетни мишић.
  • кожа - Кожа побледи: сужење крвних судова, прегруписање крви у скелетни мишић.
  • бубрег - Сужење крвних судова бубрега, успоравање излучивања, прегруписање крви у скелетних мишића.
  • скелетни мишићи - Повећање дотока крви у скелетним мишићима. У њима складиштен гликоген се претвара у глукозу, због тога се повећава ниво шећера у крви.
  • јетра - Јетра је главни депо гликогена. Гликоген се претвара у глукозу, ниво шећера у крви се повећава.

Сужење крвних судова (α-рецептор)

  • глатка мишићна ћелија
  • адреналин - Познат и као епинефрин. Хормон стреса, производи се у срж надбубрежних жлезда на утицај симпатичког нервног система. Углавном има исти ефекат као симпатички нервни систем: изазива Кенонову реакцију, то јест припрема организам на борбу или бег. Различите ћелије различито реагују на адреналин, реакција зависи од типа рецептора (α/ß).
  • α-рецептор - У ћелијама организма α и ß адренергички рецептори се јављају. Утицајем на α-рецептор адреналин повећава концентрацију Ca²⁺, а утицајем на ß-рецептор концентрацију цАМП. α-рецептори се налазе у глатким мишићима цревног система; адреналин са повећањем концентрације Cа²⁺ изазива сужење крвних судова и доток крви се смањује у цреву. Утицај је сличан и на крвне судове коже, због тога постајемо бледи у стресним сутацијама.
  • Г протеин - Важан протеин у различитим путевима преноса сигнала (сигнална трансдукција). Од 3 подјединице α је способна за везивање ГТП и за активирање фосфолипазе C, која је таргетни протеин.
  • ГДП - Гуанозин дифосфат. Структура је слична структури АДП, али уместо аденина садржи гуанин.
  • ГТП - Гуанозин трифосфат. Структура је слична структури АТП, али уместо аденина садржи гуанин. Везивање активира α подјединицу Г протеина.
  • фосфолипаза C - Протеински ензим који цепа у ћелијском мембрану молекулу PIP₂, преко тога активира протеинску киназу C и изазива отпуштање Cа²⁺. Због тога настаје метаболичка промена и контракција ћелије узрокује сужење капилара.
  • активирање протеинске киназе C и отпуштање Ca²⁺
  • контракција глатких мишићних ћелија
  • сужење крвних судова

Проширење крвних судова (β-рецептор)

  • глатка мишићна ћелија
  • адреналин - Познат и као епинефрин. Хормон стреса, производи се у срж надбубрежних жлезда на утицај симпатичког нервног система. Углавном има исти ефекат као симпатички нервни систем: изазива Кенонову реакцију, то јест припрема организам на борбу или бег. Различите ћелије различито реагују на адреналин, реакција зависи од типа рецептора (α/ß).
  • ß-рецептор - У ћелијама организма α и ß адренергички рецептори се јављају. Утицајем на ß-рецептор адреналин повећава концентрацију цАМП, а на α-рецептор концентрацију Cа²⁺. ß-рецептори се налазе у глатким мишићима крвних судова скелетних мишића; адреналин са повећањем концентрације цАМП изазива проширење крвних судова и доток крви се повећава у мишићу.
  • Г протеин - Важан протеин у различитим путевим преноса сигнала (сигнална трансдукција). Од 3 подјединице α је способна за везивање ГТП и за активирање аденилат циклазу, која је таргетни протеин.
  • ГДП - Гуанозин дифосфат. Структура је слична структури АДП, али уместо аденина садржи гуанин.
  • ГТП - Гуанозин трифосфат. Структура је слична структури АТП, али уместо аденина садржи гуанин. Везивање активира α подјединицу Г протеина.
  • аденилат циклаза - Протеински ензим који производи цАМП (циклични АМП) из АТП. цАМП је важан секундарни гласник у ћелији.
  • АТП
  • дилатација глатких мишићних ћелија
  • проширење крвних судова

Повећање нивоа шећера у крви (β-рецептор)

  • отпуштање глукозе - У стресној ситуацији концентрација глукозе у крви се повећава. Ћелије највише АТП производе из разградње глукозе, зато повећање нивоа шећера у крви покрива енергетску потребу за припрему организма на борбу или бег (Кенонова реакција).
  • адреналин - Познат и као епинефрин. Хормон стреса, производи се у срж надбубрежних жлезда на утицај симпатичког нервног система. Углавном има исти ефекат као симпатички нервни систем: изазива Кенонову реакцију, то јест припрема организам на борбу или бег. Различите ћелије различито реагују на адреналин, реакција зависи од типа рецептора (α/ß).
  • ß-рецептор - У ћелијама организма α и ß адренергички рецептори се јављају. Утицајем на ß-рецептор адреналин повећава концентрацију цАМП, а на α-рецептор концентрацију Cа²⁺. ß-рецептори се налазе у ћелијама јетра; адреналин са повећањем концентрације цАМП изазива отпуштање глукозе из јетра.
  • Г протеин - Важан протеин у различитим путевима преноса сигнала (сигнална трансдукција). Од 3 подјединице α је способна за везивање ГТП и за активирање аденилат циклазу, која је таргетни протеин.
  • ГДП - Гуанозин дифосфат. Структура је слична структури АДП, али уместо аденина садржи гуанин.
  • ГТП - Гуанозин трифосфат. Структура је слична структури АТП, али уместо аденина садржи гуанин. Везивање активира α подјединицу Г протеина.
  • аденилат циклаза - Протеински ензим који производи цАМП (циклични АМП) из АТП. цАМП је важан секундарни гласник у ћелији.
  • АТП
  • цАМП - Циклични АМП. Важан секундарни гласник у ћелији, који – између осталиог – унутар ћелије посредује утицаје хормона адреналина (примарни гласник). Настаје из АТП цепањем 2 фосфатне групе; једина фосфатна група се везује за 5. и 3. угљеников атом рибозе, стварајући цикличну структуру.
  • протеинска киназа А - Ензими кинази су способни да врше фосфорилацију другим протеинским ензимима, с чиме модификују њихов активност.
  • гликоген фосфорилаза - Гликоген је полимер молекуле глукозе. Из њега је гликоген фосфорилаза способна да производи глукозу-фосфат.
  • гликоген - Полимер молекуле глукозе, поред масти, је једна од најважнијих резервних хранљивих материја. У великим количинама се налази у јетру и скелетним мишићима. Глукоза се брзо може производити из њега, што доводи до повећање нивоа шећера у крви и обезбеђује снабдевање енергијом ћелија.
  • глукоза-фосфат
  • фосфатаза - Протеински ензим, који са цепањем фосфата са глокоза-фосфате може производити глукозу.
  • глукоза - У стресној ситуацији концентрација глукозе у крви се повећава. Ћелије највише АТП производе из разградње глукозе, зато повећање нивоа шећера у крви покрива енергетску потребу за припрему организма на борбу или бег (Кенонова реакција).
  • глукозни транспортер - Глукоза није у стању да дифузијом пређе преко липидне мембране, због тога је за транспорт потребно ушешће адекватних протеинских молекула.

Утицај β-блокатора

  • срчана мишићна ћелија
  • адреналин - Утиче на ß-рецептор срчаних мишића, повећава рад срца, ефекат нпр. након срчаног удара може бити чак и смртоносан. ß-блокаторима можемо спречити везивање за рецептор.
  • ß-блокатор - Спречава везивање адреналина на ß-рецептор. Од типова ß-рецептора у срцу је ß₁-рецептор типичан. Неки ß-блокатори су селективни инхибитори ß₁-рецептора, на тај начин ефекти су циљани на срцу, постоје и неселективне које у организму утичу на сва ß-рецептора.
  • ß-рецептор - Везивањем адреналина у срчаној мишићној ћелији покреће се пренос сигнала, са којим се повећава рад срчаног мишића. ß-блокаторима се може спречавати везивање адреналина. Од типова ß-рецептора у срцу је ß₁-рецептор типичан.
  • откуцај срца се успорава

Анимација

  • мозак - Проширење крвних судова мозга, повећање дотока крви.
  • срце - Контракција срчаног мишића је веће јачине и фреквенције. Повећање минутног волумена срца. Проширење крвних судова срца.
  • плућа - Ширење бронхија, повећање респираторног минутног волумена.
  • око - Проширење зеница.
  • цревни систем - Сужење крвних судова цревног система, прегруписање крви у скелетни мишић.
  • кожа - Кожа побледи: сужење крвних судова, прегруписање крви у скелетни мишић.
  • бубрег - Сужење крвних судова бубрега, успоравање излучивања, прегруписање крви у скелетних мишића.
  • скелетни мишићи - Повећање дотока крви у скелетним мишићима. У њима складиштен гликоген се претвара у глукозу, због тога се повећава ниво шећера у крви.
  • јетра - Јетра је главни депо гликогена. Гликоген се претвара у глукозу, ниво шећера у крви се повећава.
  • глатка мишићна ћелија
  • адреналин - Познат и као епинефрин. Хормон стреса, производи се у срж надбубрежних жлезда на утицај симпатичког нервног система. Углавном има исти ефекат као симпатички нервни систем: изазива Кенонову реакцију, то јест припрема организам на борбу или бег. Различите ћелије различито реагују на адреналин, реакција зависи од типа рецептора (α/ß).
  • α-рецептор - У ћелијама организма α и ß адренергички рецептори се јављају. Утицајем на α-рецептор адреналин повећава концентрацију Ca²⁺, а утицајем на ß-рецептор концентрацију цАМП. α-рецептори се налазе у глатким мишићима цревног система; адреналин са повећањем концентрације Cа²⁺ изазива сужење крвних судова и доток крви се смањује у цреву. Утицај је сличан и на крвне судове коже, због тога постајемо бледи у стресним сутацијама.
  • Г протеин - Важан протеин у различитим путевима преноса сигнала (сигнална трансдукција). Од 3 подјединице α је способна за везивање ГТП и за активирање фосфолипазе C, која је таргетни протеин.
  • ГДП - Гуанозин дифосфат. Структура је слична структури АДП, али уместо аденина садржи гуанин.
  • ГТП - Гуанозин трифосфат. Структура је слична структури АТП, али уместо аденина садржи гуанин. Везивање активира α подјединицу Г протеина.
  • фосфолипаза C - Протеински ензим који цепа у ћелијском мембрану молекулу PIP₂, преко тога активира протеинску киназу C и изазива отпуштање Cа²⁺. Због тога настаје метаболичка промена и контракција ћелије узрокује сужење капилара.
  • активирање протеинске киназе C и отпуштање Ca²⁺
  • контракција глатких мишићних ћелија
  • сужење крвних судова
  • глатка мишићна ћелија
  • адреналин - Познат и као епинефрин. Хормон стреса, производи се у срж надбубрежних жлезда на утицај симпатичког нервног система. Углавном има исти ефекат као симпатички нервни систем: изазива Кенонову реакцију, то јест припрема организам на борбу или бег. Различите ћелије различито реагују на адреналин, реакција зависи од типа рецептора (α/ß).
  • ß-рецептор - У ћелијама организма α и ß адренергички рецептори се јављају. Утицајем на ß-рецептор адреналин повећава концентрацију цАМП, а на α-рецептор концентрацију Cа²⁺. ß-рецептори се налазе у глатким мишићима крвних судова скелетних мишића; адреналин са повећањем концентрације цАМП изазива проширење крвних судова и доток крви се повећава у мишићу.
  • Г протеин - Важан протеин у различитим путевим преноса сигнала (сигнална трансдукција). Од 3 подјединице α је способна за везивање ГТП и за активирање аденилат циклазу, која је таргетни протеин.
  • ГДП - Гуанозин дифосфат. Структура је слична структури АДП, али уместо аденина садржи гуанин.
  • ГТП - Гуанозин трифосфат. Структура је слична структури АТП, али уместо аденина садржи гуанин. Везивање активира α подјединицу Г протеина.
  • аденилат циклаза - Протеински ензим који производи цАМП (циклични АМП) из АТП. цАМП је важан секундарни гласник у ћелији.
  • АТП
  • дилатација глатких мишићних ћелија
  • проширење крвних судова
  • отпуштање глукозе - У стресној ситуацији концентрација глукозе у крви се повећава. Ћелије највише АТП производе из разградње глукозе, зато повећање нивоа шећера у крви покрива енергетску потребу за припрему организма на борбу или бег (Кенонова реакција).
  • адреналин - Познат и као епинефрин. Хормон стреса, производи се у срж надбубрежних жлезда на утицај симпатичког нервног система. Углавном има исти ефекат као симпатички нервни систем: изазива Кенонову реакцију, то јест припрема организам на борбу или бег. Различите ћелије различито реагују на адреналин, реакција зависи од типа рецептора (α/ß).
  • ß-рецептор - У ћелијама организма α и ß адренергички рецептори се јављају. Утицајем на ß-рецептор адреналин повећава концентрацију цАМП, а на α-рецептор концентрацију Cа²⁺. ß-рецептори се налазе у ћелијама јетра; адреналин са повећањем концентрације цАМП изазива отпуштање глукозе из јетра.
  • Г протеин - Важан протеин у различитим путевима преноса сигнала (сигнална трансдукција). Од 3 подјединице α је способна за везивање ГТП и за активирање аденилат циклазу, која је таргетни протеин.
  • ГДП - Гуанозин дифосфат. Структура је слична структури АДП, али уместо аденина садржи гуанин.
  • ГТП - Гуанозин трифосфат. Структура је слична структури АТП, али уместо аденина садржи гуанин. Везивање активира α подјединицу Г протеина.
  • аденилат циклаза - Протеински ензим који производи цАМП (циклични АМП) из АТП. цАМП је важан секундарни гласник у ћелији.
  • АТП
  • цАМП - Циклични АМП. Важан секундарни гласник у ћелији, који – између осталиог – унутар ћелије посредује утицаје хормона адреналина (примарни гласник). Настаје из АТП цепањем 2 фосфатне групе; једина фосфатна група се везује за 5. и 3. угљеников атом рибозе, стварајући цикличну структуру.
  • протеинска киназа А - Ензими кинази су способни да врше фосфорилацију другим протеинским ензимима, с чиме модификују њихов активност.
  • гликоген фосфорилаза - Гликоген је полимер молекуле глукозе. Из њега је гликоген фосфорилаза способна да производи глукозу-фосфат.
  • гликоген - Полимер молекуле глукозе, поред масти, је једна од најважнијих резервних хранљивих материја. У великим количинама се налази у јетру и скелетним мишићима. Глукоза се брзо може производити из њега, што доводи до повећање нивоа шећера у крви и обезбеђује снабдевање енергијом ћелија.
  • глукоза-фосфат
  • фосфатаза - Протеински ензим, који са цепањем фосфата са глокоза-фосфате може производити глукозу.
  • глукоза - У стресној ситуацији концентрација глукозе у крви се повећава. Ћелије највише АТП производе из разградње глукозе, зато повећање нивоа шећера у крви покрива енергетску потребу за припрему организма на борбу или бег (Кенонова реакција).
  • глукозни транспортер - Глукоза није у стању да дифузијом пређе преко липидне мембране, због тога је за транспорт потребно ушешће адекватних протеинских молекула.
  • срчана мишићна ћелија
  • адреналин - Утиче на ß-рецептор срчаних мишића, повећава рад срца, ефекат нпр. након срчаног удара може бити чак и смртоносан. ß-блокаторима можемо спречити везивање за рецептор.
  • ß-блокатор - Спречава везивање адреналина на ß-рецептор. Од типова ß-рецептора у срцу је ß₁-рецептор типичан. Неки ß-блокатори су селективни инхибитори ß₁-рецептора, на тај начин ефекти су циљани на срцу, постоје и неселективне које у организму утичу на сва ß-рецептора.
  • ß-рецептор - Везивањем адреналина у срчаној мишићној ћелији покреће се пренос сигнала, са којим се повећава рад срчаног мишића. ß-блокаторима се може спречавати везивање адреналина. Од типова ß-рецептора у срцу је ß₁-рецептор типичан.
  • откуцај срца се успорава

Нарација

Хомеостазу организма, односно унутрашњу динамичку стабилност многобројни утицај може угрожавати. У таквој ситуацији због утицаја нервног система и хормона настаје стресно стање, које помаже да се избегне и реши извор опасности и одржава хомеостазу. У стресној ситуацији се активира симпатички нервни систем, који ослобађа хормон адреналин (познат као епинефрин) из сржи надбубрених жлезда.
Заједничко дејство адреналина и симпатичког нервног система доводи до Кенонове реакције, то јест припрема организам на борбу или бег.
Главни симптоми су: проширење зеница, убрзање рада срца и повећање минутног волумена срца; ширење плућних бронхија и повећање респираторног минутног волумена; из јетрe и скелетног мишића глукоза доспева у крв, што доводи до повећањa нивоа шећера у крви; проширење крвних судова скелетних мишића, мозга и срца; сужење крвних судова цревног система, бубрега и коже.

α или ß адренергички рецептори се налазе у глатким мишићима крвних судова појединих органа. Адреналин деловањем на α-рецептор сузи крвне судове, а деловањем на ß-рецептор шири крвне судове.
Глатки мишићи цревног система, бубрега и коже садрже углавном α-рецептор. Везивањем адреналина α-рецептор активира Г протеин са три подјединицe.
α подјединица претвара ГТП из ГДП и активира фосфолипазу C. Фосфолипаза C цепа молекул мембранског липида PIP₂ тј. фосфатидилинозитол-4,5-бисфосфата и настају IP₃ тј.
инозитол трифосфат и DAG тј. диацилглицерол.
На утицај IP₃ из ендоплазматичног ретикулума се отпуштају јони калцијума (Ca²⁺). DAG активира протеинску киназу C. Утицај калцијумових јона и протеинске киназе C доводи до контракције глатких мишићних ћелија и доток крви се смањује у органу.

У глатким мишићима крвних судова срца, мозга и скелетних мишића се налазе углавном ß-рецептори, чиме се повећава доток крви из ових органа током алармне реакције.
Адреналин се везује за ß-рецептор глатких мишића крвних судова. Г протеин се активира: α подјединица претвара ГТП из ГДП и активира аденилат циклазу.
Аденилат циклаза претвара АТП у цикличну АМП, скраћено цАМП. Дејство је проширење крвних судова, повећање дотока крви органа. Адреналин крвне судове сужава и шири, због тога врши прегруписање крви у радну мускулатуру срца и мозга.

Адреналин узрокује повећање нивоа шећера у крви које обезбеђује снабдевање енергијом мишића, срца и мозга. Гликоген је полимер глукозе, који је највише складиштен у јетри и скелетним мишићима: отпуштање глукозе најбрже се врши из гликогена.
Адреналин се везује за ß-рецептор ћелије јетре. Након тога α подјединица Г протеина активира аденилат циклазу, која синтетише цАМП. цАМП активира протеинску киназу А. Протеинска киназа А фосфорилацијом активира гликоген фосфорилазу, која из гликогена отпушта глукозу-фосфат. Фосфатне групе цепа један ензим, а глукоза из ћелије доспева до крвотока.

У срчаном мишићу се у великим количинама налазе ß₁-рецептори, који су подтипови ß рецептора. На рад срца адреналин делује кроз ове рецепторе, због тога су ß-блокатори погодни за смањење оптерећења срчаног мишића. Постоје селективни ß₁-блокатори и они који делују на сва типова ß-рецептора. ß-блокатори могу бити потребни у случају срчане аритмије, код оболелих од високог крвног притиска или након срчаног удара да бисмо поштедили срчани мишић.

Повезани додаци

Рефлекс боли

Рефлекс боли истиче из кичмене мождине, и служи удаљавању од штетних надражаја.

Срце

Централна пумпа кардиоваскуларног система, која се стеже и опушта више милијарди пута...

Ендокрини систем

Ендокрина жлезда луче хормоне, које прелазе у крв.

Слојеви коже

Кожа је омотач нашег тела, три главна слоја су покожица, крзно и кожне жлезде.

Срчани инфаркт

До инфаркта долази због закрчавања крвних судова. Један је од најчешћих узрока смрти.

Систем за излучивање

Систем за излучивање омогућава уклањање штетних и непотребних материја из организма.

Нервни систем

Централни нервни систем састоји се од мозга и кичмене мождине, а периферни нервни систем...

Added to your cart.